Reč po reč

PRIČA O LAVIRINTU

Mariniranje labyrinth by Emphyrio on Pixabay
ashley batz betm on unsplash

Mistično putovanje zavojitim stazama

S lavlirintom sam se prvi put susrela veoma davno kada sam kao tinejdžerka imala priliku da posetim zamak Ane Bolen (Hiver) u Engleskoj koji je pretvoren u muzej. Lavirint se nalazio u velikom vrtu oko zamka i bio je načinjen od šimšira, biljke koja je pogodna za žive ograde i bio je viši od 2 metra – što znači nisam mogla da znam gde sam kada uđem u njega! Kako da propustim tu priliku?

Naravno, nisam odolela i dok sam prolazila ovim lavirintom nailazila sam na lepo uređena odmorišta, skrivene zavijutke gde su nekada tajni ljubavnici mogli da podele neko vreme zajedno, stranputice… Moram priznati da me je ponekad bilo i strah da li ću uspeti da izađem... Da li sam izašla – dokaz su i ovi redovi. Sva sreća, dobila sam uputstvo pre ulaska da kada želim da izađem da se držim samo desne strane i da je to jedini način da se pronađe izlaz iz njega.

Elem, od tada me fasciniraju lavirinti, a tek mnogo godina kasnije sam saznala da to gde sam bila i nije pravi lavirint, nego je maze (engl. reč), samo što mi na našem jeziku nemamo reč taj pojam, pa koristimo lavirint i eto zabune. Trebalo bi ga razlikovati od klasičnog, pravog, lavirinta koji ima samo jedan ulaz, jedan izlaz i jedno središte i osnovno je da se u njemu ne može izgubiti. Za razliku od njega postoje novije, zbunjujuće, forme (maze) s više mogućih ulaza i izlaza u kojem se, bez uputstva kakvo sam i sama imala, zaista možemo izgubiti.

Čemu služe lavirinti, jer sigurno nije u pitanju zabava? – Odgovor na to pitanje je još uvek je zagonetka i neka vrsta tajne, jer se pouzdano ne zna zašto je nastao i čemu je služio. Postoje brojne pretpostavke i teorije koje samo raspiruju maštu kakvo se to izgublјeno znanje krije u zavojitim stazama. Ipak, može da se kaže da je jedan od drevnih simbola zagonetnog putovanja koji nalazimo u većini kultura na svim stranama sveta baš lavirint!

Zna se da sama reč potiče iz starogrčke kulture i da je vezana za kritsko-minojsku civilizaciju. Lavirint predstavlјa geometrijski obrazac: mora postojati samo jedan ulaz, staza koja vijuga, skreće i vodi do središta i odatle se istom stazom izlazi iz lavirinta. Ta staza može biti veoma krivudava i hodajući po njoj može da se čini kao da ste daleko od ulaza, ali i od izlaza – a to je, kako oni koji se bave spiritualnim znanjima, tvrde simbol života samog.

Prvo spominjanje lavirinta nalazimo u drevnom kritskom mitu koji govori o razdvajanju tame i svetla. Za to je bio zadužen bog koji je za taj poduhvat upotrebio dvoseklu sekiru (labris). On je s njom počeo seći tamu oko sebe, a kako ispočetka nije mogao da se orjentiše, jer je bio mrak, on je hodao ukrug. Taj put se nazvao lavirint, a kada je došao do kraja (spiralnog) puta ta sekira se pretvorila u plamteću baklјu koja je svetlela u njegovim rukama u središtu lavirinta.

No, nisu zagonetni lavirinti bili samo vezani za područje antičke Grčke, čuveni istoričar Herodot izveštava o ogromnom kompleksu u Egiptu, koji se sastojao od nadzemnog i podzemnog dela, a činilo ga je 3.000 dvorana, dvorišta i galerija. Sveštenici su mu dozvolili da vidi samo nadzemnim deo čiji su zidovi bili oslikani i ispisani hijeroglifima, i čijom je veličinom i lepotom ostao zadivlјen. No, u podzemni, obredni deo kompleksa nije imao pristup. Zanimlјivo je da su nedavna istraživanja u blizini piramide u Havari, koja se nalazi na 90 km južno od Kaira u blizini oaze Fajum, potvrdila da se ispod peska kriju granitni ostaci ogromne građevine koja bi mogla da predstavlјa ostatke možda baš tog lavirinta.

