Život ne daje više, no što sami sebi dajemo
Na putu do ostvarenja svog punog potencijala često se nailazi na razne prepreke koje bi trebalo prevazići ili zaobići. Kako ih osvestiti i savladati otkriva nam Vanja Bokun Popović, istraživač, učitelјica i autorka, koja se strastveno bavi ostvarivanjem punog potencijala. Mada trenutno živi u Kotoru, može se reći da je građanka sveta, jer je rođena u Sarajevu, odrasla u Beogradu, a stasala u Americi. Učila je i predavala na tri kontinenta i preko deset zemalјa, sarađujući sa stručnjacima iz oblasti neuropsihologije, pedagogije, kvantne fizike, filozofije ali i joge i šamanizma. Sprema doktorat iz psihologije u Americi, a nosilac je i fakultetske diplome iz biznisa i menadžmenta. Raspolaže brojnim sertifikatima i licencama, no najviše ceni ono znanje koje prevazilazi pečat i papir.
- Verujem da je svako od nas došao na ovaj svet sa ličnom misijom, pregršt resursa i podrške u vidu prirodnih talenata i posebnim mestom za samoostvarenje. Deo moje misije je da osvetlim drugima put i time se predano bavim primenama vekovnih principa. Pokušavam da spojim nauku i intuiciju, vidlјivo sa nevidlјivim. U ovoj fazi posebno mesto za mene je pozicija učenika i saradnika nekih od vodećih svetskih umova i privilegija da ta znanja podelim s drugima.
• Kakvo je bilo vaše lično iskustvo, dok niste pronašli svoj put?
- Na studijama u Americi, sve mi je naizgled išlo savršeno – zahvalјujući sportu i uspehu dobila sam stipendiju za master u Nјujorku. Tamo sam se kretala u društvu uspešnih i kreativnih lјudi, a ipak imala utisak da mi se život raspada, jer sam izrasla u ženu koja živi u raskoraku između potencijala i realizacije i čeka da se neko ili nešto pojavi da je „otkrije“ i „spase“. U životu su mi se ponavlјali jasni ciklusi, kao magični krugovi uspeha i poraza, a ja sam u želјi da nešto promenim išla na svaki mogući čas samopomoći i pročitala svaku knjigu. No, vrtela sam se u krug. Tada odlučujem da odem na Bali i to se ispostavilo kao dobra odluka…
• U svačijem životu postoje i pobede i porazi... Kako da nas pobede ne ponesu, a da u porazima ne klonemo?
- Život je satkan od polariteta – noć i dan, muška i ženska strana, pobeda i poraz. Ako gledamo na njih kao na dobre i loše krademo sebi priliku da u potpunosti uživamo u čitavom spektru lјudskog iskustva, da ga prigrlimo i integrišemo, te (p)ostanemo celoviti. Ako dozvolimo sebi tu širinu postojanja, život sam po sebi postane šarolika bajka, a igru pobede i poraza zameni posvećenost majstorstvu. Mislim da je najveća zamka danas to što veliki broj lјudi hrli u pohode na pobede iz pogrešnih razloga i kada tamo stignu one budu kratkog daha i imaju prizvuk poraza. U pobedama nikada nećemo poleteti niti u porazima klonuti, ako to što činimo - činimo radi sebe, radi lične ekspanzije, radi čovečanstva, a ne radi nagrade.
• Kako da poraz vidimo kao priliku da nešto naučimo?
- Jedan bistri američki mogul voli da kaže da ne postoji poraz – samo povratna informacija (feedback). Ako imamo viziju, znamo kuda smo se zaputili ili ne znamo, ali osećamo – poraz nam dođe kao kada u mračnoj sobi tražimo prekidač za svetlo. Pipkamo, pipkamo, lupimo kolenom u ivicu stola, napipamo sto i zaobiđemo ga. Svet u kojem živimo nam neprestano šalјe informacije, na nama je da naučimo da čitamo kod.
• U svačijem životu postoje i pobede i porazi... Kako da nas pobede ne ponesu, a da u porazima ne klonemo?
- Život je satkan od polariteta – noć i dan, muška i ženska strana, pobeda i poraz. Ako gledamo na njih kao na dobre i loše krademo sebi priliku da u potpunosti uživamo u čitavom spektru lјudskog iskustva, da ga prigrlimo i integrišemo, te (p)ostanemo celoviti. Ako dozvolimo sebi tu širinu postojanja, život sam po sebi postane šarolika bajka, a igru pobede i poraza zameni posvećenost majstorstvu. Mislim da je najveća zamka danas to što veliki broj lјudi hrli u pohode na pobede iz pogrešnih razloga i kada tamo stignu one budu kratkog daha i imaju prizvuk poraza. U pobedama nikada nećemo poleteti niti u porazima klonuti, ako to što činimo - činimo radi sebe, radi lične ekspanzije, radi čovečanstva, a ne radi nagrade.
• Kako da poraz vidimo kao priliku da nešto naučimo?
