Vinske priče

Cviček

Mariniranje cvicek najava

Cviček

Lagano, crvenkasto i kiselkasto dolenjsko vino, koje Slovenci umilno zovu cviček, najprodavanije je vino u toj bivšoj severnoj jugoslovenskoj republici. Nama južnjacima, koji ovo vino pamtimo kao prekiselo i sa premalo alkohola, ova činjenica zvuči gotovo neverovatno. Utoliko pre kad se zna da je Slovenija, mada mala po prostranstvu, po vinogradarskoj raznolikosti vrlo bogata. Od Goriških brda pa sve do panonski obojenih Lendavskih gorica niže se bogatstvo vinogradarskih terena, na kojima se dobijaju vina koja spadaju u sam svetski vrh.

Cviček je od davnina simbol Dolenjske, u kojoj se proizvodi. Pravi se od žametne črnine, modre frankovke, kraljevine i, u manjoj meri, od laškog (talijanskog rizlinga) - od mešavine belih i crnih sorti. Vino cviček bilo je poznato u prošlosti i spominjali su ga još pre mnogo stoleća. Seljaci su ga pili radeći u polju, gaseći njime žeđ, ali im je bio i svojevrsni „red bul” - izvor energije za obavljanje teških poslova u vinogradu i na njivi. Bio je i ostao pravo vino za veselo društvo, uz koje se u kleti ili gostionici može radosno ćaskati, piti na litre i sate, a da glava ostane vedra i bistra.

Osamdesetih godina prošlog veka bila je zapretila opasnost da se cviček neće moći proizvoditi, prodavati i piti pod časnim imenom vino. Pravilnikom o kvalitetu vina bilo je predviđeno da se vinom može zvati samo alkoholna tečnost dobijena potpunim ili delimičnim vrenjem kljuka ili šire od svežeg grožđa plemenite vinove loze, koja ima najmanje 8,5 volumnih postotaka alkohola.

U Sloveniji je nastala svojevrsna mala uzbuna, jer je tada bilo cvičeka i sa jedva šest odsto alkohola. Od postojećeg pravilnika se nije odustupilo, ali je prihvaćena korekcija kojom se pod 8,5 ne podrazumeva postotak stvarnog nego ukupnog alkohola, tj. i onaj koji bi nastao od neprevrelog šećera u vinu. Po sada važećim zakonima, cviček ne sme da ima više od 10 ni manje od 8,5 odsto alkohola. Ostao je tako i dalje najjače bezalkoholno piće, kako to u šali kažu Slovenci.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, Pixabay, Pexels