Zdravi bili

DR TATJANA RISTIĆ O VITAMINU D

Mariniranje Marina Jablanov

Sunčani vitamin i njegov značaj za zdravlјe

Leti više vremena provodimo napolјu i prepuštamo se blagotvornom uticaju sunčevih zraka. Međutim, zbunjenost običnih lјudi izazivaju oprečna mišlјenja farmaceuta i lekara o koristi ili štetnosti izlaganja suncu. Upravo zato razgovaramo sa specijalistom kliničke biohemije dr sci. med. Tatjanom Ristić, koja je zaposlena u Kliničkom centru Niš. Tatjana spada u lekare koji imaju holistički pristup zdravlјu i smatra da um, duh i telo trebaju biti u saglasnosti da bismo bili zdravi. Više o tome na ovom linku  www.ristic1.com Sunčeva svetlost je jedan od bitnih faktora za naše zdravlјe, jer između ostalog pomaže sintezi D-vitamina u našem organizmu.

- Najnovija naučna istraživanja potvđuju da se imunološki sistem u telu ne može aktivirati bez vitamina D. Sunce je izvor vitamina D, može se reći da čitav niz bolesti modernog doba poput raka, dijabetesa, multiple skleroze, reumatoidnog artritisa, depresije, neplodnosti, dečjeg ekcema, psorijaze, zapalјenskih procesa u crevima, mogu biti uzrokovane manjkom ovog vitamina. Pronađeni su snažni dokazi koji potvrđuju vezu između smanjene koncentracije vitamina D i rizika za brojne bolesti. Postoji preko 2.000 gena koji sprečavaju nastanak raznih bolesti, a aktiviraju se uz pomoć vitamina D.

• Da li biste nam objasnili kakav je to vitamin?

- Vitamin D se može nazvati drugačije sunčani vitamin i poslednjih godina sve više dobija na značaju. S pravom, jer učestvuje u mnogim metaboličkim procesima. Postoji u dva oblika: kao D2, koji nalazimo u bilјkama i u organizam ga unosimo putem hrane i kao D3 ili holekalciferol koji se stvara u koži iz holesterola kada se izlažemo UV zračenju. Ljudi ga stvaraju u koži, a životinje u krznu ili perju. Vitamin D3 takođe možemo uneti i putem hrane životinjskog porekla: to su pre svega ribe, jaja, jetra i kroz namirnice obogaćene ovim vitaminom. Naglasila bih da je vitamin D jedini vitamin sa hormonskim delovanjem koje nastaje njegovom dalјom preradom u organizmu.

• Da li biste nam objasnili koje su najvažnije funkcije D-vitamina u našem telu?

- Ovaj izuzetno važan vitamin za nas ima 3 centralne funkcije u telu, a to su : regulisanje imunološkog sistema, potom regulisanje rasta ćelija i na kraju regulisanje hormonske ravnoteže.

• Kako vitamin D reguliše imunološki sistem?

- Imunološki sistem može biti i naš prijatelј i naš neprijatelј u isto vreme. To znači da je vitamin D značajan za ćelije odbrambenog sistema odnosno T-limfocite koji se bore protiv stranih materija u krvi. Ukoliko u krvi nema dovolјno vitamina D, T-limfociti se neće aktivirati. Takođe, vitamin D pomaže da se reakcija imuniteta ublaži, da se ne bi desilo da naš imunitet „podivlјa“, odnosno da ne postane previše aktivan da ne bi došlo do razvoja autoimunih bolesti tako da vitamin D ima značajnu ulogu u sprečavanju da imunološki sistem ne napadne sopstvene ćelije.

• Kakva je veza između nivoa vitamina D i regulisanja rasta ćelija ?

- Potvrđena je veza između niskog nivoa vitamina D u krvi i povećanog rizika za obolјevanje od kancera. Denevni unos od 1000 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina D za 40-70 procenata može smanjiti rizik od karcinoma dojke, bubrega, pluća, debelog creva. Deo kancera dolazi zbog nekontrolisanog razmnožavanja ćelija, a vitamin D stimuliše gene koji zaustavlјaju upravo to nekontrolisano razmnožavanje ćelija.

• Kako vitamin D reguliše nivo hormona?

- Vitamin D osigurava hormonsku ravnotežu i veoma je značajan za plodnost. Prema istraživanjima, nivo vitamina D je snižen kod 90 procenata žena koje su imale problem sa ovulacijom, a takođe je snižen kod 33 posto muškaraca koji su imali problem s plodnošću. Istakla bih da je ovaj vitamin neophodan za proces sazrevanja polnih ćelija.

• Poznato je da vitamin D učestvuje u mnogim metaboličkim procesima. Da li biste nam naveli koji su to?

