Joga kao podsticaj za razvoj
Zorana Zrnića sam upoznala na jogi i nije prošlo dugo vremena kada je i sam postao instruktor i otvorio Joga studio Hipkrat – mesto koje će ubrzo postati poznato mnogim Novosađanima po raznim stilovima i školama joge, po zanimljivim predavanjima iz oblasti ličnog razvoja. Inpresioniralo me je da je Zoran bez obzira na postignute poslovne uspehe i godine bio željan znanja: osim što je ekonomista, on je postao i učitelj joge i meditacije, NLP master i profesionalni kouč, reiki praktičar, a tada upisivao master studije iz integrativne medicine. Ovo je razgovor koji smo vodili u avgustu 2016. godine:
Dobri učitelji joge svojim učenicima već na prvim časovima govore da vežbajući jogu, menjajući svoje telo, menjaju i svoje misli, stavove i uverenja. To početnicima izgleda neverovatno, ali se tokom prilježnog vežbanja i sami uvere da ih je joga pokrenula na put ličnog razvoja i zaista promenila. O tome koliko i kako je joga uticala na ekonomistu iz Novog Sada Zorana Zrnića, vlasnika „Hipokrat sistema“ (promet stomatološkog materija) i osnivača „Joga studija Hipokrat ” koji danas važi za stecište onih koji su krenuli putem ličnog razvoja, upitali smo našeg sagovornika.
- Uvek sam imao potrebu da nešto učim ili da unapređujem svoje znanje: životnu saputnicu sam upoznao dok sam učio engleski jezik, do ideje da se bavim privatnim poslom je došlo dok sam učio nemački jezik… Tako sam osnovao firmu za promet stomatoloških materijala. Znanje iz ekonomije mi je pomoglo, imao sam talenta, ali najvažnije imao sam viziju. Firma je postala uspešna, dostigao sam vrh i nekako nisam znao šta bih dalje… Tada su počeli zdravstveni problemi, pa pošto sam imao 30 kila više nego sada prvo sam počeo da razmišljam o ishrani. Uz promenu navika u ishrani uvek je bila potencirana fizička aktivnost – i preporučivala se joga.
• Da li ste tada počeli da se bavite jogom?
– Kao što važne stvari u životu nisu slučajne, tako je i do mene kada sam bio dvadesetogodišnjak došla knjiga Andrea van Lisbeta „Učim jogu”. Tada me to baš nije impresioniralo, pokušao sa da vežbam disanje, ali sam ubrzo sve to napustio. Da bi joj se vratio 20 godina kasnije i shvatio da je odlična. Počeo sam da vežbam po instrukcijama iz te knjige. Kada sam posle nekog vremena osetio dobrobiti to me je još više podstaklo da nastavim s vežbanjem godinama. Svako jutro sam se budio u 6 vežbao sat i po i tada kretao na posao. Moji zdravstveni problemi su se tokom vremena izgubili.
• Kako ste krenuli dalje?
– Počeo sam da vežbam zbog zdravlja, ali u pozadini je bilo neko moje nemanje vizije gde treba da idem. Sve sam uradio, napravio sam karijeru, zaradio novac, ali nije bilo ličnog razvoja. A to je važno. Tako da sam pored svakodnevnog vežbanja počeo da pohađam razne škole joge kod nas i u inostranstvu. Vežbao sam hata jogu, šedou jogu, aštangu, različite stilove. Polako se pojavila želja da svoje stečeno znanje delim dalje, tako da sam završio za instruktora. Sada mogu da kažem da radim posao koji mi je ujedno i moj lični razvoj.
• Tako dolazimo do nastanka joga studija, zar ne?
– Ako vežbaš za sebe to je OK, ali ako imaš studio onda se već baviš biznisom. Većina ljudi koji se bave jogom imaju problem da shvate da je to posao. Isti problem je sa lekarima u privatnoj praksi, jer oni nisu samo lekari – oni su preduzetnici, osim rada s pacijentima moraju mnogim drugim poslovima da se bave… To meni nije bilo problem razmišljao sam kao ekonomista: kada si nov u nekom poslu i niko ne zna za tebe moraš da imaš strategiju kako da privučeš ljude. Moje poznavanje marketinga mi je tu mnogo pomoglo. Rešio sam da organizujemo predavanja iz oblasti koje imaju veze s jogom. Smatrao sam da je to pravi put da privučemo ljude koji će možda postati naši vežbači.
