Otisnuli smo se u varoš u Istočnoj Srbiji poznatu po ćilimima, odličnom kačkavalju i peglanoj kobasici, ali i po Piroćancima koji su u vicevima opisani kao velike tvrdice, koji imaju „ruku za uzimanje, a ne za davanje“. Boraveći u njemu nismo se susreli sa škrtošću – naprotiv, ljudi su ovde prijatni, ljubazni, predusretljivi i gostoljubivi, a ni priroda u okolini ne odaje takav utisak, bogata je i raskošna.

– Pirot je mali grad, kapija na istoku i kapija na zapadu, koja pleni svojim položajem, a čim čovek zakorači u njega oseti dobrodošlicu. Takav je ovo kraj, takvi su ovde ljudi – da nije takvih ljudi, ne bi bilo ni razvoja turizma. Ovo je lep gradić sa tipičnom arhitekturom za ovaj kraj, sa tvrđavom, lepom okolinom i dobrom gastronomskom ponudom – upućuje nas je Dragan Jovanović, stručni saradnik Turističke organizacije Pirota.

Ono što nas je prvo privuklo je tvrđava ili kako je ovde zovu Kale pored koje protiče Bistrica. To je lepo očuvano malo utvrđenje koje je zadovoljstvo obići. Neki ga zovu i Momčilov grad. Malo se zna o vojvodi Momčilu: živeo je u prvoj polovini XIV veka i učestvovao u vizantijskim građanskim ratovima u kojima je uspeo da dobije visoku titulu despota. Istorijski nije razjašnjeno da li je sam Pirot (ili Momčilov grad) podigao vojvoda Momčilo ili je to uradio knez Lazar usled straha da će doći do najezde Turaka, jer se grad nalazio na pravcu turskih prodiranja.

– Pirotska tvrđava spada u 15 najočuvanijih srpskih srednjovekovnih tvrđava. Ona je podignuta početkom XIV veka i prema priči nalazi se na temeljima znatno starijeg utvrđenja iz rimskog perioda. Ona je verovatno uticala na ime grada Pirota. Ono je grčkog porekla od reči pirgos (pirg – toranj, kula). Naš grad je od antičkih vremena bio na putu Via militaris (vojni put) koji je posle nazvan Carigradski drum. Pirot je od davnina bio mesto susretanja raznih naroda koje se ogleda i u pirotskom govoru. On nije šopski, a nije ni srpski. Mi imamo rečnik izraza i fraza od 52 toma koji je sačinio Dragoljub Zlatković – objasnio nam je Dragan Jovanović. 

Ono po čemu je Pirot poznat i u svetu su čuveni pirotski ćilimi. Prema rečima našeg sagovornika pirotski ćilimi su jedinstveni u svetu zbog šara, kvaliteta vune, načina njenog bojenja, zbog tkanja na posebnom, vertikalnom razboju... Čuveni su i što ga tkaju isključivo žene, a pre svega po tome što je pirotski ćilim jedini ćilim s dva lica! To znači da nema krajeva vunice ili čvorića koji vise na naličju. Smatra se da su vredne tkalje osmislile ovu posebnu tehniku nevidljivih završetaka kako bi, kad se ishaba jedna strana, okrenule onu drugu, očuvaniju...

Pirotski ćilim je sada zaštićen kao nematerijalna kulturna baština Srbije i kandidat je za UNESKO-vu listu nematerijalne baštine čovečanstva.

Potom odlazimo do Zavojskog jezera na Staroj planini koje je od Pirota udaljeno samo 18 kilometara. Lepota smaragdne boje oduzima nam dah. Kažu nam da je ovo jezero dugo 17 km i da je pravi raj za ribolovce.

– Oko nas su prirodne retkosti pre svega Nacionalni park Stara planina gde se nalazi specijalni rezervat prirode Jerma. Za ljubitelje planinarenja na njoj postoji veliki broj obeleženih staza, vidikovaca i odmorišta, a 30 posto vodopada u Srbiji nalazi se upravo na ovoj planini. Ispod vrha Kopren nalaze se čak tri jezera. Da je ovo rezervat prirodnih retkosti svedoči podatak da ovde ima i biljaka koje još samo ima u Sibiru – otkriva nam Jovanović iz TO Pirota.

Zbog ovih lepota pirotski kraj je sve posećenija turistička destinacija što potvrđuje i 60 hiljada noćenja u toku prošle godine. I mi smo brzo shvatili da smo malo vremena odvojili da obiđemo sve lepote koje su u ovom kraju... Zato smo već doneli odluku da dođemo ponovo na više dana.

– Smatram da će turizam uspeti da održi ovaj kraj, jer pre 50 godina su ljudi odlazili iz sela želeći da se zaposle u fabrici, a sada imamo jednu drugu fabriku zvanu turizam koja će možda vratiti kvalitet života ponovo na uzlaznu putanju koje zaslužuje ovo područje – poručuje Jovanović.

Naš sagovornik nam je ukazao da u gradu nema restorana, jer se dobra hrana uvek jede samo u dobrim kafanama! Koja je kafana dobra zanimalo nas je, a odgovor je brzo stigao „sve su dobre“. Zaputismo se u jednu da probamo čuveni kačkavalj, peglanu kobasicu, ali i druge đakonije koje ovaj kraj nudi. Malo je reći da su nam nepca pevala, ali dodaću da ni novčanik nije plakao – ovde su cene pristupačnije nego u većim gradovima.

– Mi smo 2015. godine dobili nagradu za izuzetnu destinaciju Evrope kada je u pitanju gastronomija... Pokazali smo da smo specifični i tradicionalni. Kaže se Piroćanci su škrti – a ja kažem dođite da se sami uverite koliko smo škrti, a koliko svoje bogatstvo delimo sa svima koji nam dođu – poručio je Dragan Jovanović iz Turističke organizacije Pirota.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: TO Pirot, wikipedia, Mariniranje

Izvor: Radio Subotica