Najpoznatija ovčica u gradu
Čarobna rečenica koju je moja prijateljica izgovorila „nemoj da kuvaš sutra, vodim te na ručak“ me je naravno obradovala, jer sam znala da ćemo imati vremena da se ispričamo uz neku dobru klopu. Pitam gde se nalazimo, a ona mi samo zagonetno reče „poslaću ti adresu“. Imam poverenja u taj izbor, ali se ipak nadam da nije neki fensi restoran gde šaraju po tanjiru i gde „zuva“ muzika... Cenim lep ambijent, jer je i on deo doživljaja, volim dobru hranu, volim i da probam nešto novo, ali smara me kada od buke jedva čujem ljude s kojima sedim za stolom – kao ideš da uživaš, a sve vreme se trošiš pokušavajući da čitaš s usana.
Sutradan stiže u poruci adresa: restoran „Pastir“, Jovana Popovića 27 i ništa mi ne govori, ali kada sam stigla shvatam da je to restoran preko puta Doma zdravlja u Vršačkoj, mesto gde je nekada bila po roštilju čuvena kafana „Niš“. „Aha, staro mesto novi gazda“ kažem sebi i moja znatiželja je već probuđena. Logo ovčice i sam naziv restorana mi govori da ovde glavnu ulogu igra jagnjetina. Mmmm. Može.
Bašta je lepa, prostrana, ali me moja druga vodi unutra. Primećujem enterijer kafanski, što je sasvim OK, jer se dobra hrana jede u pravim kafanama. Muzika narodna, ali diskretna na moju radost, jer znam da ćemo se lepo ispričati uz dobru klopu. To je poenta koju mnogi ugostitelji jednostavno promaše.
Poručujemo različita jela da probamo oba, naravno ćevapčiće od ovčetine i jagnjetinu u mleku – specijalitete kuće. Raspitujem se o restoranu i saznajem da je on deo šire priče. Otvorila su ga dva prijatelja. Sve što nam je tog dana posluženo stiglo je sa njihove farme. To mi se baš dopada. Važno mi je da hrana na tanjiru ima ovdašnje poreklo.
E, sad onaj najbolji deo: ćevapčići od ovčetine su bili odlični, mada, moram priznati, strepela sam kakvog će biti ukusa. A jagnjetina? Ona je bila prste da poližeš, topila se u ustima, a krompir se takmičio s jagnjetinom. Uglavnom ne jedem hleb, ali toplim lepinjama i pravom domaćem hlebu nisam odolela. Sve je zaista bilo izvrsno, a kada smo upitane za dezert – nas dve smo u glas rekle „mi smo već davno dezertirale, za danas ništa, ali nekom drugom prilikom sigurno“.
Bilo je baš onako kako sam poželela, nas dve smo se lepo ispričale uz dobru klopu. Sve pohvale ugostiteljima, jer želim ponovo da dođem i već znam koje ću jelo tada probati. Može iz „Pastira“ hrana da se naruči online, ali meni je nekako draže da u njoj uživam u ovom ambijentu, jer je i on deo doživljaja. Zato, vidimo se kod najpoznatije ovčice u gradu.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, Pastir