Put putujem

ASUAN – EGIPAT 2 DEO

Mariniranje - Abu Simbel - Hram sunca

Poduhvati drevnih i svremenih graditelja

U drevnom Egiptu na desnoj obali Nila, odmah ispod prve katarakte je bio grad Svenet. Pretpostavlja se da je naziv grada izveden od imena egipatske boginje. Grci su ovaj grad nazvali Sijena i to ime je dato ružičastom granitnom kamenu koji se ovde vadio, ta posebna vrsta kamena iz koga su klesani, stubovi, obelisci, sarkofazi i statue faraona je nazvana sijenit. Tragovi radova od pre tri hiljade godina su još i danas vidljivi u kamenmolomu u Asuanu koji je danas pretvoren u muzej. Grad je u drevna vremena bio jednako važna vojna stanica kao i saobraćajni i trgovački centar. Na ovom mestu, u nekoj od pećina ostrva prve katarakte, kako su smatrali stari Egipćani, boravio je bog Hapi koji je otvarao šupljine i puštao da Nil plavi.

Reč katartakta je izvedena iz grčke reči i znači vodopad. Katarakte na Nilu su plitka proširenja između Asuana i Kartuma gde je vodena površina prekinuta brojnim stenama i kamenjem koje leži duž obala, kao i mnogim malim stenovitim ostrvima. Na nekim mestima postoje i brzaci. Postoji šest katarakti na Nilu, koje su bile glavna prepreka plovidbi u drevna vremena. Ako se gleda uzvodno prva katarakta je kod Asuana, druga ili Velika je sada potopljena izgradnjom Velike brane, bila je u Nubiji, treća je u blizini Tombosa, četvrta u pustinji Manasir, peta u blizini ušća reke Atbara, a šeta u blizini Bagravije.

Po Nilu se ovde plovi felukama, kako zovu brodicu s jedrom, još od drevnih vremena, tako da je to zaista jednistven doživljaj. Dok se spokojno klizi rekom može se da se uživa u čudesnom krajoliku u tišini. Grmovi hibiskusa crvenih kao krv i bugenvilije u cvatu su znak da se približavate ostrvu lorda Kičenera (koji ga je dobio kao zaslugu za gušenje Mahdijeve bune). Sada nacionalizovano, ovo ostrvo je pravi botanički raj za tropske biljke donošene iz raznih krajeva sveta. Tokom zime i proleća ovde je sve u cvatu, jer to je prijatan i blag deo godine, te je bujno zelenilo znak da su se biljke oporavile od nesnosih vrućina tokom leta.

Dok plovite Nilom sigurno ćete imati priliku da vas „presretnu“ mali pevači. Dečaci, od oko deset godina, smešteni u čamce koji nisu duži od metra sa daščicama veličine reketa za stoni tenis, mesto vesla.

Kače se za feluke i motorne brodice da bi otpevali neku pesmicu turistima za bakšiš. Pevaju na raznim jezicima i repertoar im je raznolik, od „Mustafe“,„O sole mio“ do „Makarene“… Ovde se „grize“ od malih nogu jer je ovo velika, siromašna, a pre svega mnogoljudna zemlja. Naime, Egipat se prostire na oko milion kvadratnoh kilometara, a samo na 4 posto plodnog tla (uz Nil) živi 97 posto stanovništa, ostalo je pustinja po kojoj caruju beduini.

Većinu stanovništva Asuana čine Nubijci, narod koji je izgubio svoju zemlju izgradnjom Velike brane. Većina stanovništva Nubije je preseljena u južni deo Egipta dok je oko 150 hiljada otišlo u Sudan.

Prvu branu na Nilu izgradili su Britanci 1902. godine, gradnja je trajala 13 godina, ona je duga 1.9 km, a visoka 54 metra. Deluje impozantno, dok se ne vidi Velika barna, koja je 6 km uzvodno i pravi je graditeljski podvig. Građena je 10 godina, duga je 3.83km, a vsoka 111m. Veštačko jezero, nazvano Naserovo jezero, je u vreme gradnje bilo najveće akumulaciono jezero na svetu: 550km je dugo najšire je 35km a zahvata površinu od 5250 kvadratnih kilometara.

Zbog izgradnje Velike brane dva hrama s nalazišta Abu Simbel morala su da se izmeste. To su dva pećinska hrama, izvanredno očuvana, građena u doba Ramzesa II. Spasavanje Abu Simbela počelo je 1964 i koštalo je 40 miliona dolara. Ceo komleks je isečen u velike blokove, rasklopljen i ponovo sastavljen na novoj lokaciji 200m daljoj i 65m višoj. Ovo se smatra za jedan od najvećih podviga arheološkog inženjerstva.

Veći hram je isklesan u steni i tako precizno orjentisan da su sučevi zraci osvetljavali u svetilištu sedeće figure Amona Ra i Ramzesa II, dok su bogovi Ptah i Ra Harakti ostajali u mraku. To se dešavalo dva puta godišnje 21. februara na Ramzesov rođendan i 22. oktobra, na dan krunisanja, u ranim jutarnjim časovima. Preseljenjem hrama, najveći svetski stručnjaci su konsultovani oko pozicije hrama, da bi se zadržao ovaj ritual, ali se posle ispostavilo da su pogrešili za 1 dan! Prosto je zadivljujuće da su astronomi i geodete trinaest vekova pre nove ere bili precizniji!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: M. Jablanov Stojanović