Mesto susretanja
U Niš se ljudi ne zaljubljuju, Niš se voli onakav kakav jeste, voli se strasno i do kraja. To nije mladalačka zaljubljenost koja kao zvezda padalica sine na tren i nestane – naprotiv, ova ljubav traje i svakim susretom je dublja, šira i veća. Godinama se zapitkujem omamljena od ove ljubavi šta me to tako privlači da mu se iznova vraćam i zašto osećam veliku prazninu kada se od njega rastajem.
Gde god da krenem, Niš mi šapuće... Priča mi o svojoj istoriji jer ovo je jedan od starijih evropskih gradova – traje u kontinuitetu više od 2.000 godina. Ovde je rođen Flavije Valerije Konstantin, koji je ostao upamćen kao veliki rimski imperator koji je 313. godine hrišćanstvu dao versku slobodu, osnivač Konstantinopolja, grada na dva kontinenta koji je postao prestonica Istočnog rimskog carstva. Svoj rodni Naissus Konstantin Veliki nije zaboravio – ovde je podigao luksuznu rezidenciju Medijanu koju je koristilo sedam rimskih careva.
Kao prirodna raskrsnica važnih puteva, od samog nastanka bio je u središtu istorijskih zbivanja, uvek prisutan na prelomnim tačkama evropske istorije. U vreme kada je veliki župan Stefan Nemanja preuzeo Niš od Romejskog carstva (oko 1183. godine), on je ovaj grad video kao novu prestonicu svoje države.
– Stefan Nemanja je imao plan da Niš načini svojom prestonicom, međutim, u tome ga je omeo vizantijski car Manojlo I Komnin, koji ga je odveo u zatočeništvo u Carigrad – potvrdila nam je Aleksandra Zdravković, vodič Turističke organizacije Niša.
Prema rečima naše sagovornice prvi diplomatski susret između Srbije i Svetog rimskog carstva dogdio se u Nišu, kada je veliki župan srpski Stefan Nemanja dočekao svetog rimskog cara Fridriha Barbarosu. Latinski hroničari koji su pratili Barbarosu opisuju Niš tog vremena kao „slavan i snažno utvrđen grad”. O ovom važnom susretu malo se priča i ne ističe se njegov značaj, ali dočekati cara i njegovu vojsku od nekoliko desetina hiljada krstaša bio je ogroman logistički poduhvat koji je pokazao ekonomsku i organizacionu moć Nemanjićke Srbije.
– Ostalo je zabeleženo da je Nemanja pripremio veliku gozbu, da se jela divljač, pila medovina, a ono što je, verujem, najinteresantnije je zabeleška da je tom prilikom Stefan Nemanja koristio nož i viljušku, dok je Barbarosa jeo rukama... U čast ovog prvog diplomatskog susreta podigli smo spomenik u obliku viljuške – otkrila nam je Aleksandra Zdravković.
Nedaleko od Niške tvrđave nalazi se zgrada Banovine, koja danas pripada Univerzitetu Niša. U njoj se nalazi rektorat i biblioteka „Nikola Tesla“. Ovo zdanje u neorenesansnom stilu na desnoj obali Nišave, izgrađeno 1889. godine, osmislio je arhitekta iz Beča čije je ime izbrisano vetrovima istorije. Tokom svog postojanja zgrada je bila sedište suda, okružne kancelarije i vojne vlasti, a između 26. jula 1914. i 6. oktobra 1915. godine, kada je Niš bio ratna prestonica Kraljevine Srbije, služila je kao sedište Vlade i Ministarstva spoljnih poslova.
– Opšte je poznato da je, nakon atentata u Sarajevu Austro-Ugarska poslala ultimatum Srbiji. Ovaj telegram stigao je u Niš 28. jula 1914. godine. Tako je zvanično počeo Prvi svetski rat. Kad smo kod Prvog svetskog rata, spomenula bih Oficirski dom gde je doneta Niška deklaracija, jedna od najvažnijih odluka kojom je Srbija utvrdila svoje ratne ciljeve i donela odluku o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu. Možemo slobodno reći i da je Niš kolevka te buduće države Srba, Hrvata i Slovenca – uputila nas je Aleksandra Zdravković.
