Zdravi bili

PROF. DR STANIŠA STOJILjKOVIĆ

stanisa stojiljkovic
mast i leba

Detoksikacija na balkanski način

Savremeni čovek živi u agresivnoj sredini u kojoj je njegov organizam stalno pod uticajem neželјenih dejstava. Sve je veći broj novih hemijskih jedinjenja koje nam zagađuju organizam, a prisutan je u lekovima, hrani i raznim kozmetičkim preparatima. Prof. dr Staniša Stojilјković smatra da se odbrambeni mehanizam čovekovog organizma više ili manje odupire tim uticajima, ali kada naše telo ne može da se izbori, onda dođe do pada imuniteta i do pojave obolјenja.

– Na toksičnost utiču spolјni u unutrašnji faktori. Ti faktori su: dim, zagađeni vazduh, pesticidi, veštačka đubriva, amalgamske plombe u zubima i nezdrava i vlažna mesta za stanovanje, potom unošenje hemikalija putem hrane, vode ili lekova. Posebno bih istakao aditive koji se dodaju u hranu, lekove i kozmetičke preparate. Ipak, nije zanemarlјivo ni elektronsko zagađenje od predajnika, satelitskih prijemnika, kućne bežične mreže i mobilnih telefona. Unutrašnji činioci koji dovode do toksičnosti su fermentacija, raspadanje i ostaci nesvarene hrane, dehidracija, loša ishrana i stres.

stanisa stojiljkovic

• Koje su mere detoksikacije koje preporučujete?

– Moj pristup detoksikaciji i oporavku organizma zasniva se na izvornim sirovinama i principima živlјenja našeg podneblјa. Upravo zbog toga sam je nazvao balkanoterapija, ona nije samo medicinski sistem, već nauka o sveukupnom uzdizanju svesti. Klјuč zdravlјa je da poznajemo prirodu i da živimo u skladu s njom. Niko osim nas samih, ne može da nam podari savršeno zdravlјe. Nova naučna saznanja omogućavaju da shvatimo da su neke navike naših baka i dedova i te kako bile dobre, pa smatram da je zato klјučno poštovanje tradicionalnih vrednosti podneblјa, njegovih rituala i ishrane.

• Da li biste nam naveli neki primer?

– Nekada je spavaća soba bila uvek vetrena, a jastuci i jorgani su se stavlјali na prozor kada je sunčan dan. Soba je odisala svežinom, a slamarica je mirisala. Ne znam da li je poznato, ali slama ima blaga stimulativna svojstva, jer sadrži etilen, prirodni hormon rasta koji stimuliše spavanje. Druga dobra navika je da hodamo bosonogi po neravnom terenu. Nije ni to nemoguće izvesti u savremenim uslovima – u stanu možemo napraviti prostirke na koje bismo stavili ili zalepili kamenčiće. Ako ih stavimo u kuhinju i hodamo po njima bosi ili u čarapama, masirali bismo naša stopala i stimulisali brojne akupunkturne tačke na njima dok spremamo obrok.

slamarica

• Da li ima primera i u ishrani?

– Kako da ne, i kod vas u Vojvodini deca su tradicionalno za užinu jela masti, hleba i crvene mlevene paprike. Hleb nekad nije bio mešen agresivnim pekarskim kvascem, bio je dugo svež i nije bio pravlјen od belog brašna. Potom mast se dobijala od slanine toplјenjem (nisko temperaturno tretirana). Mlevena paprika je prebogata mineralima, vitaminom C i provitaminom A, koji je rastvorilјiv u mastima i bioflavonoidima. Ako se tome doda i koji kolut neprskanog paradajza koji je bogat C vitaminom i likopenom, antikancerogenom materijom, onda je to zaista bio zdrav obrok.

• U vašoj knjizi „Moć i nemoć organizma“ naveli ste i razne rituale. Da li biste našim čitaocima objasnili o čemu se radi?

