Zdravi bili

PČELAR ĐORĐE MRKIĆ

lipov med

Fruškogorski lipov med jedinstven u svetu

Novi Sad ima jedinstvenu poziciju, ugnjezdio se pored Dunava ispod Fruške gore koja je najveća lipova šuma u Evropi, jer trećinu šumskog rastinja čine baš ova stabla s mirisnim cvetom. Upravo zbog toga posebno je cenjen fruškogorski lipov med, jer je u njemu sadržana visoka koncentracija lipovog nektara.

- Fruška gora bez obzira na bombardovanje 1999. godine može da se smatra čistim prostorom, jer nema industrije i velikih zagađivača. Mreža puteva koji je presecaju nije toliko gusta, a saobraćaj nije frekventan da bi ozbiljnije zagadio prirodu. Lipa, medonosna biljka, rasprostranjena je na ovom prostoru i sve su to uslovi za dobijanje kvalitetnog meda – rekao nam je je pčelar Đorđe Mrkić iz Veternika, jedan od članova udruženja pčelara „Jovan Živanović“ iz Novog Sada.

Ljubav prema pčelarstvu preneo mu je otac, a potom, kada je i sam osnovao porodicu, preneo je tu ljubav na svoje petoro dece. Sada imaju 700 košnica, porodično se bave pčelarenjem i od toga i žive. Ističe da je to posebna vrednost kada je cela porodica zajedno na istom poslu. Osim toga Đorđe Mrkić drži školu i edukuje pčelare početnike u Novom Sadu.

- Mikro klima, geografski položaj Fruške gore, sastav tla, uticaj Dunava, doprineli su da fruškogorski lipov med bude jednistven po kvalitetu. Smatra se da lipov med u svom sastavu treba da ima od ukupnog broja polenovih zrnaca više od 29 procenata lipovih. To je način kako se određuje od kojih vrsta potiče med. Maksimum koji je u svetu postignut je 55,9 odsto, a po našem elaboratu minimum je postavljen na 60 posto. Uglavnom su svi medovi članova našeg Društva imali preko 70 procenata lipovih polenovih zrnaca, a na određenim lokacijama i u određenim godinama postigli smo čak i preko 90 procenata lipovog polena. To je neverovatan rezultat i po tome smo jedinstveni u svetu – istako je Mrkić.

- Ja sam samo pčelar i mada se time dugo bavim, više bih voleo da o tome pričaju stručnjaci. Mi imamo dobrih stručnjaka, a jedna od njih je svakako profesorica Dušanka Milojković Opsenica sa hemijskog fakulteta u Beogradu, koja se bavi analizom meda. Ona je pohvalila fruškogorski lipovi med jer ovaj med ima izražena antibakterijska svojstva. Ono što sam pronašao od podataka je i da je lipov med u siromašnijim zemljama okrenutim prirodnim načinu lečenja našao svoje mesto u lečenju rana i opekotina – rekao nam je Mrkić.

Prema podacima iz pčelarske literature lipov med je i pravi melem za želudačne tegobe – dovoljno je razmutiti jednu kašiku meda u čaši vode i piti 3 puta dnevno. Zbog izraženih anibakterijskih svojstava predstavlja i dobro preventivno sredstvo, a koristi se kod bolesti disajnih organa, angine i kod mnogih upalnih procesa. Preporučuje se kod različitih bolesti jetre i bubrega. Pčelinji otrov se koristi u terapiji ljudi obolelih od reumatizma, a poslednjih godina se koristi i u kozmetičke svrhe. Svi kupuju med zato što je zdrav, pa smo stoga upitali našeg sagovornika koji su pokazatelji da je med pravi:

- Koristite med kao hranu, da ga ne biste tražili kao lek poznato je geslo koje važi za pravi med. Samo su dva načina da saznate da li je med pravi: prvi je da imate najmoderniju laboratoriju, a drugi način je da imate poverenja u osobu od koje kupujete med. Većina pčelara su korektni i pošteni ljudi, mali je broj onih koji dodaju šećerni sirup da bi povećali prinos meda. Najgori falsifikat je onaj koji nije video ni pčelu ni košnicu, on se pravi od kukuruznog sirupa i nema nikakve biološke vrednosti. – naglasio je Mrkić i nadovezao se – Neka vam prvi okidač da nešto nije u redu bude niska cena.

Kada se med proizvodi po posebnim procedurama, ta proizvodnja je znatno skuplja od klasične proizvodnje. S druge strane za ovaj med postoji garancija i državna markica, što je potvrda da ono što treba da bude i jeste u svakoj tegli ovog meda. To podrazumeva i višu cenu.

- Cena je viša, jer bar 30 procenata saća mora biti novo, potom sazrevanje meda, vrcanje, lagerovanje i pakovanje u ambalažu mora da se obavi na Fruškoj gori. Da bismo to postigli moramo da se odreknemo paša pre lipe i jedne od najznačajnijih paša koje dolaze posle lipe – suncokreta. Osim toga da bi med dobio sertifikat on mora da prođe čak 5 nivoa kontrole: od samokontrole, kontrole Društva do kontrole od strane sertifikacione kuće. Istakao bih i da sertifikacionu kuću kontroliše Akreditaciono telo Srbije – rekao nam je Đorđe Mrkić.

Sam med se sastoji od 80 procenata složenih šećera, do 20 posto vode i nešto onih materija koje daju vrednost medu. Taj mali procenat minerala, vitamina, fitocida, flavonoida i raznih drugih materija deluje katalitički (kao enzimi) na naš organizam. Fitoterapeuti preporučuju da ga jedete pre obroka, naročito u jutarnjim satima, kada će ovaj prirodni lek obložiti sluznicu želuca i zaštiti je. Najbolje ga je čuvati na hladnom mestu.

- Prema savetu predsednika saveza pčelarskih organizacija Srbije dr Rodoljuba Živadinovića, lekara, ako svakoga dana uzimamo jednu kašičicu meda naš organizam će tako funcionisati da podstiče imuno sistem da nas odbrani od napada virusa, bakterija… Ako smo pojeli jabuku naš organizam će iskoristiti oko 5 posto vitamina koji su sadržani u njoj, a kada svakodnevno uzimamo med tada će naš organizam biti u stanju da iskoristi nekoliko puta više ovih korisnih materija – objasnio nam je Mrkić.

Postoje mnogi pčelinji produkti koji mogu da se koriste u terapijske svrhe: polen, matični mleč, propolis, pčelinji otrov. Osim toga poznato je da pčele prostor oko košnice i u košnici urede tako da je vazduh izuzetno čist, zato su pčelari zdravi i dugovečni ljudi.

- Nematerijalna korist koji svi imaju koji se bave pčelarstvom bilo iz hobija ili im je to profesija je boravak u prirodi. Najbolja vazdušna banja je pčelinjak i u svetu se boravak u pčelinjaku koristi i u terapijske svrhe. Video sam u Sloveniji kako je domaćinstvo Vogrinčič napravilo apiterapeutski centar sa daleko manje košnica nego što ja imam. Oni su napravili iza košnica prostoriju u kojoj se sprovodi inhalacija. Potom postoji vrsta terapije kojoj je osnova vibracija koju pčele prizvode u košnici, što vrlo blagotvorno deluje na organizam itd… Poseduju smeštajne kapacitete, edukativni centar… Sve to sam ja još devedesetih godina imao u glavi, ali nije bilo novca da se to sprovede – rekao nam je Đorđe Mrkić.

Marina Jablanov Stojanović

Izvor: Dnevnik

Foto: privatna arhiva, Pixabay, Pexels

Najskuplji med