Smaragdna lepotica
O smaragdnoj lepotici, koja krivuda, spaja i razdvaja, mnogi su pisali i u pesmama je opevali, ali ništa od toga nije toliko upečatljivo kao vlastiti doživljaj. Da, takva je Drina, osvoji vas začas, useli se u srce i ne pušta – i što više je gledate, sve vam je lepša i draža.
Putujući prema gorskoj lepotici Tari, prvo nam je privukla pažnju u Sunčanoj dolini (pored Drine) lepa Šotrina plaža, potom smo u blizini Bajine Bašte zastali da vidimo čudo neviđeno kućicu na steni na sred Drine, a zatim smo s raznih vidikovaca s Tare imali priliku da vidimo njen rečni tok. Međutim srce nam je zaigralo kada smo je videli suncem okupanu ispod čuvene na Drini ćuprije u Višegradu.
Upravo tu smo se ukrcali na brodić, a kapetan Dragan Barac nas je vozio sve do ušća Žepe. Bio je lep sunčani dan kasnog leta i zajedno sa ostalim putnicima smo očarani gledali obale Drine kako se ogledaju u njenoj prozirno smaragdnoj vodi.
Upravo zbog te boje nazivali su je i Zelenika. Gledajući njene obale setila sam se Andrićevog opisa: „Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala.”
Drina na ovom delu toka nema ni bukova ni brzaka, usporile su je i ukrotile hidroelektrane, pa deluje da mirno teče prema svom ušću u Savu. Baš tu mogućnost koriste turisti koji Drinu upoznaju sa dasaka za veslanje koje smo sreli dok smo plovili.
Prizor nam je bio pomalo nestvaran: njih desetak plovilo je na sred reke stojeći na daskama. Kada su nas ugledali sklonili su se u stranu, mi smo im mahnuli, a oni su nam otpozdravili – kako je već red da putnici pozdrave jedni druge.
Kada smo doplovili do ušća Žepe u Drinu, zapahnula nas svežina, jer je Žepa i do 10 stepeni hladnija. Našli smo se kod mesta koje se zove Slap. Osvrtali smo se želeći da vidimo slapove, ili makar neki vodopad, ali ništa od toga – tu je samo jedno ostrvce zvano Treskavac iza kojeg je gajilište pastrmki.
Nadali smo se da ćemo videti i poznati most na Žepi, ali, samo smo mogli da vidimo viseći, koji je zamenio kameni most. Naime, most na Žepi čiju je gradnju opisao Ivo Andrić, premešten je uzvodno u selo Žepa da ne bi bio potopljen izgradnjom hidorelektrane u Bajinoj Bašti.
Usledio je povratak u Višegrad, sa zajedničkim osećanjem preplavljenosti lepotom – ko jednom plovi Drinom, uvek je nosi u srcu i željno joj se vraća.
Marina Jablanov – Stojanović
Foto: Mariniranje