Da i Re festival ulicnih sviraca

UMETNIČKI PAR ANA VRBAŠKI I MARKO DINјAŠKI

Posted on Posted in Zdravi bili
Da i Re festival ulicnih sviraca

Foto: Goran Jevtić

Telo kao instrument

Mnogi smatraju da je glas najsavršeniji instrument, ali umetnički i bračni par Ana Vrbaški i Marko Dinjaški su pokazali da to može biti i telo. Svoje znanje, umeće i kreativnost ovaj umetnički par potvrdio je učešćem na Exitu, na novosadskom festivalu „Ulični svirači“ kao orkestar koji pleše „Alice in WonderBand“. Jedan od zapaženih nastupa u režiji Višnje Obradović bio je i u TV emisiji „Ja imam talenat“ gde su ušli u finale.

Ovo dvoje Vojvođana žive na Stražilovu kod Sremskih Karlovaca sa svoje dvoje dece: Vidom i Alisom, koji takođe slede roditelјski talenat. Oboje su muzički obrazovani i dele lјubav prema multimedijalnoj umetnosti, pozorištu, muzici, pokretu, eksperimentu… Pozorište je mesto gde iskazuju svoju kreativnost još od mladih dana i kao glumci, pevači, plesači, a često radeći sve druge poslove potrebne za teatar. Tako su se i sreli u pozorišnoj trupi Borisa Kovača „Ogledalo“ i zalјubili jedno u drugo. Kada je Ana je učestvovala u projektu „Kultura nove“ tada je prisustvovala radionici gde se učila tehnika udaranja odnosno lupkanja sopstvenog tela da bi se proizveli različiti ritmički zvukovi (body percussion).

● Kakva je to tehnika?

Marko: Naše telo zaista može da bude instrument, ono je kao komplet bubnjeva koji imaju različitu dubinu, visinu i lupkajući se po različitim delovima tela proizvodimo zvukove. Najdublјi zvuk bi bio udaranje nogama o pod, dok bi pucketanje prstiju bio najviši ton i ličio bi na činele. Lice i vrat mogu da stvore, takođe, veoma interesantne zvukove. To lupkanje doprinosi da nam telo zavibrira, da bude kao potok koji treperi i pun je života, a ne kao neka ustajala voda.

Ana i Marko Hipokrat NS

Foto: Goran Jevtić

● Koje dobrobiti ima ova tehnika za one koji žele da je savladaju idući na vaše radionice?

Ana: Prva dobrobit je to da lјudi shvate da mogu da se razvijaju bez obzira na godine. Pokret je taj koji oslobađa. Ono što je najočiglednije – koristimo sve delove tela, krećemo se u prostoru, ne radimo ništa bez smisla, nego uvodimo u našu igru neka pravila, tako da upošlјavamo i mozak. Ovo ne traži veliko razmišlјanje, već prisutnost, što je i te kako bitno. Osim toga pobolјšava se koordinacija pokreta, pažnja i koncentracija. Divno je raditi s lјudima koji nešto otkrivaju prvi put, kao da su deca. Suština je da se ništa ne radi mehanički. Potrebno je da se oslobode i da probude kreativnost, jer je osnovna potreba čoveka da bude kreativan, a lјudi često provode sate i sate radeći nešto potpuno bezlično, osim nas malobrojnih koji imamo sreće da se bavimo umetnošću ili nekim poslom koji traži kreativnost.

● Da li se iz tog iskustva rodila i neka nova predstava?

Marko: Predstavu „Da i Re“ smo napravili prvo za odrasle, a skoro smo tu predstavu prilagodili i za decu. Premijera je bila krajem februara i bila je veoma uspešna – deca su uživala. Bilo je kikotanja, cike i vriske! Počinjemo tako što mi izvodimo nekoliko svojih tačaka, a posle toga krećemo s dečijim pesmama i uvlačimo decu u predstavu i u igru.

ana i marko predstava sapicu mi zeko daj

Foto: Radmila Jeremić

● Vaše predstave su interaktivne i traže od publike pun angažman. Da li lјudi zaziru da se aktiviraju?

Ana: Deca imaju manje stega i njih je lakše aktivirati. S odraslima je malo drugačije, ali i oni se na kraju divno zabave. Ono što je najbitnije je da lјudi razmene energiju. Nemamo često priliku da učestvujemo u nečem srdačnom, a lјudima je upravo to potrebno! To može da donese umetnost i rad s drugim lјudima. Puno toga u ovom savremenom svetu nas prosto tera da budemo pasivni, tako da kada mi uvučemo lјude u igru, kada ih podignemo sa stolica i podstaknemo da igraju, plјeskaju, da puste glas – onda počinje zabava. Koliko su u stanju da se opuste i dopuste da se ponovo u njima probudi dete želјno igre, toliko i uživaju.

● Vaši nastupi su dinamični i zahtevni, kako se vi spremate za to?

Ana i Marko: Već godinama zajedno vežbamo svakodnevno jogu i pranajamu (disanje). Osim toga mi živimo u prirodi i imamo veliko imanje – a ništa neće samo da se radi. Gajimo za naše potrebe voće i povrće, imamo veliku kuću i sve je uzbrdo – nizbrdo, tako da hteli ne hteli moramo da budemo u formi i aktivni. To je tajna naše mladolikosti!

Marina Jablanov Stojanović

Izvor: Dnevnik