Stvarne i umišlјene opasnosti

Realnih osnova za strah kao da sada ima sve više: lјudi su u strahu od neizvesnog sutra, jer mogu da izgube posao, zdravlјe, dom... Upitali smo Vanju Bokun Popović kako znati da realna zabrinutost nije prešla u patologiju:

– Priroda nam je podarila mehanizam samoodbrane koji po svom dizajnu treba da se pali samo kada je prisutna realna opasnost. U toj situaciji, pojačava se rad srca, skače adrenalin, usporava se varenje, te se svi raspoloživi resursi penju u gornje ekstremitete kako bismo imali fizičku snagu da pobedimo lava. Kada opasnost prođe, telo se polako spušta nazad u normalni način funkcionisanja. Ovaj mehanizam je predviđen da radi za nas – kratkotrajno – kako bismo preživeli u situaciji u kojoj smo ugroženi.

Problem leži u tome što je našoj neurologiji nemoguće da razluči između stvarne i umišlјene opasnosti. Dovolјno je da se investiramo u razmišlјanje najgorih scenarija da podstaknemo naš primitivni mozak da reaguje. Naučna istraživanja su pokazala da lјudi koji intenzivno prate vesti pokazuju viši nivo straha i anksioznosti, jer imaju osećaj da ono što se dešava u vestima drugima se zapravo dešava njima.

Kao posledica, primitivni mehanizam radi prekovremeno, jer mu dajemo povod da misli da smo ugroženi. Imajmo na umu da aktiviranje mehanizma odbrane kojem je zadatak da radi samo onda kada smo u realnoj opasnosti uči taj mehanizam da radi – protiv nas. Dugoročno emotivno i psihološko iscrplјivanje može da vodi u hronična stanja stresa koja ugrožavaju kako fizičko, tako i mentalno zdravlјe. Ukoliko osoba ništa ne preduzme da promeni svoj odnos prema spolјašnjim okolnostima, realna zabrinutost može da ometa normalno dnevno funkcionisanje u toj meri da se smatra patologijom. 

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Pixabay, priv. arhiva V. B. P.

Izvor: Dnevnik