Reč po reč

PEDAGOG DRAGANA BAJATOVIĆ

bajatovic dragana FotoRHA

Nerealni zahtevi za generacije okrenute virtuelnom

- Kao pedagog važno je da učeniku pružim podršku, da razgovaramo ili čak da ćutimo zajedno. I kada mi đak dođe uplakan, kada izgubi dah od bola u grudima, važno je da sednemo da razgovaramo - rekla nam je Dragana Bajatović, posvećena svom pozivu pedagoga gimnazije „Svetozar Marković” u Novom Sadu i nadovezala se - Nakon više od dvadeset godina rada sa decom, mogu da kažem samo jedno, da generacije đaka kada sam počela da radim i sada imaju jako malo dodirnih tačaka. Ima dosta natprosečno i visoko inteligentne dece, a velika razlika je u tome kako su se onda vaspitavala i kako se sada vaspitavaju. Sadašnje generacije su potpuno virtuelne i njihov svet je nerealan. Imam utisak da su sadašnja deca i manje srećna.

Taj drugačiji doživlјaj stvarnosti nastaje zbog usmerenosti pažnje na razne ekrane - od mobilnog telefona, kompjutera pa do TV ekrana. Druže se preko društvenih mreža, ali zato mnogo manje u stvarnosti. Upitali smo Draganu Bajatović zašto je to tako.

- Naše su porodice postale atomske: mama, tata, jedno ili dvoje dece. Porodice s više dece su prava retkost. Važno je reći i to da je i broj razvoda povećan - nekad je u razredu bilo troje-četvoro, dece čiji su roditelјi razvedeni, a danas je situacija obrnuta – malo je dece čiji su roditelјi zajedno. Znači imamo još manju porodicu, mali ili nikakav uticaj baka i deka, o široj rodbini da ne govorim. Roditelјi su obuzeti preživlјavanjem ili karijerama, u ovoj tranziciji koja predugo traje, pa najčešće imaju malo vremena za svoj najvažniji zadatak – roditelјstvo - kaže Dragana Bajatović koja smatra da se to ogolјeno stanje u društvu često prelama kroz porodicu.

- Ono što izlazi na videlo je da nema drugarstva, ili ga je mnogo manje nego pre. Smatram i da je današnjoj deci oduzeta spontanost. Roditelјi često biraju društvo deci, a to nije druženje prema afinitetu – nego ko je čiji roditelј i ko kojoj porodici pripada... Naravno uzrok može biti i brižnost roditelјa: vremena su nemirna, u većim gradovima se ne poznajemo, ne verujemo jedni drugima, a hteli bismo najbolјe za svoju decu - objašnjava Dragana Bajatović i dodaje da su škole prestale da budu i vaspitne ustanove, jer je akcenat stavlјen na obrazovanje. Vaspitanje je prepušteno roditelјima sa sloganom da škole obrazuju, a roditelјi vaspitavaju. S druge strane ocenjuje se ne samo znanje, nego i ponašanje učenika....

- Napravili smo pogrešnu stvar, isklјučili smo vaspitanje iz škole, a obrazovanju dali prioritet. Moram da priznam, da sam učestvujući na raznim seminarima po inostranstvu, videla da niko svoju mladost nije ispustio, svugde je vaspitanje jedan od odlučujućih faktora. Nastavnici iz osnovne škole žale se da đacima ne mogu ništa. Da li je moguće da neko podržava sistem u kome se učenicima u osnovnoj školi ne može ništa? Deca su toliko u centru sveta da kao da ne postoji drugi svet sem dečjeg. Pokazalo se da deci nije dobro davati previše slobode, ona bi svakako trebalo da imaju prava, ali moraju da imaju i obaveze i jasna postignuća. Ne mogu se deca vaspitavati tako što ćemo ih pustiti da rade što žele – naglasila je Dragana Bajatović.

- Ne učimo ih da saosećaju s drugima, potom ih ne vaspitavamo da poštuju autoritet. Pa, koja država može da se izgradi ako se ne poštuje autoritet? Zar nije pomalo čudno da se deca u prvom razredu uče da prijave roditelјe centru za socijalni rad ako oni budu vikali na njih ili ako ih budu tukli. Deca protiv svojih roditelјa, pa to je nemoguća situacija - konstatuje Dragana.

Po Draganinom utisku i stil roditelјstva se promenio jer oni sve češće svoje neostvarene ambicije i snove projektuju na podmladak. Sport je na žalost postao dobra investicija, a ne nešto što će ih zabaviti i učiniti zdravijim. Roditelјi ulažu u decu kao u dobar posao, da bi ona postala poznati i bogati sportisti.

- Ubeđujemo decu da se uspeh događa sada i odmah... Ja verujem da Novaku Đokoviću niko nije rekao da će on ovo postići jednoga dana, ali je imao roditelјe koji su ga pratili i koji su mu verovali. Verovali su njemu, ne toliko sebi – istakla je Dragana.