- Jedan bistri američki mogul voli da kaže da ne postoji poraz – samo povratna informacija (feedback). Ako imamo viziju, znamo kuda smo se zaputili ili ne znamo, ali osećamo – poraz nam dođe kao kada u mračnoj sobi tražimo prekidač za svetlo. Pipkamo, pipkamo, lupimo kolenom u ivicu stola, napipamo sto i zaobiđemo ga. Svet u kojem živimo nam neprestano šalјe informacije, na nama je da naučimo da čitamo kod.
• Zašto je to tako, da li postoji neko psihološko objašnjenje?
- Kada osoba krivi druge za sopstveno životno stanje na najosnovnijem nivou ukazuje na odbijanje da se prihvati lična odgovornost. Ovaj iskaz je surov, jer čim ovo čujete padaju vam na pamet teški slučajevi i pitanje kako je ta i ta osoba mogla da preuzme odgovornost za zločin ili nepravdu koji joj je nanet. Lična odgovornost u sebi nosi moć da povratimo sebi ono što nam je uzeto, da pokrenemo stvaralačke motore u sebi i rađamo novu istoriju – da izgradimo nove svetove. Mnoge lјude to plaši i radije se odlučuju za svoja limitirajuća uverenja-ubeđenja.
• Da li postoje tehnike da se osveste takva uverenja?
- Danas nam je dato mnogo tehnika, terapeutskih pravaca, i metoda koji nam pomažu da osvetlimo sopstvena limitirajuća uverenja. Ja ne volim da preporučujem konkretne metode, jer mislim da je na svakome odgovornost da pronađe onu koja njemu prija ili još bolјe da pronađe učitelјa kojem neizmerno veruje.
• Na koji način, tj. kojim tehnikama da promenimo svoja uverenja kada smo ih osvestili?
- Neki od pristupa koji su meni bile od značaja su - kvantna psihologija, porodični poredak, kranio-sakralna terapija (metoda nežnog pritiska na kičmu i kosti glave s cilјem dovođenja nervnog sistema u harmoniju), kao i Sacred Money Archetypes za odnos prema novcu. Ipak, svoja uverenja menjamo kroz fokusiranu akciju. Često čujem kako se mnogi žale na „tolike lajf-koučeve“ i osećaju da su preplavlјeni informacijama na temu samorazvoja. Nјih volim da pitam šta rade ceo dan. Zato je fokusirano delovanje delić slagalice koji mnogima nedostaje, jer nakon što osvestimo svoja uverenja, bitno je da „učitamo“ nova, a to možemo samo ako promenimo svoje ponašanje.
• Da li biste objasnili šta je fokusirano delovanje?
- Fokusirano delovanje nastupa kada prestanemo da se rasplinjavamo na hilјadu strana i preuzimamo isklјučivo korake koji su neophodni da bismo došli do ishoda koji želimo. Većina lјudi danas pronalazi izazovnim da ostane disciplinovana, dosledna i posvećena svojim vizijama, te da u svakodnevnom životu održi fokus samo na onim akcijama, lјudima, mestima i događajima koji ih vode napred.
• Da li to možemo i sami ili nam je potreban stručnjak koji bi nam pomogao?
- Ako možete sami – sjajno! No, ako ne postižete želјene rezultate i ne živite život koji strasno volite, samo se zapitajte dokle možete tako. Možda i preterujem, ali ja volim da sarađujem sa lјudima koji su dobri u tome što rade. Ne radim svoj sajt, ne bavim se digitalnim marketingom, logistikom i operacijama, ne rešavam probleme koji spadaju u tuđu specijalnost – za to uvek plaćam stručnjake. Kada bih vam napravila listu mojih mentora i plaćenih saradnika, verovatno biste se začudili, ali upravo zato što imam te divne lјude u svom životu, ja mogu potpuno posvećeno da se bavim onim u čemu leži moj dar.
• Kako da barijere i svoje limite preoblikujemo da bismo dostigli svoj maksimum?
- Svoje limite nekada naprosto možemo da zaobiđemo, te da kroz saradnju sa drugima postignemo to što želimo. Iz ličnog iskustva garantujem da se svoj maksimum postiže kada posvećeno, cilјano i nepokoleblјivo radimo stvari u kojima smo dobri. Ako vam išta stoji na tom putu, ne koprcajte se već potražite mentora.
• Napisali ste knjigu „Mi gradimo novi svet“. Kakvi bi trebalo da budu graditelјi i kakav je to novi svet koji bi sagradili?
- Zrno Novog Sveta je u svima nama koji se u ovo vreme osećamo pozvani da se menjamo i realizujemo. Taj Novi Svet je društvo saradnje, prihvatanja različitosti, stvaralaštva, jakih zajednica na zdravim temelјima, posvećenosti čovečanstvu. Zvuči rajski i nedostižno, ali je već tu. Za čitaoce kojima je teško ovo možda sada da zamisle preporučujem da se sete odrastanja u ex-YU – to nije bilo tako davno i utopijski. U nama je.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: privatna arhiva Vanja Bokun Popović, privatna arhiva T. Djalai, Pixabay