Da li vas vodi glava ili...
U koliko situacija u životu se upitamo da li da poslušamo srce ili razum? Kada se kaže da nešto želimo, obično se kaže da želimo svim srcem, misleći pri tome svim svojim bićem. Da li nešto želimo razumom? Međutim, kada donosimo neku odluku, da li pre sledimo srce ili um?
Srce se uvek smatralo središtem osećanja, pre svega lјubavi, pa nekoga volimo svim srcem... U srcu često osećamo i tugu, pa kažemo da nas boli srce, a za one koji ne mogu da se nose sa velikom tugom kažemo da im je prepuklo srce. Nesrećno zalјublјeni često kažu da im je neko slomio srce. Kada se predstavlјamo drugim lјudima da li rukom pokažemo glavu ili stavimo ruku na grudi? – Naše srce to smo mi.
Važnost srca prepznali su još drevni Egipćani, naime prilikom balzamovanja tela, od svih unutrašnjih organa čuvalo se i balsamovalo jedino srce. Jedino se ono spremalo zajedno sa telom za put u večnost. Smatrali su da je ono izvor lјubavi i samilosti, što je osnova za duhovni put i egzistenciju duše nakon smrti.
Da li taj mišić u lјudskom telu zaista poseduje takve osobine? Kada se srce sagledava u biološkom smislu, dolazi se do podataka koji impresioniraju. Naime, svakog minuta ovaj mišić kod odraslog čovek pumpa 7,5 l krvi kroz 100 hilјada kilometara krvnih sudova.
Istraživači instituta „Hearth Math” iz Kalifornije proučavali su kako srce komunicira s drugim delovima tela putem nervnih ćelija, hormona, pulsa i našeg elektromagnetnog polјa. Došli su do sledećih saznanja: da srce ima svoj posebni mali nervni sistem, tzv. srčani mozak, koji umrežuje 40.000 moždanih ćelija koje su povezane sa velikim mozgom. Ta složena nervna mreža ćelija dopušta srcu da radi, uči, pamti, donosi odluke i oseća potpuno samostalno, nezavisno od velikog mozga.
Osim toga na elektromagnetnom nivou srce nam je spremilo još iznenađenja. Ono putem magnetnog polјa utiče i dovodi u sklad sve organe i strukture u telu. Električno polјe srca je 40 do 60 puta jače nego električno polјe mozga. A magnetno polјe srca je čak 2000 do 5000 puta jače od magnetnog polјa mozga. To je sigurno najjače ritmičko polјe koje dolazi iz našeg tela. I ne samo da obuhvata svaku našu ćeliju, nego se širi na prostor oko nas i to u krugu od 1 metar.
Klinički psiholog dr Persal je istraživao sa svojim timom polјe energetske kardiologije. Oni su došli do saznanja da bi svesnost mogla biti informacija koja sadržava energiju, a da je srce primarni odašilјač te energetske informacije. Da li to znači da je naša svest u srcu, kako su smatrali mnogi drevni narodi, a ne u mozgu kako se inače misli?
Zna se, da srce može preživeti bez moždane aktivnoste, ali mozak bez srčane aktivnosti ne. Iako se dugo smatralo da mozak čuva sva sećanja, očigledno je, da to i srce čini. Sada već ima mnogo primera da su pacijenti kojima je presađeno tuđe srce iskusili duboke lične promene povezane sa osobinama donatora.
Druga su istraživanja pokazala da ritam srca jedne osobe može biti meren na drugoj osobi. Ruke mogu poslužiti kao prirodne elektrode i kad se držimo za ruke, povezujemo energije srca. Naročito u slučaju kada omogućavamo polaritet, držeći se svojom desnom rukom za nečiju levu, onako kako to činimo sa onima koje volimo, a ne povezujemo desnu s desnom kako što je slučaj kada se rukujemo prilikom poslovnih susreta. Treba istaći da iskustvo lјubavi ili samilosti dovodi u sklad u naš nervni sistem. To nam pomaže da budemo otvoreniji za osećaje drugih lјudi.
Vratimo se dilemi s početka teksta – šta nas vodi glava ili srce? Ovo pitanje ne postavlјamo samo kad biramo životnog partnera. Ono nas muči i u svakodnevnom životu, pri donošenju odluka koje naizgled nemaju veze sa srcem. Koliko puta smo se upitali šta da izberemo –bolјe plaćeni ili zanimlјiviji posao? Zašto smo se odlučili za prvu ili za drugu mogućnost?
Kad radimo nešto što je u skladu s našim osećajima, otkucaji srca su ritmični i ujednačeni i na taj način pomažu našem mentalnom sklopu, osobito bolјoj memoriji, kreativnosti i koncentraciji. Naprotiv, kad smo pod emocionalnim stresom, naše srce emituje neuredni signal čiji je rezultat mentalna nesposobnost: kao što su blokirana memorija i loša koncentracija. To je razlog zbog kojeg se teško koncentrišemo i loše pamtimo.
Znajući sve to, više nema dileme treba li slediti srce ili um. Jer srce je mnogo pametnije nego što mislimo!
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Pixabay