Zdravi bili

DAJ I TI TVOJ DOPRINOS: meteorolog Miodrag Stojanović o aerozagađenju

zagadjenje Mariniranje

Najbolje je da vazduh ne vidimo

Jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na bezbednu, čistu, zdravu i održivu životnu sredinu. Ovo je proteklog oktobra izglasao Savet Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava, a da to naše pravo nije ugroženo verovatno se ne bi ni našlo na agendi Ujedinjenih nacija. Kako biti zdrav i imati kvalitetan život ako su zagađeni vazduh, voda, zemlja? – Svedoci smo da su ekološka pitanja sve prisutnija i u našoj svakodnevici. Zato smo se i obratili meteorologu Miodragu Stojanoviću da saznamo više o zagađenju vazduha, pre svega šta ga izaziva.

Miodrag Stojanović, diplomirani meteorolog

– Zagađenje vazduha uzrokuju suspendovane čestice koje mogu biti prirodne i veštačke. Prirodne čestice stvaraju vulkani i šumski požari, zatim to mogu biti polen i buđ koji uzrokuju alergične reakcije, ali za naše shvatanje aerozagađenja su najvažnije one čestice koje pravi čovek. To su mikročestice veličine 2,5 do 10 mikrona koje prave zdravstvene probleme – na prvom mestu disajnih organa, a imaju uticaja i na srčana obolenja. Negde sam  pročitao podatak čak da utiču na kognitivnu sposobnost kod dece – uputio nas je Miodrag Stojanović.

Brojni zagađivači vazduha predstavljaju ozbiljne zdravstvene rizike i ponekad mogu biti smrtonosni čak i kada su u pitanju veoma male koncentracije. Neki od najčešćih su živa, olovo, dioksini i benzen. Oni se najčešće emituju tokom sagorevanja benzina, gasa, uglja ili spaljivanja otpada.

– Efekti zagađenja vazduha se uglavnom ogledaju u dejstvu na čovekovo zdravlje. Neke od tih čestica mogu biti veoma opasne jer dovode do letalnog ishoda!

Prema rečima meteorologa Stojanovića benzen, koji se nalazi u benzinu, je označen kao kancerogen, može kratkoročno izazvati iritaciju očiju, kože i pluća i dugoročno poremećaje krvi. Dioksini, koji se obično nalaze u hrani, ali su takođe prisutni u malim količinama u vazduhu, mogu kratkoročno uticati na jetru i oštetiti imunološki, nervni i endokrini sistem, kao i reproduktivne funkcije, dok živa napada centralni nervni sistem... Zanimalo nas je koje ljudske aktivnosti uzrokuju zagađenje vazduha.

– Glavni problem koji utiče na aerozagađenje je upotreba fosilnih goriva. Smanjenjem upotrebe fosilnih goriva bi se bitno doprinelo smanjenju zagađenja vazduha. Najviše se to odnosi na proizvodnju energije, nusprodukt je sumpordioksid koji sa vodenom parom u vazduhu pravi sumpornu kiselinu i dovodi to takozvanih kiselih kiša.

Kisele kiše, ali i drugi oblici padavina (grad, sneg, magla, sumaglica) su zagađenja sumpor dioksidom, azotnim oksidima i drugim hemijskim jedinjenjima koje uzrokuju sušenje odnosno propadanje šuma, a utiču i na slatke vode i zemlju, ubijajući insekte i vodene oblike života. Mogu da uzrokuju koroziju čeličnih konstrukcija kao što su mostovi, lјuštenje boje i oštećenja kamenih zgrada i statua.

O zdravlju ljudi da ne govorimo, naime, Svetska zdravstvena organizacija (u daljem tekstu SZO) smatra da je zagađenje vazduha još opasnije nego što se ranije mislilo. Prema podacima SZO svake godine zagađenje vazduha je odgovorno za skoro sedam miliona smrtnih slučajeva širom sveta, a u Srbiji umre u proseku 6.600 ljudi, dok se procenjuje da više od pola miliona žitelja Evrope iz istog razloga umre ranije.

