Nema prečice za šampiona
San svakog sportiste je da osvoji zlatno odličje na najvažnijem takmičenju – Olimpijadi i da završi sportsku karijeru kao šampion. Sve ovo je postigao naš Novosađanin, proslavlјeni odbojkaš Andrija Gerić za 20 godina profesionalnog bavlјenja sportom. Osvojio je čak 40 medalјa na najprestižnijim svetskim i evropskim takmičenjima od kojih su 2 olimpijske – bronzana i zlatna! Posle završetka sjajne sportske karijere Andrija je krenuo da gradi novu: prvo se latio knjige i završio studije psihologije, potom trenersku školu za odbojku i još mnogo različitih edukacija kao što su NLP (neuro-lingvističko programiranje), sportski koučing itd. da bi pomogao drugim sportistima da i oni postanu šampioni. Upitali smo ga koji su to kvaliteti potrebni da bi se postao šampion:
- Kad budem znao tu formulu postaću nobelovac! Ipak, ono što je neosporno, je da iza svakog šampiona stoji veliki rad. Ljudi pričaju o talentu, ali po meni postoje samo fizičke i psihološke predispozicije koje su različite za različite sportove. Ono što je važno je upornost, jer se šampion ne postaje preko noći i bez rada nema ni rezulatata! Mada današnje generacije brzo žive i u svemu traže prečice, moram reći da u sportu nema prečica. Kada sportista odradi sve što je do njega, tada ja mogu da pomognem da pobolјša svoj rezultat. To je moja misija.
• Koliko u tome pomaže vaše znanje psihologije? Napravite nam paralelu kada ste vi bili igrač, da li je i tada bilo psihološke pripreme?
- Dobra psihološka priprema je odlučujući faktor da li će neko pobediti ili izgubiti. Psihologe, na žalost, još uvek prati ta stigma da rade s „ludacima“... U vreme kada sam se aktivno bavio sportom prvi put sam se sreo s psihologom kada sam igrao u Italiji. Kasnije, saradnja s psihologom je bila i u reprezentaciji i u „Vojvodini“. U to vreme smo radili dosta (psiholoških) testova, ali nismo imali nikakve povratne informacije, pa se baš zato trudim da pružim sportistima ono što mogu odmah da primene i jako mi je važno da saznam kako su to primenili na treningu ili utakmici.
• Koliko vam je vaše sportsko iskustvo od koristi u takvim situacijama?
- Naravno da je dragoceno, ali ne koristim samo to, nego i moja saznanja iz psihologije, kao i NLP, neke stvari iz joge... Koristim sve što mislim da može da pomogne sportisti s kojim radim. U sportu postoje tzv. 4 važne stvari: tehnika, taktika, fizička spremnost, kada je sve to OK, tek tada dolazi psihološka sprema. Često sportisti to brkaju, pa se ispostavi da nemaju psihološki problem, nego su nedovolјno fizički spremni.
• Koja je starosna struktura sportista kojima pomažete?
- Od 10 do 40 godina. Kod mlađih sportista se često ispostavi da je to ambicija roditelјa, a ne ono što dete želi. Stoga ta osoba u nekom trenutku prestaje da se bavi sportom, obično između 14. i 16. godine. Prema statistikama najviše se odustaje od sporta u 16. godini, jer interesovanja odu na neku drugu stranu. Vrhunski sport traži veoma mnogo odricanja, sam sam to iskusio i baš zato je važno da sportista istinski voli taj sport, da mu donosi radost, da njegova želјa da se bavi baš tim sportom dolazi iznutra.
• Kakav stav bi trebalo u tim kriznim godinama da zauzmu roditelјi ili treneri?
- Ulaskom u pubertet, pod navalom bujice hormona, dešava se da decu nešto drugo odvuče, iako vole sport. Vrlo je važno u tom periodu da se napravi dogovor s njima da se bave sportom do određenog vremena, a posle ako ne žele, da ne moraju. Ta sloboda je bitna da bi se prebrodio taj krizni period.
