– Kada se analiziraju određena mesta gde su pojedine kulture bile najjače shvatite da to i jesu mesta moći. Stounhendž nije napravljen u Bosni, nego u Engleskoj. Da li ja trebam napraviti Stounhendž u Bosni da bi praktikovao druidski šamanizam – naravno da ne, ali moram da naučim priču o svetom krugu, o pesmama, moram naučiti o biljkama moći koje su specifične za tu kulturu, pa ću onda razumeti koje su to biljke koje će funkcionisati na našem podrčju. Prema mom mišljenu nema potrebe da se borimo oko toga koji je šamanizam autentičan, nego hajde da praktikujemo onaj koji može da donese isceljenje, jer jedino tako možemo jedni drugima biti od koristi. Ima puno ljudi koji piju ajahuasku – ne znači da se svako od njih promeni. Postojalo je pravilo da se samo jednom ili dvaput u životu ide na tu ceremoniju, jer ne treba više. Ima ljudi koji su prošli na stotine ceremonija – bespotrebno – to je kao da svaki dan odete kod Boga i pitate ga „a šta ja treba da radim, a koja je moja svrha u životu? I svaki put vam Bog strpljivo odgovori, da bi vas na kraju upitao „pa što ne uradiš ono što sam ti rekao sto puta?!“ – otkrio je Ševko Bajić.

Foto: privatna arhiva, pixabay