Vinske priče

Merlo Živanović

Merlo Živanović

Sremski Karlovci dugo su bili prestonica naših belih vina, crno ste mogli dobiti samo u podrumu „Bajilo”. Ali i to se menja, pa su se pre petanestak godina, prateći svetske i domaće zahteve ljubitelja vina, Karlovčani okrenuli i crnim sortama, pa od tada u njihovim konobama stasavaju kaberne sovinjon, probus, merlo i frankovka, koji na najlepši način demantuju ranija uverenja da je Fruška gora domovina samo belih vina.

Podrum Živanovića, prvo nas je iznenadio prvim ubotiljčenim probusom, vinom crne sorte, stvorene, pa zaboravljene, u karlovačkom Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo. Sada je to loza koja se traži i sadi, konačno se istražuje i šta može da ponudi u flaši, kako se nosi sa hrastom i godinama, o njoj se priča, gosti je žele i hvale. Živanovići će ostati zapamćeni po tome što su je prvi stavili u flašu, što su u njoj prepoznali sortu kojoj treba verovati.

Potom je i njihov merlo privukao pažnju svih nas koji volimo grožđe, posebno vino. Na fruškogorskim potesima okrenutim Dunavu, poznata sorta francuskog Bordoa i ovde je pokazala svoju univerzalnost, zahvaljujući kojoj je raširena u mnogim vinogradarskim zemljama. Njeno je dragoceno svojstvo da je primerena kako za dobijanje mladih, svežih, tako i zrelih, punih i arhivskih vina. Živanovići su od ovog gržđa kreirali dosta snažno vino, sa lepom, ne prenaglašenom voćnošću i mentolskom svežiom. Krase ga karakteristična merlovska mekoća i toplina, sočno je i uravnoteženo, bez ijednog oštrog brida. Vino je prošlo kroz hrast i poprimilo barik taman toliko koliko mu je potrebno - da ga ima više, nagrdilo bi ga, vino bi izgubilo čar nenametljivosti i razumljivosti.

Ovim vinom potvrđena je stara teza da vinova loza ima mnogo domovina. Merlo je bez sumnje sorta kojoj prija Fruška gora. U Potisju, u okolini Čoke, ona se uspešno gaji već više od šezdeset godina i postala je simbol toga kraja.

Živanovićev merlo, upravo zbog svoje mladosti, voćnosti i svežine, odličan je partner mnogim jelima, onim svakodnevnim: rižotu, testenini sa umakom od mesa ili paradajza, pečenoj peradi, kuvanoj govedini, pečenoj svinjetini. Poslužuje se na 16 stepeni Celzijusovih.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, Pixabay