Semijon
Stara francuska vinska sorta semijon, poznata kao pratilac sovinjona, s kojim se, iz svoje postojbine, doline reke Žironde u Francuskoj, još početkom XIX veka proširila u druge zemlje Evrope, pa i kod nas, poslednjih dvadesetak godina neobjašnjivo je nestala iz naših vinogorja, i pored toga što su je stručnjaci preporučivali za toplija, brežuljkasta područja s plodnijim tlom i umerenom kontinentalnom klimom. Daje vina natprosečne kakvoće, sa 11 do 13 odsto alkohola i 5 do 8 grama kiselina po litri, ako prinosi nisu previsoki.
Vino je ljupko, fine arome, koja podseća na sovinjon. Elegantno je i harmonično, nešto tanje od svog velikog pratioca. Prikladno je za mešanje s drugim vinima. Mešavinom seminjona, sovinjona i muskadele u Francuskoj se dobijaju čuvena soternska bela vina.
Da nas želja za semijonom mine pobrinuo se makedonski „Skovin”. Jedno od njih je semijon kupažiran sa šardoneom. Puni se u litarske boce i zatvara plutanim zapušačem. Grožđe se bere u vinogradima koji se granaju na zatalasanim južnim padinama planine Vodno iznad makedonske prestonice. Čudesni spomenik ljudskoj muci i trudu: neprekidni krajolik oplemenjen vinovom lozom, najlepšim rastinjem na planeti. Pogled odavde doseže sve do Solunske glave, koja većim delom godine blešti pod snegom. Kad je vedro vidi se Solun.
Grožđe koje se tu bere, na tim jedinstvenim potesima, na visinama i do 500 metara, daje vina s posebnim šmekom, nešto po čemu se ona razlikuju i što ih izdvaja među vinima juga. Semijon/šardone ima 12 odsto alkohola, aromu sveže košene trave, citrusa i dinja, punog je ukusa i mekih tanina.
Uspešno prati pečenu pastrmku, dunavsku i morsku ribu. Odgovaraju mu i rižoto s rakovima i drugim plodovima mora, rezanci, salate od testa, lazanje, kaneloti i druga pečena testa. Umiljava se kuvanoj govedini, hladnoj pečenoj svinjetini, šunki, kuvanom povrću, piletini i mesu drugih ptica.
Petar Samardžija
Foto: N. Stojanović, Pixabay, M. Jablanov