NE zavisi!

Kako nastaje zavisnost

Mariniranje hand

Mariniranje non-smoking

Kako nastaje zavisnost

Izuzetno turbulentan period u životu čoveka je doba njegovog odrastanja – adolescenicija. Mladost krase radoznalost, želja da se pomeraju granice i sklonost da se sve proba. Često se uz „lude” godine vezuje i velika nesigurnost, ranjivost ali i nekritičnost – ceo svet je njihov i ništa ružno ne može da im se desi! Baš zbog toga lako mogu da razviju zavisnost. Upravo o tome govorimo s psihologom Stevanom Kvasom iz bolnice za lečenje zavisnosti „Vita” u Novom Sadu:

– Zavisnost proizilazi iz čovekove iskonske potrebe da otkloni nelagodu i da se oseća dobro… Zvisnost predstavlja jedan vid gubitka samokontrole i usmeravanja svojih potreba ka veštačkim izvorima zadovoljstva, koji istovremeno oštećuju zdravlje. Kada radimo nešto korisno za održavanje života i produžetak ljudske vrste mi bivamo nagrađeni osobađanjem određenih neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin, endorfin… Čovek je davnih dana otkrio načine da pobudi delove mozga zadužene za to nagrađivanje i da se oseća nagrađen više nego što može da se postigne u nekim prirodnim situacijama. Istakao bih, da se zavisnost sada prepoznaje kao hronična bolest mozga koja se ispoljava kroz različita prinudna (kompulsivna) ponašanja. Ovo novo viđenje je unapredilo našu moć prevencije i lečenja bolesti zavisnosti.

Mariniranje cellphone

Smatra se da zavisnici održavaju i ponavljaju ona ponašanja koja vode ka tom osećaju prijatnosti ili zaboravljanju nelagode. Ta ponovljena ponašanja ostavljaju uslovno rečeno trag u mozgu, odnosno mozak pamti koje ga je to ponašanje dovelo do zadovoljstva i na takav način se uči zavisničko ponašanje. Upitali smo psihologa Kvasa da li postoji razlika između fizičke i psihološke zavisnosti:

– Svaka zavisnost ima svoju psihološku komponentu, dok fizička zavisnost postoji kada su u pitanju psihoaktivne supstance, a to su iz grupe opijata: heroin, trodon, metadon, morfin, zatim u grupu depresora centralnog nervnog sistema, tj onih supstanci koje opuštaju: alkohol, bensedin, bromazepan i sl. i u treću grupu spadaju stimulativna sredstva kao što su kokain, anfetamin (spid).

Mariniranje binge

Osim ovih fizičkih zavisnosti postoje i one samo psihološke koje povećavaju uzbuđenje kao što su kockanje, seks, ali se tu mogu ubrojati i sve one aktivnosti koje lako mogu da ugroze život kao ekstremni sportovi. No, može se biti zavisan i od onih stvari koje omogućavaju isključenje iz realnog sveta: kao što je zavisnost od interneta, mobilnog telefona, video-igrica, televizije… Zato smo upitali psihologa Stevana Kvasa iz bolnice za lečenje zavisnosti „Vita” u Novom Sadu gde je granica koja kada se pređe čini da neko postane zavisnik:

– Niko sa sigurnošću ne može da povuče tu granicu i da kaže da se postaje zavisnik posle određenog broja cigareta ili popijenih pića, uzimanja narkotika… Sve do tog momenta osoba smatra da ima kontrolu nad situacijom, da ona može da prekine kad hoće i da neće upasti u neke teške probleme. Tek, kada se iz nekog razloga, suoči s apstinencijalnom krizom shvati da ima problem.

M. Stojanović

Projekat „NE zavisi!” sufinansiran je sredstvima Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.
Njegov sadržaj ne odražava nužno zvaničan stav sufinansijera.