Kad svira himna i danas pevam

San svakog sportiste je da se popne na najviše postolje i peva himnu svoje zemlje. Upitali smo Tatjanu Medved kako je to izgledalo kada se kada se himna menja, kao što je to bilo kada se raspala Jugoslavija.

– Mi smo odrasli s himnom „Hej Sloveni“ i apsolutno smo svi znali da je pevamo. I pre reprezenativnih nastupa, još u onsovnoj školi kada se se dizala zastava, a ja sam najčešće bila ta koja ju je dizala, smo pevali himnu. Sviranje himne za svakog sportistu je dugo priželjkivan trenutak, jer je to uvek znak da je među najboljima.

Kada se država raspala, a još nije himna „Bože pravde“ bila zvanična, doživljavale smo da se himna „Hej Sloveni“ svira, a da publika zviždi. Nestvarni momenti, kao što je bilo nestvarno sve što nam se u Jugoslaviji događalo...

• Kakva je bila vaša reakcija na to?

– Ja sam svaki put otplakala te zvižduke i to su mi bili najteži momenti u sportskoj karijeri: s jedne strane ponosna sam što mi je na grudima grb moje zemlje, a s druge naša pubilika iz naše zemlje zviždi... Kada me pitaju koji su bili najteži momenti u karijeri – eto upravo ti.

• Kako ste doživeli promenu himne?

– Bila je takva situacija da smo danas saznale da sutra nastupamo u reprezentativnom dresu i da se svira himna „Bože pravde“. Nijedna od nas je nije znala. Tada sam bila kapiten, okupila sam devojke i mi smo do duboko u noć učile da pevamo himnu da bi sutra mogle da branimo boje naše zemlje. Sve smo pevale našu himnu. I dan danas kada se nalazim u hali, a himna svira ja pevam.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: privatna arhiva Tatjane Medved