Vinske priče

Carigrad

Najava Mariniranje red wine Foto M Jablanov

Carigrad

Prokupac se ne predaje. Dugo godina potiskivana od poznatih zapadnoevropskih sorti, naša autohtona loza, pod kojom je u prošlosti bila polovina vinograda u Srbiji, uspela je da se održi, još diše. Istina, nestalo je njenih divnih ružica i rozea, ali nam stiže na stolove posebno odnegovana u tipu najpoznatijih crnih vina, ili u kupažama s drugim visokokvalitetnim sortama.

Stono suvo crveno vino „carigrad” ime je dobilo po nazivu potes Carigrad u ataru sela Trnavci, u Župi, gde se nalaze zasadi prokupca podruma „Radanković“. Njegovi vlasnici nisu se pomirili s tvrdnjom stručnjaka da su mane prokupca takve da njemu više nije mesto u našim vinogorjima. Primenom savremene tehnologije, ne odričući se ni tradicije, uspeli su da dobiju vino koje je u vrhu našeg vinarstva. Za kratko vreme ono se izborilo za svoje mesto na vinskim kartama svih restorana u Srbiji koji drže do sebe.

U drugoj polovini prošlog veka, jugoslovenski selekcionari u vinogradarstvu pokušavali su da prokupac ukrste s poznatim svetskim crnim sortama, kako bi došli do potomaka koji neće imati njegove nedostatke: nedovoljnu obojenost, malu kiselost i siromaštvo u ekstraktu.

Vlasnici podruma „Radenković“ išli su kraćim putem: vino prokupca, dobijeno novom tehnologijom, kojom su eliminisali sve nedostatke ranije pripisivane sorti, a bili su posledica pogrešaka u vinogradarenju i primitivne vinifikacije, rezali su (mešali) sa sortama koje su korišćene u selekciji, za ukrštanje. U boci carigrada je mešavina prokupca, kaberne sovinjona i merloa. Negujući ga u bariku, dobili su vino kojim su pogodili ukus najvećeg broja enofila. Ovo vino se može okititi pridevom vrhunsko, što, zapravo, jeste.

Vino je sjajne rubincrvene boje, jačine 13,5 alkohola. U boji nema znakova starenja, što znači da se vino može preporučiti za arhiviranje, tokom kojeg će samo dobijati na lepoti i plemenitosti.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, M. Jablanov