Uncategorized

INDIRA POPADIĆ O PREDUZETNIŠTVU

Indira-popadic

 

Učite na mom iskustvu

Indira popadic

– Uvek me iznova oduševe plesači na pozornici, glumci u predstavama, kuvari u kuhinji i svi oni koji svoj posao rade svim srcem. Prosto sam fascinirana strašću i ljubavlju koja ih pokreće. Ljubav je najača snaga koja nas pokreće, a uz taj osnovni začin naših života trebalo bi dodati 7 kašičica volje, 7 upornosti, 7 kašičica novih radnih navika, 7,5 discipline i 10 kašičica svakodnevnog rada, a rezultati se mogu videti već nakon godinu dana – rekla nam je Indira Popadić, doktorant inženjerskog menadžmnta, preduzetnica i stručni konsultant iz Novog Sada, koja je pomogla da preko IPA fondova novosadska Srednja tehnička škola „Mileva Marić Ajnštajn” dobije 700.000 evra.

● Kako ste došli do te ideje?

– Moj sin, koji je počeo da radi u toj školi i poželeo je da pronađe način da se pomogne da škola bude još lepša i bolje opremljena. Nazvala sam svog brata koji je direktor Regionalne razvojne agencije u Osijeku i zamolila sam ga da nam pomogne. Potom sam s direktorom škole Stankom Matićem otišla u Osijek i tamo su nam pokazali škole koje su uspeli da srede preko evropskih fondova. Dovela sam ovde projekt menadžere, povezala sam se s Razvojnom agencijom Bačke… i evo sada su stigli rezultati.

● Vas je vihor rata doneo u Novi Sad gde niste čekali da vam neko nešto da, već se sami hrabro upustili u privatno preduzetništvo. Da li ste imali uspeha?

– Počela sam skromno u iznajmljenom lokalu. No, poslovala sam dobro i posao se razvijao. Izbegla sam zamke da me posao preraste, jer sam svakodnevno učila i usavršavala svoje veštine. Sećam se noći kada nisam mogla da dočekam da svoje planove pretvorim u stvarnost… Onda su došli teški momenti i preokreti na tržištu, a ja nisam mogla da naplatim menice. Analizirala sam svaki potez i shvatila da sam mogla i drugačije, ali nisam znala kako!

● Kako se ova nevolja odrazila na vas?

– Svakodnevne tenzije i teškoće sa kojima sam se borila oslable su moje zdravlje. Tako da sam jednoga dana završila u bolnici. Odlukom moje porodice moja preduzetnička karijera je bila završena, a moj suprug je rekao da je vreme da postanem gospođa! Susret s državnom firmom je značio i novo prilagođavanje. Sve mi je izgledalo kao da sam se vratila 20 godina unazad – organizacija posla, niko te ništa ne pita, ako nešto znaš, bolje i da ne znaš… Da ne bih pala u depresiju svakodnevno sam radila na sebi.

● Kako je izgledala ta edukacija?

– Upisala sam master, a posle i doktorske studije na smeru inženjerskog menadžmenta Tehičkog fakulteta u Boru koji je deo Beogradskog univerziteta. U meni se rodila želja da svoje novostečeno znanje i prethodno iskustvo podelim s onima koji su želeli da pokrenu sopstveni posao. Tako sam započela svoj put konsultanta i trenera, ponovo sam postala preduzetnica – uzela sam život u svoje ruke!

● Da li se iz toga rodila ideja za priručnik za preduzetnike?

– Verujem u dobro i kada u životu dobiješ više nego što si se nadao, onda imaš imaš potrebu da i nešto daš. Razmišljala sam kakav bi to trebao da bude moj dar koji bi pomogao drugim da ne ponavljaju neke moje greške i tako se rodila ideja o ovoj knjizi, priručniku za preduzetnike. Shvatila sam da je čovek najjači kada se suoči sa svojim strahovima i da nije mala hrabrost da prikažeš svoje iskustvo. Da kažeš „evo ovde sam pogrešila, a mogla sam drugačije” i neka je to drugima za nauk da se oni na tom kamenu ne spotaknu.

● Kako kreirati svoj san?

– Preduzetništvo po meni predstavlja uzbudljivo putovanje, a na početku svakog putovanja moramo da znamo gde smo, tj. odakle krećemo i kuda planiramo da idemo. Kada smo odredili svoju početnu tačku, tada krećemo da razmišljamo o samom putovanju. Počinjemo da razmišljamo šta bi trebalo da ponesemo na put, u koje torbe da se pakujemo. Koje ćemo stvari poneti, koliko novaca imamo za naše putovanje i kako ćemo ga rasporediti? Od izuzetne je važnosti da imamo jasnu sliku svoga sna! Potom bi trebalo pronaći strategiju kao što se pred svaku važnu bitku smišlja plan. Kada imamo plan, potrebni su nam putokazi i smernice na našem putu. To su ciljevi koje planiramo da dostignemo i postignemo.

● Da li već imate povratne informacije, kako je primljena vaša knjiga?

– Moram priznati da sam zatečena brzini reakcije na moj priručnik. Skoro mi se iz Kragujevca javila jedna gospođa koja je radila u svom stanu neprijavljena. Moja knjiga joj je pomogla da se ohrabri da ovih dana pokrene svoj posao. Puno je takvih primera i veoma me raduje kada mogu druge da isnpirišem da promene svoj život na bolje.

● Šta ih savetujete?

– Prvo što kažem da nema uspeha preko noći. Do cilja se stiže malim koracima i nije dobro nijednu fazu preskočiti, jer je to iskustvo veoma dragoceno. Ono što mislim da je važno da ljudi znaju da nije problem ako zapadnu u teškoće, to ne znači da su neuspešni, samo da u nekom momentu nisu dobro sagledali situaciju. Iz teškoća mi učimo, dok nam uspesi daju krila i snagu da istrajemo. Poenta je da svoje iskustvo i znanje prenesemo. Zato bih volela da ove moje radionice budu besplatne i na tome ću da radim u narednom periodu.

● Da li ima razlike između muškog i ženskog preduzetništva?

– Mislim da nema osim jedne, osim što su na ženi i dalje porodica i deca. Šta mi vredi uspešnost u poslu, ako nemam porodicu, ako zapostavim decu. Šta mi vredi ako neke lepe momente života preskočim, a ima puno takvih neprocenjivih momenata u svačijem životu. Smatram da jedni drugima treba da budemo podrška i da nikad nisi toliko zauzet da ne budeš pristojan, a ako se tako postavimo onda je život radost.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: M. Georgijević