Alkoholizam

Nema te sreće, ali ni tuge koju nismo skloni da zalijemo alkoholom. Da li smo pijano društvo i koliko nam treba da bismo se otreznili? Da li su dovoljan razlog nedavno objavljeni rezultati istraživanja Centra za omladinski rad iz Novog Sada koji deluju poražavajuće: čak 96 procenata mladih u Srbiji između 15 i 30 godina je probalo alkohol! Deca su naše ogledalo i samo je pitanje koliko smo spremni da u njega pogledamo s pažnjom.

Sopstvena porodica je uvek mesto prvih saznanja o navici i kulturi pijenja alkohola, a roditeljske figure prvi uzori sa kojima se mladi poistovećavaju. Možda baš zato ne iznenađuje podatak da tinedžeri koji su skloni alkoholu često imaju kompleksnu porodičnu istoriju... Tim povodom razgovaramo s pedagogom Jovanom Bilak iz Savetovališta za mlade Doma zdravlja Novi Sad koje je okrenuto prevenciji bolesti zavisnosti, vršnjačkog nasilja, reproduktivnog zdravlja i promociji dobrih i zdravih stilova života.

– Problem sa decom školskog uzrasta u vezi zavisnosti je taj što oni ne mogu da shvate pojam zavisnosti. Smatraju da kada budu želeli da prekinu – da će to s lakoćom moći i da urade. Ono što smo primetili da većina dece smatra da je droga loša, da je i pušenje loša navika, ali što se tiče alkohola, najveći deo ne smatra da je to nešto loše. Većina ni ne zna da može da se predozira alkoholom toliko da dovede do smrtnog ishoda!

Čaša alkoholnog pića u ruci tinejdžera je više nego ulaznica u svet odraslih. Ona predstavlja dokaz da su odvažni – da nešto smeju iako je zabranjeno. Tu je ruku pod ruku i želja da budu prihvaćni u društvu – jer onaj ko zazire od alkohola često izaziva podsmeh kod vršnjaka. Akolhol je društveno prihvatljiva kategorija i mnogi ga doživljavaju kao sredstvo za opuštanje, ono pojačava veselje i čini da se kočnice olabave… Svakako nije lako biti tinejdžer i nositi se s hormonskim burama, pritiscima vršnjaka, pritiscima roditelja i izvitoperenim vrednostima. Prosto, mladi nisu dorasli toj presiji i pokušavajući da pronađu izlaz, ugledaju se na odrasle i posegnu za čašom, pa za flašom…

– Pre par godina Savetovalište je pravilo istraživanje o alkoholizmu i došli smo do podataka da je velika većina prvi put probala alkohol kod svoje kuće, ponudili su im roditelji ili neko od uže rodbine. Kada o tome pričam sa decom u školi oni me pitaju „a zar ne možemo ni čašicu vina za slavu ili Novu godinu da popijemo?” Znate, mada zakonska regulativa zabranjuje prodaju alkohola mlađima od 18 godina, problem je što to niko ne kontroliše i slobodno može da se kaže da je alkohol veoma dostupan – istakla je Jovana Bilak pedagog Svetovališta za mlade.

Smatra se da dečijem ukusu ne odgovaraju arome alkoholnih pića: rakija i žestoka pića su im ljuta, vina obično opora ili kisela, a pivo je gorko. No, poslednjih godina su na naše tržište stigli sajderi – gazirana pića s ukusom voća koja u sebi sadrže 4 do 6 procenata alkohola. Uživajući u njima mladi nemaju spoznaju da čine nešto loše.

– Sajderi imaju ukus gaziranih sokova i veoma su privlačni za mlade, koji se nenaviknuti na alkohol brzo opiju i od ovakvih pića. Najveći problem kod dece i mladih je što oni piju ekscesivno, što nemaju granicu i piju dokle god mogu, dok ne vide dno čaše ili flaše. Često mi kažu da je najbolji provod kada se ničega ne sećaju. Nikada nisam uspela da izvučem iz njih zašto im je ta amnezijia privlačna! – rekla nam je Jovana Bilak.

Mozak kod mladih osoba, naročito prefrontalni korteks koji se u adolescenciji još intenzivno razvija, izrazito je ranjiv na sve što izaziva zavisnost, uključujući i alkohol. Ovaj deo moždane kore odgovoran je za kritičku procenu situacija, donošenje odluka, kontrolu želja i emocija. Baš zato upotreba alkohola u ovom osetljivom periodu razvoja može da ostavi teške i trajne posledice u budućnosti.

Snimanja mozga magnetnom rezonancom i istraživanja na temu kako alkohol deluje na mozak kod adolesecenata potvrđuju da dolazi do znatnog opadanja sive mase u prednjim delovima mozga. Slikovito rečeno ako mozak uporedimo s jednim velgradom koji je tokom noći preplavljen svetlima, onda posledica svakog opijanja može da bude jedna zgrada koja će se zauvek ugasiti.

– Problem sa zavisnošću kod mladih je i taj da oni nisu još uvek dosegli svoj maksimum rasta i razvoja i njihov mozak još nije potpuno formiran tako da će oni mnogo pre i mnogo lakše postati zavisinici nego odrasla osoba – otkrila nam pedagog Jovana Bilak iz Savetovališta za mlade Doma zdravlja Novi Sad.

Pošto deca uče po modelu, zapitajmo se kakav im primer dajemo. Kakve uzore u društvu promovišemo i kakav sistem vrednosti nudimo… I ne zaboravimo, ona su odrazi nas samih!

M. Stojanović

Foto: M. Jablanov, pixabay

Projekat „NE zavisi!” sufinansiran je sredstvima Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.
Njegov sadržaj ne odražava nužno zvaničan stav sufinansijera.