Vinske priče

Teranton

Mariniranje wine- by ally Pixabay

Teranton

O arhivskim vinima kod nas se malo govori i zna. U svetu je, međutim, za njih interesovanje sve veće. Na spektakularnim aukcijama (dovoljno je da spomenemo samo londonske kuće Kristi i Sotbi), o kojima nas svetske agencije redovno obaveštavaju - arivska pića postižu fantastične cene. Ima finansijskih stručnjaka koji tvrde da je ulaganje u njih unosnije od kupovanja zlata, umetnina ili nekretnina.

U prošlosti su sva stara vina bila arhivska i uvek su imala veću cenu od mladih vina. Danas je to zakonima o vinu posebno regulisano; najkraće rečeno, to su vina koja se namerno neguju i čuvaju više godina kako bi razvijala svoja gustativna svojstva, da bi se, kad svoje potencijale razviju do kraja, u njima uživalo.

Da bi neko vino moglo da nosi oznaku arhivskog vina, propisano je pravilnicima o vinu. Najčešće mora proteći najmanje pet godina od dana prerade grožđa u vino, koje pri tom najmanje tri godine treba da leži u boci. Uz to se određuje da ono mora biti od sorti grožđa predviđenih za dobijanje kvalitetnih ili vrhunskih vina s oznakom geografskog porekla, kao i od predikatnog vina.

Za vreme tog boravka u Sloveniji, u podrumu „Vinkras” u Sežani, enolog Boštjan Zidar ponudio me je vrhunskim arhivskim vinom teranton iz berbe 2003. Dobija se od sorte refošk, iz sortno čistih vinograda sa Krasa. Najzreliji grozdovi, pažljivo odabrani i ubrani, posebno se prerađuju i stare u hrastovim sudovima. Veći deo vina je u bačvama od 4.000 litara, a manje količine se čuvaju tri-četiri godine u baricima i pre punjenja se kupažiraju.

Razlog što samo manja količina vina provodi u bariku, iskusni enolog objašnjava rečima: ne želi bačvu u vinu, već vino u bačvi. Maceracija traje šest meseci, kako bi se iz pokožice i semenki, koje moraju biti zrele (slatke), izvukao maksimum koji fenolna dozrelost pruža.

Dugogodišnje čuvanje daje vinu posebnu harmoničnost, izrazito tamnu rubinastu boju, svojstven prijatan i nenametljiv miris, kao i visok procenat alkohola (13 odsto) i karakterističnu kiselost. Traži društvo mesa na žaru, divljači, pršute i sira. Boca terantona košta oko 10 evra.

Petar Samardžija

Foto: by ally Pixabay, N. Stojanović, https://vinakras.si/