Postoje mnogo lavirinata napravlјenih od naslaganog kamenja na zemlјi širom starog germanskog područja. Ovaj se tip naziva baltički, jer se može naći u zemlјama uz Baltik – od Rusije, Estonije do Norveške, Švedske i Finske. Najlepši se nalaze u Gotlandu u Švedskoj i u Zajatskom u Arhangelskoj oblasti u Rusiji. Teško je utvrditi njihovu starost, pošto su neprestano obnavlјani. Veći broj lavirinata pronađen je i na području Irske i veže se uz keltske korene.

Jedan od najzanimlјivijih lavirinata nalazi se u Engleskoj kod Glastonberija sa kulom na samom vrhu. U ovo mistično brdo je urezana stepeničasta spirala koja se penje do vrha brda kao trodimenzionalna varijanta lavirinta.

Najstarijim se smatra lavirint urezan u kamenu obalu reke Pansaimol u indijskoj državi Goa. U indijskoj se tradiciji nazivaju čakravijuhu, po legendarnoj kružnoj vojnoj formaciji koju je koristio heroj Drona u bici opisanoj u epu Mahabharata. Spominje se i palata iz epa Ramajane, koja je bila u formi lavirinta, a nalazila se na Šri Lanki.

Simbol lavirinta se nalazi i u umetnosti kao ornament (kod starih Grka – meandar), i prisutni su i danas. Zanimlјivo je da se pojavlјuje i u hrišćanstvu u gotskom periodu. Većina ih je kasnije uklonjena pošto su odvraćali pažnju od verskih službi. Smatra se da su simbolizovali dugački vijugavi put ka spasenju.

Najpoznatiji primer ovakvog lavirinta se nalazi na podu katedrale u francuskom gradu Šartru koja je sagrađena početkom XIII veka. Tu se simbolika lavirinta koristi kao hodočašća prema Bogu i nju su vernici zvali „put u Jerusalim”. Ovo simboličko hodočašće u svetu zemlјu, namenjeno je onim vernicima koji nisu mogli da idu na pravo hodočašće.

Ovim su se simbolom bavili i savremeni mislioci poput Junga, Kempbela i Elijadea i nalazili u njemu značenja vezana za čovekov unutrašnji život, koji osvajamo putovanjem prema središtu – lavirinta ili sebe samih. U psihološkom smislu, labris je, poput sekire, simbol snage volјe kojom čovek harmonizuje sebe, ovladavajući svojom (nižom) prirodom.

Osim što su ih gradili drevni narodi, novi lavirinti niču i danas, a grade ih ljudi širom sveta u potrazi za novim duhovnim iskustvima. Prema ideji Adrijana Predraga Kezelea Grad lavirinata nalazi se u maloj šumi u kod hrvatskog sela Badličana u Međumurju i izgradilo ga je udruženje Umjetnost davanja. Sastoji se od devet lavirinta od kojih svaki ima drugačiji naziv i značenje. To su lavirint moći, osećaja, energije, povezanosti, mudrosti, ljubavi, života i smrti, transformacije i lavirint slobode.

Ukoliko je dolazak u središte lavirinta simbol samospoznaje, put prema izlazu iz lavirinta predstavlјa širenje uvida i spoznaja do kojih se došlo. Ako je lavirint meditacija u pokretu i simbol za putovanje i promenu, tada nam postaje jasno zašto ga većina tradicija i kultura uzimaju i za simbol duhovnog rasta i prosvetlјenja.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: ashley-batz-betm on-unsplash, wikipedia, wikimedia, Pixabay, Pexels, http://www.umjetnost-davanja.hr/otvaranje-grada-labirinata

Izvori: Dnevnik, https://nova-akropola.com/kulture-i-civilizacije/simbolizam/labirint/, http://kurziv.net/uvod-u-labirinte-1-o-simbolici-i-povijesti-labirinata/

Mit o Tezeju i Minotauru