Vino, pa suvo
Izraz kojim se za neko vino kaže da je suvo, decenijama zbunjuje ljubitelje vina, ne samo one koji su na počecima svoje vinske avanture, nego i mnoge koji su mu odavno privrženi. Nemalo ih je i danas koji će pomisliti da ste ludak ako za neko vino upitate da li je suvo, kad svako normalan, zaboga, zna da je vino tečnost, pa je, dakako, mokro.
Nažalost, to je najbolji prevod francuskog vin sec, kojim se označava vino u kojem nije sadržan šećer, ili ga ima u tako maloj meri da se pri degustaciji gotovo ne može osetiti. Englezi su to preveli sa draj (dry), Nemci troken (trockener), Talijani vino seko (secco), Rusi suhoje (сухое)...
Naravno, misli se o šećeru u vinu, čije je poreklo iz grožđa. Na osnovu toga koliko je šećera iz soka grožđa nakon alkoholne fermentacije ostalo netransformisano u etil-alkohol, sva vina se razvrstavaju u četiri tipa: suva, polusuva, poluslatka i slatka, a ti se izrazi najčešće koriste i kod njihovog opisivanja.
Suvo vino (u doslovnom smislu, ili kako se obično kaže, in senso stricto) smatra se svako vino kod kojeg je sadržaj neprevrelog grožđanog šećera manji od četiri grama po litri. Kada je on bliži gornjoj granici, za vino se kaže da ima zaokružen ukus. Kad degustator ne oseti šećer pokriven kiselim ukusom, zna se reći da to vino ima žicu slatkog ukusa.
Isto tako, ima vina za koja se kaže da im nedostaje žica slatkoće. To se uglavnom odnosi na vina koja su na granici suvih i polusuvih, vina sa 4-12 grama šećera po litri. I kao što se kod suvih vina, bližih gornjoj granici slatkosti, može govoriti o tzv. zaokruženom ukusu, tako se i kod polusuvih može steći utisak mekoće. Na to, pored šećera, utiče i sadržaj ukupnih kiselina, alkohola i tanina. Alkohol je sam po sebi slatkast, ali u ovim kombinacijama ublažava ukus slatkosti isto kao i kiseline i tanin.
Polusuva vina (poluslatka) su ona koja imaju više od 12 pa do 50 grama šećera po litri. Slađa vina unutar ovog tipa znaju biti veoma ljupka, dok se ona koja se ubrajaju u tip slatkih vina, koja imaju više od 50 grama neprevrelog šećera, najčešće opisuju kao slatkasta ili preslatka.
Za današnji nedeljni ručak predlažem slobodan izbor neke suve graševine. Uz oprez da se od njene suvoće vrlo lako može postati mokar!
Petar Samardžija
Foto: Freepik, Pixabay