– Svakodnevno pratim merenja iz Agencije za zaštitu čovekove sredine i uglavnom su u Rumenačkoj ulici povišene vrednosti PM čestica, dok se na Limanu ne meri ova vrsta čestica. No, i drugi parametri ukazuju na zagađenje i koje je na Limanu daleko manje, jer u ovom delu grada nema individualnih ložišta, i merno mesto je udaljeno od saobraćajnica, što nije slučaj u Rumenačkoj ulici, koja je veoma prometna i jedino kada duva baš jak vetar, onda ovih čestica nema – otkrio nam je meteorolog Stojanović.

PM čestice su uobičajen i glavni indikator za zagađenje vazduha. Pogađaju više ljudi nego bilo koji drugi zagađivač. Glavne komponente PM su sulfati, nitrati, amonijak, natrijum hlorid, crni ugljenik, mineralna prašina i voda. Sastoje se od složene mešavine čvrstih i tečnih čestica organskih i neorganskih supstanci suspendovanih (sadržanih) u vazduhu. Što su te čestice manje mogu prodreti dublje u pluća, a ako su ispod 2,5 mikrona prolaze kroz plućnu barijeru i ulaze u krv! Zato je vrlo bitno pitanje na koji način vremenski uslovi utiču na zagađenje vazduha.

– Svakako, postoje dobri i loši vremenski uslovi. Dobri uslovi, koji smanjuju zagađenje su povezani s vetrom i promenom vazdušne mase koja prolazi preko našeg područja, a loši podrazumevaju visok vazdušni pritisak, odsustvo vetra i pojavu magle. Najbolja situacija je kada mi ne vidimo vazduh, a kad padne magla, kada nema vetra – tada možemo da „sečemo“ vazduh koji postaje vidljiv – objasnio nam je Stojanović.

U narodu se kaže da kiša „opere“ vazduh. Zanimalo nas je koliko je istina da kiša ili sneg pročiste vazduh.

– Istina je, a to može da se primeti i na sajtovima koji mere zagađenje – bitno je smanjeno, jer kiša, a naročito sneg, očisti vazduh, ispere ga – potvrdio nam je Stojanović.

Postoje vremenske prilike koje nam nekad donesu pepeo vulkana kao što je bila situacija 21. marta 2010. godine kada je erupcija vulkana na Islandu 6 dana obustavila avio saobraćaj u Evropi. Zato je nas je zanimalo da li zagađenje može da nam stigne sa velikim vazdušnim masama iz drugih zemalja.

– Postoje matematički modeli koji izračunavaju dokle stiže zagađenje iz pojedinih tačkastih izvora (npr. dimnjaka). Smatram da zagađenje iz Beočina neće doći do Novog Sada, jer se sve te čestice talože i nestaju iz vazduha. Morao bi da bude veoma jak vetar da bi doneo zagađenje iz Beočina do Novog Sada – objasnio nam je Stojanović.

Mada pepeo sa Islanda nije stigao do nas, prema rečima meteorologa Miodraga Stojanovića, dešava se da nam pesak iz Afrike stigne sa strujanjima vazduha iz pravca jugozapada. Tako i zagađenje može da stigne i do nas. Ipak, on ističe da bi se zagađenje prenosilo potrebno je da postoje vetrovi koji će ga dići na visinu od oko 5.000 metara, ali su oni retki na području Balkana.

Obavešatavajući nas o vremenskoj prognozi meterorolozi nam često govore i o tome kolika je zagađenost vazduha što je važno jer ima uticaj na naše zdravlje.

– Prvo bi trebalo voditi računa kakvo je vreme – ako je vreme tmurno, ako je magla i nema vetra, trebalo bi izbegavati sve aktivnosti na otvorenom. Najbolje je vedro i sunčano vreme sa malo vetra – savetovao nam je meteorolog Miodrag Stojanović.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: V. Jovanović, M. Jablanov

 

Projekat „Daj i ti svoj doporinos” sufinansiran je sredstvima Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Njegov sadržaj ne odražava nužno zvaničan stav sufinansijera.