Fakultetsko crno

Kad se vino ovako zove, teško mu je odoleti. Pri prvom susretu pristupate mu sa većim poverenjem nego da se zove nekako drugačije. Pridev fakultetsko govori vam da je u flaši vino koje su naprvili doktori, profesori, magistri i drugi stručnjaci fakulteta, kojima je životni poziv grožđe i vino. Zbog svojih titula i renomea oni se ne smeju igrati, moraju uložiti svu svoju umešnost i znanje u proizvodnju pića koje potpisuju. Ne zovu ga potrošači bez razloga pametno vino.

Fakultetsko crno Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, preciznije njegovog Instituta za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, zaista je dobro vino. Tamne rubin boje je, sa bezmalo 13 posto alkohola. Lepe kiseline daju mu severnjačku svežinu i uglavnom se popije kao mlado: zanimljivo bi bilo videti kako bi se ponašao u susretu sa hrastom i godinama.

Čini se da bi barikiranjem samo dobio i zato bi mu trebalo pružiti i tu šansu. Utoliko pre, što je reč o vinu kakvog ne mogu da prave drugi vinari. Jer ni jedan vinogradar, ni kod nas ni u svetu, nema u svojim vinogradima nekoliko desetina crnih sorti koliko je ušlo u ovu bocu. To je privilegija samno naučnih ustanova, na čijim svojom oglednim poljima su ampelografske kolekcije u kojima je na jednom mestu sakupljenih više stotina sorti vinove loze.

U svetu ih nema mnogo. Jedna od njih je u Sremskim Karlovcima. U njoj se više od 500 genotipova čuvaju u obliku živih biljaka koji su svojevrsna banka gena kako bi se za budućnost sačuvala genetička raznovrsnost vinove loze. Po pet čokota su sorte koje nemaju privredni značaj, po deset one koje su privredno interesantne, ali se ne gaje kod nas, a po 20 čokota imaju sorte koje su kod nas privredno značajne ili bi to mogle biti.

Berbom grožđa u toj jedinstvenoj živoj „biblioteci” sorti stručnjacima u Sremskim Karlovcima pružena je prilika da prave ovo ekskluzivno crno vino. Koliko je crnih sorti u njemu, to ni oni neznaju. Grožđe se bere i vinificira u 3-4 navrata, kako koje sazreva. Dobijena vina se kasnije kupažiraju ili, lepše rečeno, sljubljuju.

Najviše su zastupljeni merlo, kabernei, sovinjon i fran, probus, vranac, frankovka i druge. Dobru boju vinu daje probus i još neki bojadiseri koji završavaju u njemu. Karakter ni jedne sorte se ne prepoznaje.

Slaže se uz mnoga teža jela. Sadržaj boce jači je od dizajna pakovanja. 

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, Pixabay