Vinske priče

Autohtone sorte 2

Mariniranje grapes-by congerdesign Pixabay

Bahusova baština

U Panonskoj niziji pre više stotina godina mnoge sorte našle su svoj životni prostor. Neke su u njemu nastale, a neke su donete iz dalekih krajeva, prilagodile se novim uslovima, stičući i nova vredna svojstva, rečju, odomaćile su se i ljudi su ih razmnožavali i uzgajali, s pravom ih prihvatajući kao svoje, domaće. U novije vreme su u fazi nestajanja, uz objašnjenje da na njihovo mesto dolaze vrednije sorte.

Pojedini vinogradari to nisu prihvatili i ostali su verni i sortama koje su ovde opstale stotinama godina. Uspeh koji s njima postižu u novije doba, posebno komercijalni, pobudio je interes za stare autohtone loze. Među mlađim vinarima sve češće se čuje pitanje koje su to njihove prave vrednosti. Uz napomenu da se kod nas više zna o njihovim manama nego o tome zašto su ih naši preci zavoleli, negovali i stotinama godina prihvatali kao deo svoje kulture. Danas ću s radošću spomenuti neke od njih:

Banatski rizling – Poznat po sinonimu kreacer, kreaca. Zapažen je kao sorta pre pojave filoksere u Banatu. „Vršački vinogradi“ imali su ga na značajnim površinama sve do nedavno. Više privatnika najavljuje da će ga saditi u svojim vinogradima. Sorta je duge vegetacije i velike rodnosti, do 2 tone po hektaru. Dobro nakuplja šećer. Osetljiva je na mraz i sušu. Daje vino siromašnog  mirisa, bogatog ukusa. Pitko.

Ezerjo – U rejonu Subotičko-horgoške peščare po zastupljenosti je dugo bila treća sorta, odmah posle kevedinke i kadarke. Velike je rodnosti. Vino je blagog mirisa, tipično sortno, oštro ali sa finim kiselinama, ostavlja dug utisak u ustima. U većini slučajeva vino je masovnog tipa, ali od dobro sazrelog grožđa može da bude i kvalitetno.

Bakator beli – Spominje se već u 18. veku. Neposredno pre filoksere proizvodilo se kao stono grožđe i izvozilo u Nemačku i Švajcasku. Po nekim mađarskim podacima rađa i do 37 tona po hektaru. Kod nas je u čistim zasadima ima jedino Oskar Maurer: u starom u Hajdukovu i novom na Fruškoj gori. Vino je zlatno žute boje, bogato u kiselinama i lepom strukturom.

Furmint – (Sinonimi:moslavac bijeli, šipon, tokaj i dr). Poreklo nepoznato. Po nekim mišljenjima je nastala u Sremu. Ima ga u svim vinogorjima Panoske nizije, a najviše u Tokaju. Sagmajster iz Kanjiže ima ga na Fruškoj gori.

Ružica – Sinonimi su joj kevedinka, dinka crvene, pankota... Sorta malih zahteva i na pesku se dobro oseća. Vino tipičnog mirisa, jednostavno, lako, tanko, sa niskim kiselinama, ali harmonično, prijatno za svaki dan. (nastaviće se)

Petar Samardžija

Izvor: Dnevnik

Foto: N. Stojanović, Pixabay