Put putujem

ZDRAVA SRBIJA: Vrnjačka Banja

Mariniranje Vrnjacka Banja 1 Foto V Jovanovic

Kraljica banjskog turizma

Od davnina poznata po svojim lekovitim izvorima Vrnjačka Banja, naša najpoznatija i najposećenija banja se može smatrati kraljicom banjskog turizma. Nalazi se u centralnom delu Srbije, u Zapadnom Pomoravlju na šumovitim obroncima planine Goč i u dolinama Vrnjačke i Lipovačke reke, u blizini Zapadne Morave. Udaljena je 200 kilometara od Beograda. Vrnjačka Banja ima sedam lekovitih izvora od kojih se četiri koriste u terapeutske svrhe: Topla voda, Snežnik, Slatina i Jezero dok se sa dva izvora voda flašira kao stona mineralna voda (Voda Vrnjci sa izvora Topla voda i Vrnjačko Vrelo).

Smatra se da su lekoviti mineralni i termalni izvori bili poznati keltskim Skordiscima, življu koji je naseljavao ove predele pre starih Rimljana, a kada su rimski vojnici stigli u ove krajeve, poklonici termi su svakako prepoznali blagodeti ove vode. Tome ide u prilog podatak da je pronađen rimski izvor sa mnoštvom novčića sa likovima rimskih imperatora kada je rađena kaptaža vrnjačke Tople vode 1924. godine.

Početkom 19. veka knjaz Miloš je najmio saksonskog geologa barona Herdera da ispita mineralne izvore u Srbiji, pa je tako ispitana i vrnjačka topla mineralna voda. Međutim, početak modernog banjskog lečenja u Vrnjcima je bio nešto kasnije i vezuje se za 1868. godinu, kada je okružni načelnik Pavle Mutavdžić iz Kruševca sa nekolicinom dobrotvora i viđenijih ljudi u Vrnjcima osnovao „Društvo kiselo-vruće vode“.

Iste godine izvršena je kaptaža dva izvora tople mineralne vode i počelo se sa izgradnjom banjskih objekata, pre svega kupatila. Prva sezona naredne godine potvrdila je opravdanost osnivanja jednog takvog udruženja i perspektivu nove banje.

Osamdesetih godina XIX veka banja prelazi u državne ruke, a izgradnjom vile đenerala Jovana Belimarkovića, namesnika kralja Aleksandra Obrenovića, mesto dobija novi polet i počinje da se razvija. Upravo je Belimarkovićeva odluka da u Vrnjcima sagradi vilu uticala na to da i drugi viđeniji ljudi tog doba odluče da učine isto. Ta prelepa vila od belog mermera zidana u stilu italijanskih vila je danas pod zaštitom države kao Zamak kulture u kojem je smešten Zavičajni muzej, ali gde se održavaju i drugi kulturni sadržaji.

Ponovni uspon Vrnjačka Banja doživljava pedesetih i šezdesetih godina s povećanjem broja posetilaca i gradnjom novih objekata. Najveću posetu Banja je imala osamdesetih godina – blizu dvesta hiljada posetilaca koji su ostvarili dva miliona noćenja. Koliko je ova cifra velika govori podatak da je tada imala veću posećenost nego Dubrovnik i Bled zajedno! Danas Vrnjačku Banju krase novi i renovirani hoteli, SPA i velnes centri, a turistički poslenici se trude da idu u korak s novim i drugačijim potrebama modernih turista:

– Naša turistička ponuda se pre svega bazira na lekovitoj banjskoj vodi – pa je svakako preporuka da se turisti opuste i uživaju u SPA i velnes centrima. U banji ima oko tridesetak bazena, a kada turista osim uživanja u lekovitoj vodi poželi i neke druge sadržaje mi mu nudimo divne parkove za šetnju, izletišta po okolini i svakako planinu Goč. Teško da ćete naći na udaljenosti od 8 kilometara i banju, izletišta i planinu – rekao nam je Ivan Trufunović, direktor Turističke organizacije Vrnjačke Banje.

Jedan od najpoznatijih stranih gostiju Banje bio je ruski pisac Maksim Gorki, ali dolazili su u Vrnjačku Banju i Branislav Nušić, Geca Kon, Antonije Isaković, Svetomir Nastasijević... Dobrica Ćosić je ovde pisao Deobe i Vreme smrti, Mika Antić učestvovao na Mitingu poezije… Čest i drag gost Banje je bio i poznati glumac Dragan Nikolić, a ona mu se odužila spomenikom kog je izradio vajar Dragoljub Dimitrijević u gradskom parku. Postavljanje spomenika organizovala je Specijalna bolnica „Merkur”, gde je Nikollić dolazio i čije je zaštitno lice bio.

– Vrnjačka Banja sa svojom okolinom predstavlja pravo mesto za uživanje i aktivan odmor, a svima rado preporučujemo ture koje čine obilazak planine Goč sa svim njenim zadivljujućim vidikovcima i atraktivnostima, zatim ture koje obuhvataju obilazak manastira Žiča, Ljubostinja i Studenica i obilazak srednjevekovnih tvrđava Koznik i Maglič.

Ono što bi svaki posetilac Banje trebalo da vidi je zamak Belimarković, Most ljubavi, banjske vile, promenada, i prelepe banjske parkove... Osim klasične nacionalne kuhinje predložio bih posetiocima da probaju knedle s malinama. To je poslastica karakteristična baš za Vrnjačku Banju – preporučio je Ivan Trifunović.

Našu najpoznatiju banju znaju i strani turisti. Najviše stranih gostiju dolazi iz bivših republika Jugoslavije, zatim iz Bugaske i zemaljal iz okruženja. Turistički poslenici razvijaju i druga tržišta, pa im dolaze gosti iz Izraela, Rusije i Zapadne Evrope. Međutim, ova godina je za turizam Vrnjačke Banje je bila drugačija od mnogih:

– Činjenica je da su prolećni meseci bili veoma loši što se tiče posete banjama, pa ni naša najpoznatija banja nije bolje prošla. No, posle toga sezona je bila mnogo bolja, zabeležili smo rast broja domaćih gostiju, koji je delimično ublažio pad poseta stranih gostiju. Naime, u proteklim letnjim mesecima Vrnjačka Banja je imala pad poseta stranih gostiju koji je bio oko devedeset dva posto, dok je rast poseta domaćih gostiju bio oko četrnaest procenata. Strani gosti su veoma bitni za turizam Srbije, a oni su ove godine zbog koronavirusa izostali – naglasio je Ivan Trifunović.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Vladimir Jovanović, TO Vrnjacka Banja, wikipedia

 

Projekat „Zdrava Srbija” sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Njegov sadržaj ne odražava nužno zvaničan stav sufinansijera.

Mostovi Vrnjačke Banje