Vinske priče

Petra

Mariniranje desertno vino Petra Foto M Jablanov

Petra

Prve jugoslovenske sorte vinove loze priznate su 1970. godine u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima. Stvorio ih je prvi direktor Instituta, profesor dr Dragoslav Milisavljević. Nazvane su neoplanta, župljanka i sirmijum. Nakon toga, na oglednim poljima i u laboratorijama ove poznate naučne ustanove nastao je veći broj novih sorti, od kojih mnoge, zbog decenijskih kriza u našem vinogradarstvu i vinarstvu, nisu doživele pravu valorizaciju i već su gotovo nestale i zaboravljene. Samo su neke uspele da ostanu i sačekaju upravo započetu renesansu srpskog vinogradarstva, s izgledima da se izbore za svoje mesto pod suncem.

Petra je nastala 1991. godine. Među njenim vršnjakinjama - zlatom, lizom, ranim rizlingom, lelom, milom - njoj su davane najmanje šanse. U zemlji u kojoj se špriceri ispijaju na metre, verovalo se da nema mesta za tako mirišljavu sortu, koja daje parfemsko vino, kako se govorilo. Nastala je ukrštanjem tada nove, mađarske sorte kunbarat i pinoa crnog. Autori su joj Petar Cindrić i Vladimir Kovač. Lako se prepoznaje po vrlo karakterističnom, postojanom i prepoznatljivom muskatnom mirisu, intenzivnijem nego u svim drugim muskatnim sortama. Odličan je nakupljač šećera i otporna je na niske temperature.

Početkom devedesetih godina prošlog veka kod nas se sadilo malo, a među traženim vinskim sortama, na opšte iznenađenje, petra je imala vrlo zapaženo mesto. Posle nekoliko godina zagonetka je odgonetnuta: vinogradari su je sadili da bi od nje proizvodili lozovaču koja pleni novim muskatnim mirisom.

U međuvremenu, petra se afirmisala kao desertno vino, prigodno za aperitiv, ali i za kraj obroka, uz domaće kolače. Od vlastitog grožđa u Institutu od njega prave vino sa 13-13,5 odsto alkohola i 30-40 grama neprevrelog šećera. Kako tada (2008. godine) govorio glavni podrumar Bojan Gregec, dugogodišnje iskustvo pokazalo je da je za desertno vino najbolje da se zrno bere sa 25-26 odsto šećera, kako bi se dobilo vino pomenute jačine i slasti. Koristi se i za kupaže, posebno s neutralnim sortama, kojima već sa 10 odsto učešća daruje svoj neponovljivi muskat. Nadoknađuje i šećer sortama koje ga nemaju dovoljno. Odlična je sirovina i za beli bermet.

Dovoljno za petrinu lepu budućnost.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, M. Jablanov