Zdravi bili

DR TATJANA RISTIĆ O VEZI PROBIOTIKA I ZDRAVLjA

Velika moć mikroorganizama

– Probiotici su živi nepatogeni mikroorganizmi nastanjeni u crevnoj flori, koji zajedno sa prebioticima čine takozvanu mikrobiotu creva. Ruski bakteriolog dr Ilja Iljič Mečnikov otkrio je da probiotici povoljno utiču na zdravlje i za to otkriće dobio Nobelovu nagradu. On je, naime, prvi uvideo da bugarski seljaci koji piju kefir žive duže od onih koji ga ne piju – otkriva nam specijalista kliničke biohemije dr sci. med. Tatjana Ristić i ističe da mikrobiota ima višestruku ulogu u očuvanju ljudskog zdravlja, što su i dokazale brojne naučne studije u kasnijim istraživanjima.

• Kaže se da „zdravlje na usta ulazi“… Koliko je zapravo naš sistem za varenje povezan sa imunitetom?

– Gastrointestinalni sistem je, nakon respiratornog, svojom površinom od 300-400 m2 drugi najveći entitet koji povezuje organizam sa spoljašnjim svetom. Uloga ovog sistema je razgradnja hrane do manjih sastojaka i apsorpcija hranljivih materija, ali istovremeno i eliminacija materija koje su potencijalno rizične za zdravlje. Veliki deo imunološkog sistema smešten je upravo u zidovima sistema za varenje. Da bi on funkcionisao za njegovu normalnu fiziološku funkciju potrebne su bakterije, ali neke mogu mogu biti patogene (štetne po zdravlje). „Dobre“ bakterije u crevnom traktu imaju više različitih uloga: sinteza vitamina, sinteza neurotransmitera i aminokiselina, metabolisanje sastojaka hrane. Savremena istraživanja uočavaju vezu između crevne flore i dijabetesa, autoimunih bolesti, imuniteta i psihičkih stanja kao što je depresija.

• Šta se dešava kada se naruši ravnoteža u crevnoj mikroflori?

– Javlja se disbioza, a ova neravnoteža „dobrih” i „loših” bakterija može izazvati metabolički ili imunološki odgovor domaćina. Ovo se dešava kada je organizam u stanju stresa ili kod osoba čiju ishranu odlikuje visok unos zasićenih masnoća, crvenog mesa, namirnica bogatih trans-masnim kiselinama i nizak unos vlakana i drugih vrednih sastojaka.

• Na koji način probiotici pomažu da se crevna flora vrati u balans?

– Jedan od mehanizama kojim probiotici učestvuju u modifikaciji crevne mikroflore jeste stvaranje mlečne kiseline koja smanjuje lokalni pH i inhibira rast bakterija osetljivih na kiselu sredinu. Veruje se da se probiotici „takmiče” s patogenim bakterijama za mesta na ćelijama epitela, te na taj način sprečavaju kolonizaciju ovih bakterijskih vrsta. Probiotici imaju protivzapaljenska, antimikrobna, antialergijska, antiteratogena svojstva (teratogeni oštećuju razvoj embriona ili ploda kao što su zračenje, infekcije majke, hemikalije i lekovi). Poboljšavaju ravnotežu crevne mikroflore, ojačavaju crevnu barijeru i lokalni imuni odgovor, omogućavaju varenje i prolaz hrane kroz creva.

• Da li biste objasnili vezu probiotika i imuniteta?

– Probiotici povećavaju aktivnost ćelija imunog sistema tako što deluju na faktore lokalnog i sistemskog odgovora, i podstiču stvaranje određenih antitela, što proširuje njihovu primenu. Na taj način dolazi do povoljnog efekta kod alergijskih bolesti – alergijskog rinitisa, astme, alergije na proteine kravljeg mleka, kao i kod ekcema. Kliničke studije iz 2011. godine potvrdile su da neprekidna primena probiotika u trajanju od tri meseca smanjuje jačinu i rasprostranjenost ekcema. Čak i preventivna primena probiotika laktobacilnih sojeva kod majki koje su atopičari (sklone ka alergijskim reacijama), kao i kod beba u prvih šest meseci života, smanjilo je ispoljavanje simptoma ekcema. Istakla bih da je atopijsko stanje prvo stvar imuniteta i zahteva kompleksan pristup. Upotreba preparata za negu kože je pomoćno sredstvo i saveti dermatologa su važni, ali glavni fokus je rešavanje imunološkog odgovora organizma. Time se smanjuje upotreba kortikosteroida, kao prilično agresivne terapije koja je osnov u lečenju alergijskih bolesti.

