Zdravi bili

DR SLAVICA DAUTOVIĆ, ENDOKRINOLOG

NAJAVA

Pratite svoj biološki ritam

- Priroda nije stalna i nepromenlјiva, nego je sva u oscilacijama, odnosno promenama u trajanju i intenzitetu. Biološki ritmovi predstavlјaju biohemijske promene u svemu živom na našoj planeti. Ne postoji neki sveobuhvatni odgovor zašto se to dešava – ono što je primećeno je da čovek podleže promenama i pre nego što se rodi. Odnosno cela struktura čovekovog organizma je sačinjena tako da se svi procesi ponavlјaju u određenom vremenskom ritmu – rekla nam dr Slavica Dautović, endokrinolog iz Dečije bolnice u Novom Sadu.

– Najbolјi primer je disanje. Mi udahnemo, izdahnemo, pa napravimo kratku pauzu... Slično je i sa otkucajim srca. Nekih procesa smo svesni, a nekih ne, ali oni postoje od začeća i od nivoa ćelije, pa do celog organizma. Osim disanja, smenjuje se i dominacija leve i desne moždane hemisfere svakih 4 sata, što se poklapa i sa disanjem više na levu i više na desnu nozdrvu. Ipak, jedan od najočitijih ritmova je smena dana i noći odnosno, naš ritam budnosti i spavanja. Smatra se da jedna od osnovnih funkcija ovih bioloških ritmova prilagođavanje živih organizama na uticaje sredine i preživlјavanje.

• Smatra se da dnevno-noćni ciklus ne traje tačno 24 sata…

- Tačno je da taj najznačajniji cirkardijalni (dnevno-noćni) ciklus traje od 23 do 28 sati. Biološki ritmovi nisu zavisni od spolјašnjih uticaja, oni su na neki način zapisani u našoj genskoj strukturi i oni su urođeni. Moderna medicina koja voli da sve notira, secira, dokaže, poznaje vrlo veliki broj gena koji kontrolišu naš biološki časnovnik. Brojnim eksperimentima se pokazalo da, bez obzira na spolјašnje uticaje, čovekovo telo se povinuje sopstvenom biološkom ritmu.

• Da li to znači da lјudi koji žive iza polarnog kruga imaju sličan ritam kao bilo gde na planeti?

- Uglavnom da, bez obzira na to što oni tamo imaju polarni dan ili polarnu noć 6 meseci, to ne znači da su njihovi ritmovi drugačiji. Ono što diktira promene u čovekovom organizmu su hormoni. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem su mesta gde nastaju hormoni i svaka ima svoju ulogu u tom orkestru koji predstavlјa čovekov organizam. U toku dana i noći smenjuju se u krvi različiti hormoni i ne luče se svi hormoni stalno i u istom intenzitetu, a u odnosu na to su i različite promene koje osećamo.

• Da li biste nam naveli neki primer za to?

- Recimo u onim situacijama kada nam je pojačana snaga, energija, koncentracija, tada se luči hormon stresa kortizol. To je hormon nadbubrežene žlezde i može se reći da je on hormon dana, hormon aktivnosti. Nјegova najviša koncentracija je oko 8 ujutro da bi polako padao do 10 sati, a sledeći vrh u toku dana je između 16 i 18 sati.

• Zašto je ovaj hormon važan?

- Kortizol je važan za sva stanja kada treba da se borimo i kada je pred nama izazov. Ljudski rod je hilјadama godina ili vijao večeru ili bežao da sam ne bude nečija večera. Tek poslednjih stotinak godina se to promenilo. Šta je potrebno ratniku kada ide u boj ili u lov – upravo ovaj hormon. Mozak je isklјučen, fokus je na lovini, povećava se mišićna snaga, brzina reagovanja, ubrzava rad srca, šire zenice, produblјuje disanje i zgrušavanje krvi je mnogo brže nego u nekim drugim situacijama. To je bilo vrlo važno kada su lјudi bili povređeni u lovu ili bici, da ne iskrvare. Današnji primer bi bio pretrčavanje ulice kada je gust saobraćaj: ili ćete biti brzi i pretrčati, ili ćete ustuknuti paralisati se… U tim situacijama je kortizol dominantan.

• Ako je jedan od hormona dnevnih aktivnosti bio kortizol, za koji bi se moglo reći da je hormon noći?

- To bi bio melatonin. On je hormon sna i luči ga epifiza. Nјegova sekrecija počinje oko 9 uveče odnosno kada se smanji količina svetla koju primamo i prestaje do 10 ujutro kada je uveliko dan. On je važan za funkciju spavanja. Neki su ga prozvali hormonom mladosti, ali to ipak nije, mada da bi nam koža bila lepa, da bismo lepo izgledali i da bismo bili zdravi važno je da imamo i dobar san tokom noći i to u mračnoj prostoriji.

• Da li se hormon rasta takođe luči u snu?

- Ne kaže se zalud da deca rastu u snu, to je zaista tačno. Ovaj hormon se luči oko 22 sata i to baš u prvih 90 minuta sna, tada je njegovo lučenje najintenzivnije. Veoma važno je da se kaže da deca koja posle 10 uveče idu u krevet propuštaju taj prvi važan period lučenja ovog hormona i na taj način najčešće ni ne ispune svoj potencijal rasta. Istraživanja su pokazala da kontinuiranim kasnim odlaskom u krevet deca mogu da budu niža i za 15 centimetara u odnosu na svoj potencijal! Zato je važno i da se spava kada je noć, a da se bude aktivan danju.

Marina Jablanov Stojanović

Izvor: Dnevnik

Foto: privatna arhiva, Pixabay, Pexels

Dnevno noćni ciklus