– Čin brijanja nije samo uklanjanje dlaka, nego je to bio i ritual jutarnje masaže lica. Zato bi na tržište trebalo vratiti sapune i kreme za brijanje, jer se tom jutarnjom masažom lica koja nije trajala duže od desetak minuta stimulisao ceo nervni sistem. Naše bake su prale kosu vodom s vrstom gline koja se naziva uma ili bentonitom. Potom, potapanje u buradima sa pepelom, orahovim listom, slamom od ovsa, glinom, morskom solјu i ekstraktima bilјa vrlo su utemelјeni u savremenoj nauci. Te mešavine ne dozvolјavaju delipidizaciju i demineralizaciju organizma. U zimskom periodu noge se mogu do kolena potapati u toplu vodu sa kupkom i solјu čime se stimuliše limfni i venski sitem.

• Kakvi su saveti s negom usta?

– Za održavanje usne duplјe posebno je značajno mućkanje s (hladno ceđenim) bilјnim ulјem koje može biti obogaćeno ekstratima lekovitog bilјa. Kašiku ulјa mućkamo u ustima 15 do 20 minuta, bez napora sve vreme dišući na nos. Svih šest litara krvi prostruji usnom duplјom u tom periodu. Tokom ove radnje ulјe polako menja svoju viskoznost, postaje tečnije i belјe. Posle toga se isplјune. Bilo bi dobro ovo primeniti svakog jutra i tako započeti novi dan.

• Da li imate neki savet kakvim pastama prati zube?

– Prema mojim saznanjima pranje zuba posle jela hemijskim (klasičnim) pastama za zube može da naškodi. Međutim, ako zube peremo prirodnim sredstvima na bazi soli, mekinja, sušenog bilјa ili pastama na bazi gline, onda to može da doprinese zdravlјu. Ukoliko tokom pranja, na polovini dodamo i nekoliko kapi tropostotnog hidrogena (vodonik peroksida) on će i dezinfikovati usnu duplјu, a ujedinjen s glinom intenzivirati belјenje zuba. Ako pasti s glinom dodamo i koju kap ulјa karanfilića, koje ima snažno antiseptičko dejstvo, efekat će biti još bolјi. To isto možemo da učinimo i s ulјima cimeta i lavande.

• Glina igra veliku ulogu u detoksikaciji. Zašto je to tako?

– Ona je jedna od retkih supstanci koja sadrži veći broj mogućnosti: uklanja teške metale, čisti crevni trakt od masnoća, omogućava razmnožavanje potrebnih mikroorganizama, a svojim elektromagnetnim svojstvima potpomaže i valјan prenos informacija. Glina podstiče čišćenje upijajući toksine, joni silicijuma koje sadrži glina stvaraju u vodi koloidne sisteme koji imaju svojstvo zadržavanja, uništavanja i izbacivanja iz organizma patogena, virusa i njihovih kontaminirajućih produkata. Neke od mera detoksikacije su potapanje tela u kadu sa solјu i glinom, mazanje jetre glinom itd.

mazanje glinom

• Korišćenje minerala, plemenitih metala i lekovitih bilјaka u mnogim civilizacijama doživelo je integrisanu primenu. Kako je to kod nas?

– Dobar primer takve povezanosti je indijski sistem ajurvede. Slično tome, na osnovu novih naučnih saznanja i primenom nanotehnologija mogli bismo da pravilno usmerimo generacije koje dolaze da stvore na ovoj osnovi originalan pristup koji će biti prepoznatlјiv u celom svetu. Ako mlade zavaravamo „lakim“ profesijama stvaramo armiju lјudi čije aktivno znanje neće moći da prati svetske trendove. Zato smatram da bi trebalo mlade zainteresovati za nove oblike znanja i veština koje će biti u funkciji razvoja ovog podneblјa, a od interesa za širu zajednicu. Neka pozitivni lični primeri budu vodilјa svima nama!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: privatna arhiva

Izvor: Dnevnik