• Kako se izboriti s (nerealnim) očekivanjima javnosti kojima su vrhunski sportisti su često izloženi?
- To najviše pogađa mlade sportiste, oni iskusniji nemaju više taj problem. Očekivanja su najviše vezana za krajnji rezultat, a ono što ja radim sa sportistima je da ih teram da razmišlјaju o procesu, igri, kvalitetu igre i usmeravam im fokus na to. Rezultat je samo posledica dobre igre. Srbija je poznata po tome da sportiste diže u zvezde ili ih gura u blato – ako nisi prvi, onda nemaš pojma! Realno sagledavajući, koliko smo mala zemlјa i koliko se novaca ulaže u sport – naši rezultati su fantastični! Kada bi bilo tako i u nekim drugim granama, bilo bi nam svima bolјe.
• Kako se u takvim situacijama pomaže sportisti?
- Jako je važno naučiti sportistu koga da sluša, čije mišlјenje da uvažava, a čije ne. Problem je kada sportistu pritiska okolina: roditelјi, treneri... Kada on oseća da je mnogo uloženo u njega i da ima potrebu da to opravda. Postoje tehnike da se taj pritisak prevlada, ali sve je individualno. Važno je videti kako to sportista doživlјava i onda se na tome radi. Zadatak kouča na tom polјu je da promeni doživlјaj, a samim tim menja se i emocija i sve bude OK.
• Da li se priča sa sportistima i kako da nastave život posle završetka karijere?
- Samo se probudite jednog jutra i shvatite da više ne idete na trening i da više niste ono što ste bili, prošao sam i sam kroz to iskustvo, kada sam se osećao kao da sam gurnut u neki drugi svet… Tako je i sa mnogim šampionima koji sportom više ne mogu da se bave, jer njihovo telo više ne može da podnese taj napor. Ne mogu svi biti treneri i raditi u klubu i tu nastaje problem gde i kako ponovo pronaći sebe. Često je obrazovanje sportistima u drugom planu, jer su se rano odlučili za sportsku karijeru. Kada se završi sportska karijera trebalo bi raditi na tome da se oni obrazuju, edukuju i steknu nove veštine. Tu moraju da imaju veliku podršku porodice i prijatelјa da ne bi skliznuli u nešto drugo, da ne bi počeli da uništavaju život sebi i svojoj okolini… Moja ideja je da radim i sa sportistima koji završavaju svoju karijeru.
• Kako preskočiti tu barijeru - juče si bio šampion, a danas si običan čovek?
- Taj problem je prepoznat od strane našeg Olimpijskog komiteta i postoji program koji spaja sportiste i firme zainteresovane da ih zaposle, sportistima omogućava edukaciju i sticanje dodatnih veština. Prvo je ovo bilo zamišlјeno samo za olimpijce, pa je kriterijum spušten na sve sportiste koji su bili u reprezentaciji. Na žalost, sportisti se, zbog svoje sujete, najčešće ne odazivaju na ove akcije vezane za njihovo doškolovavanje. Šteta, jer bivši sportista sa 35 ili 40 godina kada završi karijeru, još uvek je u punoj snazi, ima mnogo potencijala i može puno toga da uradi, samo ga treba dobro usmeriti.
• Šta vam je izazov i koje tehnike vam najviše pomažu u radu?
- Imam jednog klijenta koji je šahista. Kada mi se obratio pomislio sam šta ću mu ja u životu – koju aktivnost on ima osim da vuče figure i da udari onaj sat. Ali tek tu me je čekao izazov, jer tu je i te kako izražen i važan psihološki rat. Jedan od sportista s kojim radim je iz borilačkog sporta, ali neće prvi da napadne, nego čeka da ga protivnik napadne i onda odgovara. Često zbog toga izgubi borbu, mada je bolјi od protivnika, ali ne uspe da se iskaže... Zato je mentalna priprema jako bitna. Najviše koristim NLP u radu, jer daje konkretna rešenja i tehnike se mogu odmah primeniti na terenu.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: R. Hadžić, privatna arhiva A.Gerića, pixabay
Izvor: Dnevnik