• Koje namirnice osim jogurta i kefira sadrže probiotike?

– To su fermentisane namirnice kao što su kiseli kupus, turšija (bez sirćeta) miso supa, tempeh (fermentisani proizvod od soje) ali i priprema hleba sa probiotskim kvascem.

• Da li je dovoljno uzimati probiotike kroz ishranu?

– Unos probiotika isključivo putem hrane nije dovoljan. Pored uzimanja ishranom, kod osoba sklonih problemima sa imunitetom, a i inače, potreban je unos gotovih probiotika koji predstavljaju pažljivo izabranu kombinaciju bar tri probiotske kulture. Probiotici nove generacije obično sadrže više različitih sojeva sa specifičnim efektima na zdravlje čoveka, a njihova je koncentracija izrazito visoka – broje se u desetinama milijardi. Takve mešavine sojeva preporučuju se kod slabog imuniteta dece, odraslih i starijih osoba. Neizostavni su kod uz terapije antibioticima, kod hroničnih i akutnih proliva i brojnih drugih poremećaja u sistemu za varenje.

• Šta su prebiotici i koliko je važna i njihova uloga?

– Da biste dobili maksimalne prednosti od probiotičke hrane, takođe je potrebno unositi prebiotike. Prebiotici su hrana za korisne bakterije odnosno probiotike. Prebiotici su nesvarljivi oligosaharidi. Za decu je jedna od ključnih koristi od prebiotika to što oni pomažu apsorpciju važnih koštano-gradivnih minerala, kalcijuma i magnezijuma, pomažu izgradnju kostiju, ali i onemogućavaju apsorpciju toksičnih elemenata poput žive, kadmijuma, mangana. Na taj način, prebiotici imaju značajnu ulogu kod smanjenja simptoma hiperkinetskog sindroma i autizma. Oni obezbeđuju energiju, ali ne podižu nivo šećera u krvi, pa su zbog toga korisni za dijabetičare. Povećavajući broj već postojećih bakterija, kompletan imunitet se pojačava, a tako i produkcija ključnih imunoglobulina koji se bore sa patogenima. Kod dece koja uzimaju prebiotike ređe su prehlade i infekcije. Prebiotici redukuju apetit, smanjuju telesnu težinu ili procenat masnog tkiva i poboljšavaju toleranciju na glukozu.

• Koje namirnice su bogate prebioticima?

– Među najbolje izvore prirodnih prebiotika spadaju luk, beli luk, praziluk, bobičasto voće, pasulj, artičoke, špargla kao i namirnice bogate oligosaharidima, poput nezrelih banana i mahunarki. Naći ćete ga i u testenini, krompiru i pirinču ali tek nakon što, ranije kuvani, dovoljno odstoje da se u njima poveća količina oligosaharida.

• Koji je vaš savet za dobro zdravlje?

– Istakla bih da probiotici poboljšavaju insulinsku senzitivnost kod dijabetičara kao i kod zdravih osoba i smanjuju stres tako što snižavaju nivo kortizola. Zato pre svega savetujem korekciju ishrane – unos namirnica pretežno biljnog porekla, piletine, žitarica od celog zrna, orašastih plodova, kao i unos fermentisane hrane, a preporučila bih i redovan unos probiotika u kombinaciji sa prebioticima. Prednost uvek treba dati hrani pripremljenoj u domaćim uslovima u odnosu na gotovu, industrijski pripremljenu ili kupljenu u restoranima, pre svega brze hrane. Vreme uloženo u pripremu domaće hrane može biti kraće, pripremom jednostavnih jela, a efekat po zdravlje i opšte stanje popravljanja energije je višestruk!

Marina Jablanov Stojanović

Izvor: Dnevnik

Foto: privatna arhiva, Pixabay