Borac za dečiji osmeh
– Svaki čovek koji se priključi organizaciju „Budi heroj” dobija priliku da nekom pomogne, da doprinese da nekom drugom život bude malo lakši. Naravno, to radi u skladu sa svojim mogućnostima. Jedan električar mi je rekao „evo ja ću da popravim nekom struju za džabe” – divno, on je za mene heroj. Želim da pokrenem tu svest kod ljudi da budemo tu jedni za druge, da pomognemo. Ima ljudi kojima zaista treba pomoć, a ako tebi nije teško da im pomogneš – promenićeš svet. Nekad to može da bude samo lepa reč ili osmeh – uputiš li im, promenićeš im dan. Ohrabri nekog – promenićeš mu dan, a on će nekom drugom promeniti dan.
Upravo tu varnicu dobrote i ljudskosti želim da zapalim u drugima, da se širi kao požar – rekao nam je Miša Bačulov, trener i osnivač jednog od najvećih svetskih borilačkih brendova „Ronin Carnage Global”, želeći da ovaj svet ne bude samo dobro mesto za njega, nego i za sve nas. Projekat „Budi heroj“ je zamišljen da kroz različite akcije davanja i pomaganja, najpre socijalno ugroženim porodicama, pronađete heroja u sebi. Nedavna akcija je bila 27. decembea 2022. godine kada je prikupljeno i podeljeno 2.130 novogodišnjih paketića za decu.
• Kako je želja da pomažete drugima stasala u vama?
– Moja majka je uvek nekom pomagala i njeno geslo je bilo „ako mi je Bog dao da sam uspešna i da imam, da mogu da stvorim, zašto to ne bih podelila s drugima.” Mi smo tako živeli kao porodica i normalno mi je bilo da tako i nastavim. Još kao veoma mlad otišao sam u inostranstvo, imao sam sreće da napravim karijeru, a kada sam se vratio rekao sam sebi „da je sada vreme da ja uzvratim”. Počeo sam prenoseći prave vrednosti klincima u klubu.
• Na koji način ste to postigli?
– Prvi korak je sopstveni primer. Moraš sopstvenim primerom pokazati kako nekome nesebično možeš pomoći, a da ti ne osiromašiš. Kada činiš dobre stvari utičeš na druge da slede tvoj primer. To povlači i dobru i lošu stranu – koliko god su ljudi uz tebe, ima i onih koji su protiv tebe – smatraju da ćeš nekako da se okoristiš. Mnogi se u tome izgube, ne mogu da podnesu kritike i odustanu. Ali ja sam po karakteru borac i učim druge da i kada padnu – nađu snage da ustanu i pobede. I meni je to bilo izazov, ali nisam odustao, počeli smo od 50 paketića pre više od deceniju, a sada poklanjamo 2.130 paketića!
• Kome poklanjate novogodišnje paketiće?
– Posebno sam postao slab prema deci koja imaju cerebralnu paralizu – ta bolest je za mene pravi horor, jer ova deca imaju zdrav mozak i telo koje ne mogu da kontrolišu. Poželeo sam da njima pomognem, da ih obradujem, da njima stvorim čaroliju… Napravili smo predstavu, bio je Deda Mraz, a deca su prozivana da dođu po poklon – kao i sva druga normalna deca. E upravo sam taj doživljaj hteo da izazovem kod njih – da se osećaju kao sva druga deca!
• Da li sportisti iz vašeg kluba učestvuju u ovim humanitarnim akcijama?
– Svi učestvuju! Kod mene u klubu negativci otpadaju: kažnjava se loš uticaj, loše ponašanje. Znam gde svaki njihov loš postupak vodi i pokušavam da to sprečim, pre svega sopstvenim (dobrim) primerom. Meni nisu bitni uspesi koje sam postigao, nego ono što sam psihološki izvukao iz sporta – kik-boks je načinio borca od mene. Ako me gledaju kao uzor, lakše ću dopreti do njih. U klubu ne učim decu da budu prvaci sveta i da se koriste svim i svačim da bi to dostigli – ja ih učim da budu šampioni svojih života! Da je to dobar put dokaz je da imam najuspešnije borce u svetu profesionalnog sporta.
• Kolika je podrška porodice vašem radu?
– Velika i to mi je najbitnije! Od početka veze sa mojom suprugom predstavio sam se onakakv kakav jesam sa željom da me prihvati i podrži. Naravno da sam i sam podrška svojoj supruzi. Podržavam njenu karijeru kao i ona moju i naglasio bih da zajedno vaspitavamo naše ćerke. Bitno mi je da moje ćerke vide koliko volim njihovu majku, koliko sam pažljiv i nežan, jer će onda one to u životu tražiti.
• Primetili smo da su vaše ćerke uvek uz vas…
– Iz roditeljske kuće sam poneo potrebu da pomažem drugima, a to želim da prenesem i na moje devojčice. Moje tri ćerke pored mene uče, vodim ih u svaku akciju, jer želim da vide kako izgledaju deca koja nemaju tu sreću da rastu kao one. Želim da jednog dana, kada odrastu i one pomažu drugima.
• Zašto vam je važno da porodične vrednosti opstanu?
– Zato što porodica mora da opstane, ovo sve što se danas propagira ne vodi u tom pravcu. Nemam ništa protiv ljudi koji se osećaju drugačije, neka svako živi kako želi, ali neka svoj model života zadrži za sebe. Ne može taj model da natura meni ili mojoj deci. Neka pusti mene da mislim svojom glavom i vaspitavam decu onako kako smatram da je najbolje za njih. Ako neko želi da uvažim njegovo mišljenje, mora da me sasluša i da uvaži moje.
• Da li je to bila ideja vodilja kada ste pokrenuli sa Nikolom Radinom podkast?
– Ovo što radim je veoma interesantno novinarama – tako da sam često gostovao na raznim podkastima. Nikola Radin je napravio svoj podkast, pa me je posle jednog gostovanja pozvao da to radimo zajedno. Tako da sam s Nikolom Radinom pokrenuo podkast „Radin i Ronin”. Nikola i ja smo dva sveta i ni u čemu se ne slažemo, ali to ne znači da ne možemo da razgovaramo, naprotiv. Gledaocima je taj podkast interesantan, jer mi ne podilazimo jedno drugom, a izvlačimo maksimum jedno iz drugog.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: priv. arhiva, Filip Bakić
Izvor: Dnevnik
