Božole nuvo

Trećeg četvrtka u novembru u celom svetu počinje da se pije božole nuvo (beaujolais nouveau), mlado vino iz tekuće berbe, zgotovljeno i utamničeno u flašu dok u mnogim evropskim vinogorjima berba grožđa još uvek traje. Za harmonično crveno vino iz istoimene francuske pokrajine prvih dana njegovog zatočenja podjednako se jagme i znalci i snobovi.

Rezultat je to ogromne, dobro smišljene reklame kojom je mladi božole postao zaštitni znak francuskih vinograda i podruma, isto kao što je Ajfelov toranj simbol Pariza. Nepoznati vinorodni kraj Božole, s oko 25.000 hektara vinograda, isključivo pod gameom, mlado vino proslavilo je u celom svetu. Svakog trećeg četvrtka u novembru mlado vino božole grozničavo se očekuje u blizu 200 zemalja sveta.

Ideja da se piju sveža, mirisna crna vina, sa ukusima koji podsećaju na voće, nastala je u Francuskoj četrdesetih godina prošlog veka. Studiju o tome kako ih dobiti posebnim postupkom vinifikacije (tzv. karbonska maceracija) razradio je profesor Mišel Franzi iz Narbona 1935. godine. Suština je u tome da se pospeši izlučivanje aromatičnih, bojenih i drugih materija karakterističnih za pojedinu sortu grožđa, tvari koje su skoncentrisane u pokožici bobice. Tako dobijeno mlado vino sadrži željenu svežinu, aromu jagode, trešnje, crne ribizle, maline i drugog voća, lepe i lake kiseline, manje tanina i oporosti. Delikatno je i intrigirajuće. Živahno, kao svaka mladost, jednom rečju: primamljivo.

Novu tehnologiju prihvatili su prvo u Božoleu. Mlado vino pilo se masovno u barovima i bistroima, prvo u samoj pokrajini, potom širom Francuske. Posle Drugog svetskog rata glas o njemu stigao je i do najudaljenijih krajeva naše planete, čak i u one u kojima nije bilo navike pijenja vina. S milion litara pre pedeset godina, proizvodnja božolea povećala se na sadašnjih 70 miliona buteljki. Vino koje je daleko od najboljeg postalo je jedan od asova francuskog vinarstva, pravi vinski mit.

Već skoro dvadeset godina trećeg novembarskog četvrtka, mladi božole svečano se dočekuje i u novosadskim restoranima i klubovima, a odskora je postao i prava vinska manifestacija. Doživljavamo to kao važan kulturni događaj: vinska kultura je integralni deo opšte kulture jednog naroda.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, Pexels, Pixabay