Eh, šta je sve Niš preturio preko svoje glave – nije lako biti grad na raskrsnici svetova... Ispred Niške tvrđave zajedno sa nama stoje stranci, gosti iz Srbije i Nišlije. Svi čekamo panoramski autobus. Želimo da obiđemo još jedan krug i da vidimo Niš iz nekog drugog ugla. Zanimljivo nam je što i Nišlije žele da bolje upoznaju svoj grad.
– Turistički panoramski autobus mi već imamo neko vreme... On je potpuno besplatan za građane Niša i za sve turiste. Mi smo ga organizovali tako da vikendom čak zastaje na lokalitetima da bismo turiste usmerili na ono što je nama bitno, a što će njima biti najlepše i najinteresantnije da vide. Mislim da je pun pogodak jer su svi polasci popunjeni do zadnjeg mesta – istakao je Goran Milosavljević, v.d. direktora Turističke organizacije Niš.
Slažemo se, baš smo uživali krećući se ulicama Niša i konačno u glavi složili gde se koja znamenitost nalazi. Kada smo došli do Ćele-kule, morali smo sići da je obiđemo. Da odamo poštu svim našim precima koji su dali život da bismo slobodno šetali. Uh, tek kada se nađete na ovakvom mestu shvatite koliko je velika cena slobode.
Ratovalo se na ovim prostorima dosta i nadamo se da je oružje konačno utihnulo da bismo mogli da se radujemo životu. A ono što na najlepši mogući način slavi život je kultura. Festival Nišville iz godine u godinu potvrđuje da je pravo nacionalno blago – nije on samo posvećen džezu, on je posvećen pravim vrednostima: dobroj muzici, filmovima, izložbama, pozorištu... Šta sve ne možete da vidite i čujete za vreme festivala, a tek ljudi... Ljudi koje srećete, upoznajete, poznati, nepoznati s kojima đuskate u džez sinkopama – ljudi su istinski dragulji ovog festivala. Zato i ne doživljavamo Niš kao raskrsnicu, nego kao mesto susreta.
– Petnaest godina za redom dolazim na Nišville festival i mislim da je to jedna od najznačajnih festivalskih manifestacija u Srbiji. Žao mi je što to nije prepoznato. Mislim da je uticaj Nišville festivala na opštu kulturu daleko veći nego što možemo i da zamislimo. Živimo okruženi ogromnom količinom kiča i neukusa oko nas, upravo zato ova manifestacija mora da bude prepoznata i da bude od daleko većeg značaja – rekao nam je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA.
Seničićeve reči potvrđuje veliki broj ljudi koji prisustvuje ovom festivalu. Prema rečima Ivana Blagojevića, direktora festivala, Nišville je ove godine okupio oko 200.000 posetilaca, iako je prateći program bio skraćen. Videli smo sve generacije, od onih najmlađih do najstarijih koji zaista sa uživanjem prate programe i slušaju muziku.
– Oni koji dolaze na Nišville znaju da Nišville nije samo džez. Imali smo i jednu od ikona pop kulture sedamdesetih godina, koja je izazvala veliku pažnju u Nišu i u okruženju. Ne pamtim puniju tvrđavu nego što je to bilo u petak kada je gostovala Boney M ft. Maizie Williams. Dakle, nije vezano sve samo za džez, nego za jednu modernu kulturu koja na pravi način ističe prave vrednosti – naglasio je Aleksandar Seničić.
Imamo utisak da Niš svoje adute vadi polako i promišljeno. Nema samo jednog keca u rukavu. Zato priču o onom meraklijskom Nišu ostavljamo za drugi put.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, Vanilica i Mickey Mystique wikimedia