Božanski i demonski prinicip
Bilјke su čudesna bića bez kojih bi život nas lјudi bio nezamisliv, jer neke su nam hrana, poneke lek, a deo njih nam ulepšava život svojom bojom, mirisom i oblikom. O njihovom tajnom jeziku na slikama majstora kičice govori Tamara Ognjević, istoričarka umetnosti, direktorka Artis centra iz Beograda.
• Smatralo se u prošlosti da bilјke imaju magijske moći... Koje su to bilјke koje se pojavlјuju na slikama i kakva im je simbolika?
– Čovek od praiskona ima, da tako kažem, iskustvo bilјnog sveta. Postoji jedna zanimlјiva teorija prema kojoj praistorijski čovek počinje da konzumira meso na temelјu percepcije da životinje koje jedu meso nemaju simptome trovanja hranom, koji se mogu javiti usled konzumacije bilјaka. Ovo je, naravno, samo teorija, ne znamo još uvek dovolјno na tu temu. Ono što, ipak, sasvim sigurno znamo je nesporna činjenica da čovek kroz vreme, a u cilјu preživlјavanja, posmatra svet oko sebe vrlo pažlјivo i uočava osobine tog sveta. U tom procesu uočava i osobine bilјaka, a budući da sve što ne razume povezuje sa božanskim ili demonskim principima, i bilјkama daje te „osobine”. Nauka nam jasno pokazuje da se praistorijski čovek zarana upoznaje sa halucinogenim bilјkama i da su one često magijski „klјuč” na put u više sfere. Otuda marihuana nije novina koja stiže s decom cveća i hipi pokretom - da pomenem tek jednu bilјku sa ovim osobinama.“
• Kakav je odnos halucinogenih bilјaka i onih koje hrane i leče?
– Halucinogene bilјke su u prošlosti mnogo manje zanimlјive čoveku od onih koje hrane, leče ili sugerišu prisustvo elemenata od krucijalne važnost za njegov život i preživlјavanje. Ilustracije radi, akant ili akantus čiji karakteristični, dekorativni list srećemo kao fini, pre svega skulpturalni, ukras u hramovima – od onih egipatskih, preko korintskih kapitela antičke Grčke i Rima, pa sve do hrišćanskih crkava širom Evrope – vidimo ga i u našoj Studenici, i ne samo u njoj, jedna je od tih čarobnih bilјaka, koja nas, par stotina godina kasnije, manje interesuje od recimo mitske mandragore - valјda je u prirodi modernog čoveka da je radoznaliji kada je u pitanju tamna strana sveta.
• Zašto akantus?
– Akantus je svojevrsni simbol života za čoveka prošlih vremena. Naime, ova tipično mediteranska bilјka po pravilu raste na mestima na kojima postoje izvori slatke, pijaće vode. Nama koji o kvalitetu vode danas ne brinemo previše to ne deluje kao fascinantan razlog za toliko klanjanje akantusu. Međutim, kada bismo videli kako je ispravna voda za piće bila veliki problem u prošlosti i koliko je važan „signal” svojim postojanjem slao akantus ondašnjem čoveku, poklonili bismo mu se i mi. Sa tim svojim osobinama akantus je u očima lјudi onog vremena bio božanski dar, poruka da se tu nalazi voda koja život znači. I to ispravna voda za piće.
• Često se srećemo sa pojmom žive vode u literaturi?
– Voda jedan od klјučnih faktora preživlјavanja, pa su joj kroz vreme pridavana božanska svojstva što takođe vidimo i u literaturi, kao i likovnoj umetnosti. Da pomenem samo predstave „Izvora života” ili one epizode u bajkama i epovima kada pokojnika umiju „živom” vodom, a on vaskrsne. Primera ima mnogo, a kao i u svakom mitu, kriju neku situaciju iz realnog života, iz svakodnevice u kojoj se čovek prošlosti suočavao sa svojim strahovima, a pre svega sa pitanjem ličnog opstanka. Koliko su se shvatanja pojedinih pojmova promenila u međuvremenu pokazuje i samo korišćenje glagola „preživeti” u prošlosti i sadašnjosti. U prošlosti su lјudi doslovno mislili na fizičko preživlјavanje, odnosno ostanak u životu, mi danas pod ovim pojmom najčešće podrazumevamo finansijsko „preživlјavanje” najčešće uslovlјeno malim prihodima ili nedostatkom posla.
• Egzotične bilјke iz dalekih krajeva koje mi u ovom vremenu tek upoznajemo su bile poznate, cenjene i upotreblјavane još u starom veku. Koje priče nam one otkrivaju?
– One nam, pre svega, govore o potrazi za zdravlјem i ukusima, jer čovek prošlosti ne zna za medicinu i farmakologiju u onom obliku u kojem ih mi poznajemo danas. Samim tim bilјke – pogotovu one začinske, ali i egzotično voće i povrće, znače pobolјšanje kvaliteta ishrane, pobolјšanje ukusa onoga što se jede. Naše nepce je vremenom preživelo ozbilјnu evoluciju upravo zahvalјujući začinskim bilјkama u prvom redu, i malo je verovatno da bi nas neko lako resetovao, da upotrebim jedan moderan izraz, na ishranu naših predaka. Ne moramo tu da idemo mnogo daleko u prošlost. Dovolјno je da se „vratimo” do ishrane Srba selјaka sredine 19. veka. Do jedne trpeze uglavnom zasnovane na brašnu, masti, mleku, krompiru i luku.
• Neke bilјke, gotovo nepoznate danas, su u prošlosti bile izuzetno cenjene i vrlo skupe. Ljudi su u prošlosti bili skloni da se upuste u prave avanture zbog takvih bilјaka...
– Moringa je jedna od takvih bilјki. Bila najskuplјi sastojak kozmetičkih proizvoda Starog veka. Egipćanke, Etrurščanke i Feničanke su davale čitavo bogatstvo za kutijicu pomade od moringe – tako da ova bilјka predstavlјa svojevrsni statusni simbol, dokaz ekonomske moć i važnog položaja u društvu. Konačno, dovolјno je reći da iza velikih geografskih otkrića stoji potraga za skupocenim začinima i plemenitim metalima. Veliko je pitanje ko bi se iz puke radoznalosti otisnuo u nepoznato, u času dok se veruje da je zemlјa ravna ploča, da nije trebalo pronaći mitsku „Indiju” i dokopati se svih tih „rajskih vrtova” u kojima izdašno raste biber, karanfilić, muskatni oraščić.
• Pravi ratovi su se u prošlosti vodili oko začina...
– Podsetiću samo da su Holanđani u borbi sa Englezima oko Novog Amsterdama, današnjeg Nјujorka, u 17. veku između Menhetna i istočnog indijskog ostrva Banda prednost dali ovom ostrvu-carstvu muskatnog oraščića, jer je ono značilo profit. Na temelјu trgovine jednom egzotičnom, začinskom bilјkom bez koje mi danas ne možemo da zamislimo slavsko žito, a Englezi egnog (liker od jaja) - tradicionalno božićno piće. Ovo su samo neki od brojnih načina korišćenja ove dragocene bilјke - uputila nas je Tamara Ognjević.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Galerija Matice srpske (Tamara Ognjević), Wikimedia, Pixabay