Upitali smo našu sagovornicu i kako se, po njenom mišlјenu, današnji đaci nose sa preobimnim gradivom:

- Naši su đaci su pretrpani, mi od dečjih glava pravimo kontejnere: ubacujemo sve što stignemo. Sistem školstva je takav da ih zatrpava činjenicama, tako da oni ne mogu samostalno da savladaju gradivo, pa moraju roditelјi da im pomažu… Da li to znači da će deca s kojom roditelјi ne mogu ili ne stižu da prelaze školsko gradivo biti manje uspešna? To kažem i iz sopstvenog iskustva i smatram da je obim gradiva koji savladavaju potpuno u neskladu sa njihovim uzrastom. Na žalost, ništa mi epohalno ne postižemo što našu decu zatrpavamo obilјem teškog i neadekvatnog znanja - primećuje Bajatovićeva.

Utisak je, da nije sistemski rešeno šta je ono što učenici moraju znaju, a šta je ono što oni mogu da znaju. Deca su često inhibirana jer ne mogu da zadovolјe te nerealne zahteve koji se stavlјaju pred njih:

- Inteligencija se izgrađuje. Dobijamo je rođenjem, ali je isto tako i formiramo. Puno toga zavisi od uticaja i podsticaja. Ono na šta stalno savremena psihologija i pedagogija ukazuju je da se nađe funkcionalni optimum koji prati razvitak. Vrlo dobro se zna koji su to kognitivni nivoi koje deca u određenom uzrastu mogu da postignu – mi smo našu decu zatrpali sa takvom količinom gradiva da oni to ne mogu da savladaju - zaklјučuje Dragana, dodajući da na to ukazuju i PISA testovi koji naše đake smeštaju na začelјe.

- Ima puno bistre dece, ali ih sistem ne podstiče da misle. Na to ukazuju i rezultati na PISA testovima. Naime, pokazuje se da naši đaci imaju ogromno znanje koje nije funkcionalno, a osnovu inteligencije čini logika i povezivanje, akomodacija, stvaranje mreže znanja. Naši đaci nemaju priliku za to, jer su zatrpani činjenicama... Mora se što pre naći veza između onog što učenici mogu i što im je potrebno - ukazuje Bajatovićeva.

Često taj neuspeh na ovim testovima pokušavamo da umanjimo govoreći da naši đaci postižu sjajne uspehe na takmičenjiima po svetu, da ih neretko stipendiraju čuveni univerziteti. To su samo izuzeci koji potvrđuju pravilo. Tužno je to što nam baš ta najtalentovanija deca odlaze i što već godinama imamo odliv mozgova.

- U našoj gimnaziji imamo puno divne, načitane i talentovane dece. Dece koja govore šest jezika... Ali je tužno da polovina te dece želi da ode da živi u inostranstvu. Pa ko će ostati da živi ovde, kakva nam je to država koja tako olako pušta te sjajne mlade lјude da odu? – zapitala se Dragana.

Na kraju smo upitali našu sagovornicu šta mi kao roditelјi možemo da učinimo za našu decu, kako da ih vaspitavamo i na šta da ih usmeravamo da bi ona bila zdrava i srećna.

- Čvrsto stojim iza toga da je porodica izvor sreće. Što je porodica stabilnija i sigurnija to je ona veći izvor sreće. To je porodica u kojoj su jasno definisane uloga oca, majke, braće i sestara. U porodici moramo da naučimo da prihvatamo jedni druge i da pomažemo jedni drugima. Da razgovaramo međusobno i da tražimo zajednički izlaz iz teških situacija. Sreću nije lako definisati, ali onaj ko je oseti, on je i prepoznaje – sreća je kada se ujutro probudite, kada ste zdravi i okruženi lјubavlјu. Nije sreća u jakni ili patikama od 200 evra – to kratko traje. Sreća je u izvoru lјubavi – istakla je pedagog Dragana Bajatović i nadovezala se:

- Najveća sreća je za mene kao roditelјa, ali i za moje dete kada se mi zagrlimo i kada mi ono kaže: „E, sad moram nešto jako važno da ti kažem”.... i dok god postoji ta zajednica, postoji i pripadnost i potreba da budemo jedni s drugima. Vratimo poštovanje našim korenima - poštujmo deke, bake. Roditelјi da poštuju ono što su zajednički stvorili: bračnu zajednicu i zavet lјubavi, onda će i naša deca koja su naši potomci koja osećaju tu našu podršku dobiti taj vetar u jedrima koji im je neophodan. Mnoge okolnosti u našim životima ne možemo da promenimo, ali možemo da prihvatimo ono što je bitno, a to je da imamo jedni druge - zaklјučila je pedagog Dragana Bajatović.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: R. Hadžić, Dnevnik

Izvor: Dnevnik