GOLUBAC: DAN SREDNJEG VEKA

Manifestacija koja se prvi put održava u Golupcu i zasnovana je na ideji TO opštine Golubac da se ovo mesto predstavi na jedan drugačiji način

U društvu dama i vitezova pored Dunava

Kako biti na srednjovekovnom vašaru? Za sve one koji su se 21. juna našli u Golupcu – prilično jednostavno, samo došetati do parka pored Dunava s pogledom na Golubački grad. Upravo je ovo utvrđenje na samom ulazu u Đerdapsku klisuru bilo inspiracija za manifestaciju Dan srednjeg veka u Golupcu.

Mapa sa znamenitostima Golupca

 – Ovo je manifestacija koja se prvi put održava i zasnovana je na ideji naše turističke organizacije da se Golubac predstavi na jedan drugačiji način. Svi smo čuli za Golubačku tvrđavu koja je lajtmotiv našeg kraja, a ona nosi različite srednjovekovne teme – uputila nas je arheolog Željka Milenković, vd direktorka Turističke organizacije opšitne Golubac.

Plakat manifestacije

Došli smo do ovog lepog grada na Dunavu, ali prvo smo se obreli u skoro otvorenom Muzeju Golupca ne bi li saznali nešto o njegovoj istoriji.

– Osnovna želja nam je da prikažemo posetiocima kontinuitet života od 10.000 godina na ovom prostoru. Važno je reći da kulturno-istorijska baština ovoga kraja nema samo lokani značaj, nego i veliki uticaj na nacionalnu istoriju. Pre svega bih pomenuo tvrđavu na Dunavu Golubački grad, ali zanimljivo je da je prema podacima od XIV veka na teritoriji Golubačke opštine bilo 23 sela, danas ih postoji 21 i to pod istim nazivom – istakao je Marjan Dokić v.d. direktor Muzeja Golubac.

Muzej je smešten u samom centru Golupca

Bogata istorija ovog kraja inspirisala nas je da posetimo moćno utvrđenje na samom ulazu Dunava u Đerdapsku klisuru. Golubačka tvrđava je podignuta na mestu gde Dunav, u svom najširem toku, prelazi u tesnac Karpatskih planina i predstavlja jedno od najvažnijih srednjovekovnih vojno-pograničnih utvrđenja. Planski izgrađena zbog izuzetnog vojno-strategijskog značaja lokacije, tvrđava je omogućavala kontrolu nad svim kopnenim i vodenim putevima koji su povezivali istok i zapad.

Golubački grad, sada Đerdapska magistrala ne prolazi kroz tvrđavu

Podaci o tome ko je tačno izgradio Golubačku tvrđavu – da li su to bili Ugari ili Srbi – i kada je to učinjeno, na žalost ostaju nepoznati. Prvi pisani pomen tvrđave potiče iz 1335. godine, a zatim se spominje u ugarskoj povelji iz 1337. godine. U toj povelji se navodi da je vlastelin Nikola Banfi, za koga je povelja izdata, boravio u Golupcu 1335. godine, kada je tvrđava već bila pod kontrolom ugarske vojne posade.

Vizitorski centar u okviru Golubačkog grada

Grad je svakako osnovan ranije, ali precizno vreme njegove izgradnje ostaje nepoznato – da li je to bilo pre ili tokom neprijateljstava između Ugarske i Srbije, koja su izbila nakon smrti kralja Dragutina. Upravo u tom periodu prvi put se u istorijskim izvorima pominje Golubačko utvrđenje... No o tome nekom drugom prilikom.

Golubački grad pre dvadesetak godina

Bila sam impresionirana, kao i svaki posetilac. Sećam se kako sam je pre dvadesetak godina obišla i s tugom konstatovala kako ovaj biser nagriza zub vremena, ali i naš nemar – kroz nju je tada prolazio put, Đerdapska magistrala!

