Projekti

ZDRAVO JE PRAVO: PM ČESTICE

pexels pavel polyakov

Velika šteta od veoma malih čestica

Činjenica je da svi dišemo isti vazduh i da se od zagađanog vazduha teško možemo skloniti, jer moramo da izađemo iz kuće, jer moramo da vetrimo svoje kuće i stanove. Zato aerozagađenje ne treba da posmatramo samo kao meteorološku pojavu ili kao ekološko pitanje, jer je pre svega važno njegov uticaj na zdravlje svakog od nas.

Svedoci smo da se poslednjih godina sve više priča o ekologiji, pa u vezi s tim i o zagađenju vazduha zato što su neki naši gradovi bili u svetskom vrhu po zagađenosti. Upravo zato o problemu aerozagađenja razgovaramo s diplomiranim meteorologom Miodragom Stojanovićem.

Miodrag Stojanović, diplomirani meteorolog

• Kada se govori o zagađenju vazduha često se pominju PM čestice...Kakve su to čestice?

– PM čestice su suspendovane, nerastvorene supstance u vazduhu. Ime su dobile po engleskom izrazu particulate matter i poznate su kao nevidljive ubice iz vazduha. Predstavljaju prašinu manju od 10 mikrona. One su mešavina čvrstih čestica dima, čađi, prašine, polena, buđi i kiselina, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. Uz PM10 uvek idu i PM2,5 čestice koje još lakše dospevaju u organizam jer su sitnije, i upravo one sa sobom nose teške metale. Istakao bih da su one i jedan od vodećih uzroka preuranjene smrti u svetu, a od svih zagađivača u korelaciju su dovedene upravo PM2,5 čestice i zapravo njih ćete videti u proračunima raznih indeksa o kvalitetu vazduha.

• Da li možete da nam nešto više da kažete o njima?

– PM2,5 se odnosi na atmosferske čestice čiji je prečnik manji od 2,5 mikrona. Koliko su sitne govori činjenica da je njihova veličina samo tri procenta prečnika ljudske dlake! One su toliko male da ih je moguće otkriti samo elektronskim mikroskopom. PM10 su samo većeg prečnika koji je 10 mikrona. Napomenuo bih da PM10 čestice mogu da filtriraju naše dlake u nosu, tako da su one manje sposobne da prodru u organizam, a li zato PM2,5 čestice imaju tu sposobnost da uđu u naše telo da prođu nos i grlo, pa preko alveola mogu da prođu ćelijsku membranu i da pređu u krvotok. Mogu da uđu u naše ćelije i budu uzrok razni  h promena u njima.

• Koji su izvori PM2,5 čestica i kolika koncentracija ovih čestica je štetna?

– Mogu doći iz različitih izvora kao što su industrijska sagorevanja, sagorevanje grejnih materija, sitna prašina sa gradilišta, prirodni požar, izduvni gasovi… U suštini, svaka količina PM2,5 čestica je štetna. Svaka čestica koja uđe u naše telo pravi jedno mikrooštećenje na našim organima. Pošto je praktično nemoguće biti izložen količini od nula PM2,5 čestica, Svetska zdravstvena organizacija propisala je da je maksimalna prosečna dnevna količina kojoj pojedinac može da bude izložen – PM10 čestice 20μg/m3 (mikrograma po metru kubnom); PM2,5 čestice 10μg/m3. Naši standardi su da je vazduh prihvatljivog kvaliteta ako su PM2,5 su do 55μg/m3, iznad toga se smatra da je zagađen, dok je za PM10 granica 90μg/m3.

• Često se govori da tragovi od aviona na nebu nisu samo tragovi od kondenzacije nego da su i izvor zagađenja. Šta su ti tragovi i da li prema vašim saznanjima oni utiču na zagađenje?

– Ja nisam čuo da se u Srbiji uradila hemijska analiza tih tragova. Uobičajeni kondenzacioni tragovi iza aviona (contrails) ostaju vidljivi obično po tridesetak sekundi, dok se ovi drugi tragovi (chemtrails) mogu videti mnogo duže i sasvim se lagano šire nebom, stvarajući belu izmaglicu. Kondenzacioni tragovi iz aviona su dugački najviše do deset dužina aviona, sastoje se od vodene pare koja se pretvara u led i nestaje, dok ovi drugi ostaju na nebu po dva sata i duže, šireći se sve više. Postoje neka istraživanja i naučni rad Ekološkog pokreta Novi Sad kojim se upozorava javnost na štetnost kemtrejlsa, ali po meni to još uvek nije dokazano bez hemijske analize tragova.

• Da li kod povišenog nivoa zagađenja PM česticama pomažu maske?

– Zagađenje vazduha ima dve faze: čestičnu i gasnu. Maske mogu biti od koristi samo ako je u pitanju čestična faza zagađenja. Kada je u pitanju gasna faza njihova upotreba nema neki naročit efekat. Hirurške maske koje su kod nas u prodaji praktično nemaju nikakav efekat za ovaj problem. Osim njih postoje nano-maske koje su skuplje, ali i delotvornije. Međutim, ono što bi moglo najviše da pomogne u eliminisanju ovih čestice iz vazduha je vuneni šal! Filtraciona sposobnost čiste vune uspeva da spreči prodiranje PM čestica čak do 80 odsto.

• Šta još zagađuje vazduh?

– Osim PM čestica postoje još puno zagađivača vazduha koji se prate na stanicama za merenje zagađenosti vazduha. Za vodećeg zagađivača se smatra ugljen-dioksid (CO2), to je gas staklene bašte opisan kao „najgori zagađivač klime“. Pored toga postoje razni oksidi sumpora, recimo sumpor-dioksid (SO2) koji se u prisustvu azot-dioksida (NO2) pretvara u sumpornu kiselinu (H2SO4) i tako nastaje kisela kiša. Azotni oksidi, posebno azot-dioksid, nastaju pri visokim temperaturama, a takođe se proizvode tokom grmljavine (električna pražnjenja) i takođe mogu da utiču na zagađenje.

Pored ovih gasova tu je i ugljen-monoksid (CO), otrovan gas bez boje i mirisa koji je proizvod sagorevanja goriva kao što su prirodni gas, ugalj ili drvo kao i izduvni gasovi vozila. Tu spadaju i toksični metali kao što su olovo i živa, posebno njihova jedinjenja, zatim amonijak, koji se ispušta uglavnom poljoprivrednim otpadom. Trebalo bi pomenuti i radioaktivne zagađivače koji nastaju nuklearnim eksplozijama i incidentima, ali i prizemni ozon (O3) koji je sastojak je smoga i u većim koncentracijama takođe se smatra opasnim zagađivačem.

Jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na bezbednu, čistu, zdravu i održivu životnu sredinu. Naš sagovornik je istakao da je prema istraživanima da je zagađenost vazduha jedan vodećih uzroka preuranjene smrti u svetu. Upravo su PM2,5 čestice te nevidljive ubice, jer bilo koja njihova koncentracija u vazduhu je štetna, ali sreća je što postoje i tako jednostavne stvari – kao što je vuneni šal, koji nam pomaže da se koliko-toliko štitimo od njih.

M. Jablanov

Foto: V. Jovanović, M. Jablanov

Grafika: https://www.epa.gov/pm-pollution