Nema posebnu salu za sastanke ili seminare. Može se reći da su higijenski standardi zadovoljeni. Otvoren je od podne do ponoći. Ima WF, podatke o njemu možete naći na Internetu, ali nema svoj sajt.

Osim lovačkih specijaliteta, čuvenog srnećeg gulaša, ovde se spremaju vojvođanska jela, a pošto restoran ima svoju peć onda ovde mogu da se poruče i pice. Kada naručite jelo posluže će vam uz njega i tople domaće hlepčiće kojima teško možete da odolite.

Probali smo pohovani sir i zapečenu fetu s ruzmarinom i maslinama. Na jelo smo čekali oko pola sata. Pohovani sir je standardan i služi se uz pečen krompir i tartar sos. Zapečena feta nam se baš dopala, ali mogla je da ide neka salatica kao prilog uz to. Ne bih baš da zakeram, jer to su predjela koja su nama bila sasvim dovoljna za ručak. To i dve kafe smo platili oko 10 evra. Može se plaćati karticama.

Opšti utisak: vrlo dobar.