GOLUBAC: 17. SAJAM DUNAVA

Kada odete do Golupca, gde je Dunav najširi pre ulaska u Đerdapsku klisuru imate osećaj kao da ste na moru. Taj morski utisak se potencira naročito kada se nađete na golubačkoj plaži, a iz kafića na samoj obali čujete pesmu „Dunav je naše more” Voje Maleševa novosadskog sastava „Drum'n'Zez”. Nema greške – na pravom ste mestu i možete da uronite u Dunav koji se ovde plavi kao u Štrausovom valceru. Prosto vam dođe da zaplešete, a što i ne bi? Naročito ako se nađete na Sajmu Dunava na večernjim koncertima pored ove velike reke, niko neće ni pomisliti da ste šašavi.

Zato smo i došli poslednjeg vikenda u julu, da uživamo u ovom neverovatnom predelu, da nešto saznamo o njegovoj istoriji, da prisustvujemo zanimljivim i raznovrsnim aktivnostima i da vam prenesemo naše utiske sa 17. sajma Dunava. Moram priznati da je Sajam Dunava bio samo povod, a pravi razlog je što smo se zaljubili u ovaj gradić! Manifestacija je ove godine proširena na četiri dana, tako da smo imali jedan dan više za uživanje, a domaćini Turistička organizacija Golupca u saradnji sa Narodnom bibliotekom „Veljko Dugošević” i Muzejem Golupca su se baš potrudili da to tako i bude.

– Pored muzičnog programa, ono što najviše privlače naše posetioce su različita sportska takmičenja. Trebalo bi prvo da napomenem da ove godine imamo dva nova sportska takmičenja. Pre svega to je rapid turnir u šahu i turnir u gađanju glinenih golubova. Pored toga Golubac je prepoznatljiv po takmičenjima u jedrenju, odbojci na pesku… Svakako tu je i takmičenje u pecanju na plovak – kaže nam Željka Milenković, v.d. direktorka TO Golubac.

Ne znamo da li je san svake upecane ribe da postane deo dobre riblje čorbe, ali je to najbolje što može da joj se desi, osim možda da se nađe na nekoj talandari ili da završi u ribljoj pašteti. A, riblja čorba se u Golupcu sprema se na poseban način.

– Ribari skupe drva, založe vatru i stave kazan da se kuva. U prvoj obližnjoj bašti izvade luk, uberu paradajz i papriku, šargarepu i to se krčka sve vreme dok oni plove. Po završetku, kada izađu na obalu, dodaju ribu, a čorbu samo začine, odnosno posole. To je bio glavni začin, čorbe su zato i bile bele – objašnjava nam Radiša Rade Bogdanović, predsednik Upravnog odbora TO Golubac.

To je samo dokaz da dobri, kvalitetni sastojci čine jelo, a da su začini, uglavnom šminka. Nekada su riblje čorbe bile drugačije i zbog drugačije ribe u ovom delu Dunava. Izgradnjom hidroelektrane Đerdap, dobili smo struju, ali nešto smo i izgubili…

– Bilo je morune, jesetre, kečige – riba koje traže kamenito dno po kojem mogu sa svojim njuškama kao igle da traže hranu. Dodao bih da više nema ni puževa, rakova jer je dno postalo muljevito, što znači manje kiseonika za ribe kojima je dno stanište pa su migrirale. Ranije su sve kuće živele od ribolova, obale Dunava su mirisale na ribu. Ljudi su po celu noć čekali na red da bace mreže, jer su bila određena mesta gde mogu da love. Onaj ko prvi izađe na reku, bio je istovremeno onaj koji stavlja čorbu da se kuva za sve ribare, svoje kolege. U čorbu se stavljalo nekoliko vrsta riba, a obavezna i najbolja za riblju čorbu je bila i ostala mrena – sa malo sete priča nam Rade.

Tako je 1965. godine nastao Golubački kotlić. U početku je to bilo takmičenje za ribare iz obližnjih mesta – Vinci, Požeženo, Golubac i okolina. Dolazili bi u svojim čamcima na vesla od vrbovog drveta, kuvali bi pored samog Dunava svoje čorbe i takmičili se…Mnogo toga se od tada promenilo, ali je duh Golubačkog kotlića ostao. Čak ni popodnevna oluja nije omela pecaroše i ljubitelje riblje čorbe da se takmiče. Zato se i danas sa istim uzbuđenjem, nestrpljivo čeka proglašenje pobednika, a nagrađeni ne kriju ponos primajući nagrade. Ovogodišnji pobednik 59. Golubačkog kotilića je Nebojša Jeftić iz Kostolca, a rame uz rame s njim su Goran Rackov iz Kikinde (2. mesto) i Čedomir Vukićević iz Batočine (3. mesto).

Tokom sva četiri dana manifestacije Gradski park u Golupcu je postao mesto za Etno dvorište. Bilo je tu od šarenih vunenih čarapa do sjajnih sireva, sokova, rakije… Proizvođači iz ovog kraja su ponosno nudili domaće specijalitete, a među njima su se istakli i oni pod okriljem brenda Lokalni zalogaj. Ovaj projekat, koji povezuje proizvođače i ugostitelje u regionu Braničeva i Podunavlja, doprineo je ponudi koja je mamila posetioce.

Bilo bi nepravedno da ne spomenemo Narodnu biblioteku „Veljko Dugošević” iz Golupca koja je bila epicentar raznih zanimljivih dešavanja tokom Sajma Dunava. Prvog dana je otvorena izložba fotografija čija je tema bila Golubac i Dunav. Ali nije to jedna izložba koja je bila ovde priređena, naime, u galerijskom prostoru je bila postavljena izložba „MI I VI: Svet veštačke inteligencije u kome danas živimo“, koja tera na razmišljanje o svetu koji se menja pred našim očima pod uticajem moderne tehnologije. Zanimljivo nam je bilo da se kao jedan od autora navodi i veštačka inteligencija. Dvorište biblioteke tzv. Zmajevo selo bilo je mesto gde su se održavale pozorišne predstave i radionice za decu.

To su bile dnevne aktivnosti, a uveče – zna se, koncert. Prve večeri je nastupala Danica Krstić sa svojim Balkan konceptom, a druge večeri ljubitelji popa i sentiš muzike su uživali uz Sergeja Ćetkovića. Nije bilo predaha, narotiv, u subotu, treće večeri 17. Sajma Dunava bilo je rok veče sa Alenom Islamovićem, dok je poslednje veče bilo posvećeno narodnoj muzici i nastupili su Snežana Babić, Jelena Bročić i Radiša Urošević. Za svakog po nešto.

Biti u Golupcu, a ne otići do Golubačke tvrđave pravi je greh. Naravno da smo je posetili, a da je to prava atrakcija govore podaci da ju je skoro posetilo milion ljudi! Ipak, priča o njoj zaslužuje da joj se posebno posvetimo. Cela priča takođe ne bi bila kompletna da se ne provozamo katamaranom „Golubica” i uživamo u lepotama golubačke obale sa Dunava, kao i u posebnom pogledu na Golubačku tvrđavu sa vode.

Međutim, ukoliko ste došli do Golupca, a da se niste provozali vozićem do Vinaca mnogo ste propustili. Ovaj vozić je stvarno atrakcija, ali i prilika da se uživa u čarima dunavskog krajolika vozeći se pored same obale. A šta reći na kraju, ono što naši domaćini najviše vole da čuju – uživali smo i opet ćemo doći!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Mariniranje, Events in Serbia