Baš se dobro zakuvalo

U želji da približe vreme kada je Golubački grad sagrađan i bio aktivan, ali i da na zanimljiv način ožive istoriju TOO Golubac je u saradnji sa Udruženjem „Beli orlovi“ organizovala manifestaciju Dan srednjeg veka na kojoj smo se i mi obreli.

Dama pored dva viteza (Bojana Tasića i Save Grozdanovića)

– Naše udruženje se bavi očuvanjem istorije i nama je ideja da mi kroz rekonstrukciju predstavimo život srednjeg veka stanovništvu u Srbiji i svetu. Imamo zaista bogato istorijsko nasleđe i mi ga zdušno predstavljamo od Amerike do Rusije – rekao nam je Bojan Tasić iz uruženja Beli orlovi.

Nektar za posetioce i ponekog viteza

Dopao nam se način na koji se oživljava srpska istorija, tradicja i kultura... Delovalo nam je kao da smo ušetali u neku bajku gde vam pred očima šetaju vitezovi, dame, štitonoše...  Nudi se med, proizvodi od meda, medovača, pivo po starinskom receptu, sok od zove... Bilo je tu i hrane sa ukusom davnina.

Čari viteše „borbe“ za posetioce: megdan mame i sina

Posetioci su dobili i mogućnost da se na (siguran načina) oprobaju kao vitezovi u borbi... Postojao je i prostor da se osetite kao kralj i sednete na presto, makar samo za trenutak koliko vam je potrebno da se slikate. A, kao i na svakom vašaru našlo se i sto zanimljivih drangulija samo još da smislite šta biste s njima.

Između dva Vladimira (Jovanovića i Blagojevića)

– Napravili smo pregršt srpskih, srednjovekovnih okolopa za članove našeg udruženja i kroz prezentaciju te viteške opreme koja se nekad nosila u XIV veku napravili smo neku našu bajku sa kojom idemo po regionu i svetu, svugde gde god postoji neko srednjevekovno uporište i širimo priču o našem istorijskom nasleđu. Mislim da smo pogodili pravu stvar ukazujući na srpsku srednjovekovnu baštinu, jer zaista imamo čime da se ponosimo – uverio nas je Vladimir Blagojević, direktor udruženja Beli orlovi.

Stari zanati: umetnost pravljenja mozaika potiče iz davnina

Na ovoj manifestaciji smo sreli razne ljude koji se bave starim zanatima, a jedan od njih je i Sava Grozdanović, mlad čovek koji proizvodi srednjovekovnu opremu i kako sam kaže živi srednji vek. Zapazili smo ga još prošle godine u Smederevu na manifestaviji Vitezovi i legende gde je s velikim entuzijazmom objašnjavo neke od taktika ratovanja u srednjem veku. Zanimao nas je pojam viteštva...

Čovek koji živi srednji vek - Sava Grozdanović

– Pravo viteštvo koje je bilo u srednjem veku ne podrazumeva samo hrabrost, nego i zajedništvo jer ni jedan vitez nije mogao sam, nego je imao svog štitonošu, oružara, konjušara, kuvara... Odnosno kompletnu ekipu u kojoj je svaki član zavisio jedan od drugog i niko nije bio manje važan. Pravo viteštvo podrazumeva borbu prsa u prsa, gde se nameri junak na junaka. Kažu da je srednji vek pao ne kada je pala Vizantija, nego kada je počeo da se koristi luk i strela protiv hrišćana, tada je taj viteški momenat izgubljen – uputio nas je Sava.

Da se predahne, kao kraljica

Uživali smo šetkajući se po ovom vašaru usput saznavajući puno toga. Lep dan, prijatna i nenametljiva srednjovekovna muzika, zanimljivi ljudi, odlična atmosfera učinili su da nam vreme protekne kao tren. Pogodakpravo u metu i bravo za TO opštine Golubac što je osmislila ovu manifestaciju. Vidimo se ponovo, naravno!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Mariniranje