- Mislim da je mnogima poznato da je vitamin D izuzetno važan za apsorpciju kalcijuma, koji je neophodan za pravilan rast kostiju, pa njegova snižena vrednost može dovesti do rahitisa. Zato su se deca nekad slala leti na more da bi se predupredila ova teška bolest kostiju. Osim toga vitamin D je značajan za pravilan rad mozga, jer utiče kako na rast nervnih ćelija tako i na stvaranje neurotransmitera, bolјe pamćenje i bolјe raspoloženje. Poznato je da se osobama obolelim od depresije upravo preporučuje da provode što više vremena napolјu i da budu izložene blagotvornom dejstvu sunca. Zato se kod smanjenog nivoa vitamina D javlјa veći rizik za razvoj šizofrenije, depresije i Alchajmerove bolesti. Osobe sa višim vrednostima vitamina D znatno lakše uče i pamte od osoba sa niskim novoom ovog vitamina.

• Koji su izvori u hrani ovog vitamna i koliko su oni značajni?

- Izvori vitamina D u hrani su uglavnom zanemarlјivi, s izuzetkom masne ribe poput lososa ili ulјa jetre bakalara. Zato su nekada deca i pila riblјe ulјe. Ipak, rečna riba koja je ovde u širokoj upotrebi sadrži 100-250 IJ jedinica D vitamina na 100 g, a uzgojena pastrmka hranjena posebnim smesama samo 10-25 procenata količine vitamina D iz divlјe ribe. To takođe govori puno o nutricionističkoj vrednosti ribe i mesa iz masovne proizvodnje.

• Mi živimo u takvom klimatskom području gde nije moguća sinteza vitamina D tokom cele godine. Da li je tada ishrana namirnicama bogatim ovim vitaminom dovolјna?

- Leti nam sunce omogućava da stvorimo dovolјno vitamina D3 u našoj koži pod uslovom da se dovolјno izlažemo sunčevim zracima. Zimi zbog slabe insolacije ozonski omotač gotovo potpuno blokira količinu UV zraka potrebnih za stvaranje vitamina D3, čak i u toku sunčanih dana. Vitamin D3 se dokazano naprosto ne stvara u toku zime. Moglo bi da se kaže da nam svi izvori vitamina D iz namirnica spasavaju život preko zime.

• Preterano izlaganje sunčevim zracima može dovesti do raka kože, a nedovolјno izlaganje opet dovesti do mnogih drugih bolesti. Kako napraviti pravi balans?

- Opšte je poznato da preterano sunčanje vodeći uzrok raka kože. Zato moramo da se zaštitimo kremom za sunčanje ukoliko na suncu provodimo više od pola sata u kritičnim delovima dana. Tu nastaje problem jer preparati za zaštitu od sunčaanja sprečavaju i do 99 procenata UVB zraka koji su potrebni za stvaranje vitamina D3!

• Kako onda da se ponašamo, šta vi preporučujete ?

- Važno je da se zna da u ranim jutarnjim i kasnijim popodnevnim satima sunčanje ne izaziva porast koncentracije vitamina D. Zato bi trebalo izabrati vreme iza 10 ujutru i sunčati se samo oko 15 minuta – to je dovolјno. Ostatak vremena provedite u hladu i štitite se prirodnim preparatima za zaštitu od sunca koji ne blokiraju UVB (dugotalasne ultralјubičaste) zrake. U drugim vremenskim periodima kada je toplo, sunčanja ruku i nogu (kratke pantalone i kratki rukavi) između 15 i 30 minuta može u organizmu stvoriti zadovolјavajuću koncentraciju vitamina D (u krvi) 35-50 ng/mL.

• Kako znati koliko nam je D vitamina dovolјno?

Da biste znali kako dozirati vitamin D, pre toga odredite nivo vitamina D u krvi (25-OH-D) a Vaš lekar će vam preporučiti optimalnu dozu nutritivnog dodatka. Referentne vrednosti vitamina D u krvi su ≥ 30 ng/mL, a poželјne vrednosti između 50-80 ng/mL. Istakla bih da se starenjem naša sposobnost stvaranja vitamina D3 smanjuje čak do 75 procenata ako uporedimo dvadesetogodišnjaka i nekog ko ima 70 godina, jer stariji lјudi imaju smanjene količine holesterola u organizmu koji je potreban za stvaranje vitamina D3. Zato preporučujem izbalansiranu ishranu i dodatak vitamina D (u obliku D3, tj. holekalciferola) i omega-3 masnih kiselina, vitamina Ce, cinka i selena.

Marina Jablanov Stojanović

Izvor: Dnevnik

Foto: privatna arhiva, M. Stojanović, Pexels, Pixabay