• Ko su bili vaši prvi predavači?
– Prvi je bio Dragan Lončar iz Beograda, držao je predavanje o jogi. Prva koja je držala predavanje van joge je Margarita Milenković, reiki master-učitelj… Nisam zaluđenik za alternativu, ali sam želeo da proširimo predavanja na sve one predavače i metode koje mogu da pomognu ljudima. Ispostavilo se da oni koji imaju znanje i harizmu privuku ljude na radionice i seminare, ali bilo je i onih koji to nisu uspeli.
• Da li ste imali viziju da će „Joga studio Hipokrat ” biti ono što danas jeste – mesto za podsticanje ličnog razvoja?
– Postajala je neka moja početna ideja kako bi to trebalo da izgleda, ali nisam znao tačno kako će se sve to razvijati i kojim tempom će ići. Sada smo došli do toga da najmanje ima predavanja iz joge, puno nam dolaze psiholozi, terapeuti iz raznih oblasti… Najčešće sam i sam prisutan na tim predavanjima i kada čujem bar dve pametne rečenice - meni je dovoljno.
• Šta je vama lično donelo upoznavanje sa tim tehnikama i metodama? Da li vas je i koliko promenilo?
– Naravno da me je promenilo. Svaki rad na sebi vas menja! Ima sjajnih osoba koje vas svojom energijom prosto povuku, recimo Margarita Milenković me je oduševila i tako sam završio prvi i drugi stepen reiki metode isceljivanja i počeo sam da praktikujem na sebi ovu metodu. Interesantno je da nisam meditirao, mada sam se bavio jogom, tek sam kroz reiki ušao u meditaciju. Potom me je Slavica Skvajer oduševila sa NLP (metoda neurolingvističkog programiranja) pa sam i tu završio sve kurseve. Metoda NLP mi je mnogo pomogla u komunikaciji s drugim ljudima.
• Mnogi NLP smatraju kao metodu manipulacije…
– Ja to ne vidim tako. Postoje dva principa u NLP-u: prvi je kongruentnost – što bi ovde značilo da ja lično stojim iza onog što govorim i drugo ekologija - što u ovom slučaju znači da niko ne sme da ima štetu. Kada se ta dva principa poštuju onda nema manipulacije. Naprimer, ako s nekim pričam i pokušavam da se približim njegovom načinu razmišljanja da bi poboljšali komunikaciju i da bi u krajnjem ishodu i njemu i meni bilo bolje, zašto bi to bila manipulacija. Metoda NLP pomaže i da nekom kažemo istinu, a da to ne izgleda kao da smo ga ošamarili – ne shvatam u čemu je manipulacija ako govoriš istinu na fini način? S druge strane sve može da se zloupotrebi - dinamit nije izmišljen da bi ubijao ljude!
• Da li se vaša potreba za neprestanim usavršavanjem na ovaj način zadovoljila?
– Bez obzira što imam 56 godina, ja stalno tragam za znanjem, tako da sam upisao master iz integrativne medicine. Mislim da će to biti neka kruna onoga svega što znam. Te studije su na farmaceutskom fakultetu i ja sam jedini student na tom smeru. Pošto se na tim studijama na drugoj godini izučavaju bodi-majnd tehnike kao što su akupunktura, kinezi terapija, meditacja, joga i sve one tradicionalne metode koje imaju naučno utemeljenje, tu nekako vidim mesto za mene. Trebalo bi da predajem jogu, a to je moja namera i želja da se joga uvede u akademske tokove.
• Oni koji vole jogu često su skloni da joj daju više moći nego što ona realno ima. Verovatno ste se susreli sa tvrdnjom „na svako pitanje - odgovor je više joge”. Kakav je vaš stav?
– Moja želja je da radim istraživanja u kojima bih pokušao da potvrdim ili opovrgnem da joga ima tu moć da bude lek za baš sve. Dosadašnje moje iskustvo je da joga ima mnogo pozitivnih efekata, ali nije lek za sve i za svakog. Mislim, da svi mi možemo da se razvijamo u okviru svojih potencijala, odnosno onoga što nam je dato. Čuveni jogin Satjananda takođe smatra da prirodu s kojom smo rođeni možemo da razvijamo, ali ako nešto ne posedujemo recimo sluh, kako da ga razvijemo?
Marina Jablanov Stojanović
Foto: privatna arhiva
Izvor: Dnevnik