BUGARSKA: Bansko

Kada dođu letnji dani, mnogi požele more, a u stvari najbolji beg od žege su planine. Zato smo se i uputili u Bugarsku na planinu Pirin, u Bansko sa grupom novinara iz regiona na poziv turističkih poslenika okupljenih u udruženje Unique Bansko, a u organizaciji FIJET-Srbija.

Od glavnog graničnog prelaza između Srbije i Bugarske Bansko je udaljeno oko 210 kilometara. Najbrža i uobičajena ruta vodi autoputem E79 preko Sofije, a putovanje od same granice do Banskog traje oko dva i po sata, u zavisnosti od gužve u saobraćaju. Putevi su dobri, tako da je i samo putovanje prijatno, a približavajući se našoj destinaciji, opčinili su nas snežni vrhovi Pirina.

Gledajući te vrhove prekrivene snegom i u ovo letnje doba, palo nam je na pamet da bi to moglo biti jedno od prebivališta slovenskog boga Peruna. Prema mišljenju francuskog slaviste Luja Ležea, gde u svom delu „Slovenska mitologija“ (La Mythologie slave) kaže da Sloveni nazive mesta, brda i planina često vezuju za ime svog vrhovnog boga na celom slovenskom prostoru (od Perunaca u Hrvatskoj, preko Pirina u Bugarskoj, do Peruna u Rusiji), birajući uvek najstrmije visove. Pirinov najviši vrh Vihren visok je 2.914 m i jedan je od tri najviša na Balkanu.

Poseban pečat ovoj moćnoj planini daje Bajkuševa mura (crni bor lat. Pinus heldreichii), najstariji bor u Bugarskoj. Boravak u njegovoj blizini, a naročito kada se nađete pod krošnjom ovog veličanstvenog bora starog preko 1.300 godina, donosi osećanje velikog poštovanja. Dođe vam da se naklonite ovoj starini koji je počeo da pušta svoje korenje u doba začetka bugarske države kada je kan Asparuh je prešao Dunav i osnovao Prvo bugarsko carstvo, sklopivši savez sa slovenskim plemenima. Ime nosi po šumarskom inženjeru Kostadinu Bajkuševu, koji ga je 1897. godine prvi otkrio, izmerio i naučno opisao.

– Ima puno pesama, priča, mitova i legendi vezanih za Pirin i mi smo veom srećni što živimo na ovakvom mestu – otkriva nam Julija Popova, vlasnica poznate mehane iz XIX veka „Dedo Pene“, aktivistkinja u Udruženju „Unique Bansko“ i naša domaćica.

Jedna od tih legendi kaže da iza Vihrena u pećinama Pirina postoji zlatni, skriveni grad u kojem žive zmajevi. Oni su smatrani zaštitnicima doline u kojoj je smešteno Bansko i verovalo se da čuvaju letinu od gradonosnih oblaka koje aždaja donosi.

Osim bogatog biljnog sveta, planina Pirin ima preko 180 glacijalnih jezera ili, kako ih mi zovemo, gorske oči. Dva jezerceta koja se nalaze podno vrha Todorka zovu se Todorini oči potka su za lokalnu legendu da su nastala kada je pred prelepom devojkom Todorom ubijen momak Vasil, kome je poklonila srce. Nasilnik je bio opasan hajduk, a u nekim verzijama priče i sam Perun. Todora je posle ovoga pobegla na jedan od vrhova Pirina i plakala danima bez prestanka. Od njenih suza nastala su ta dva jezerceta, a vrh se nazvao prema njenom imenu.

Nismo se peli do vrha Todorka da vidimo ove gorske oči, ali smo uživali u posetama Pirinu i potocima kojih ima na sve strane. Od naših domaćina saznali smo da je planina izuzetno bogata vodom i da reka Glazne, koja protiče kroz Bansko, upravo nastaje od potoka sa Pirina. Poznati ski-centar i najpopularnije zimovalište u Bugarskoj, tokom proleća i leta doživljava potpunu transformaciju kada se sneg otopi. Tada postaje zeleni raj za planinare, digitalne nomade, ljubitelje prirode, ali i za sve one koji žele da svoj odmor provedu na malo drugačiji način.

– Planina Pirin je nacionalni park i nalazi se na UNESKO-voj listi Svetske prirodne baštine zbog svojih prirodnih karakteristika i izuzetno bogatog biljnog sveta. Bansko je jedinstveno mesto ne samo zbog prirode koja nas okružuje, nego i zbog kulturno-istorijskog nasleđa, kojim se ponosimo, a najviše zbog ljudi koji su njegovi žitelji. To nam je bogata osnova na kojoj gradimo sve ovo što smo danas, a kao gradonačelnik insistiram da se kvalitet usluga stalno povećava – kaže nam Stojčo Banenski, gradonačelnik Banskog.

Statistički podaci koje nam je izneo gradonačelnik, ili kako naši domaćini kažu kmet, Stojčo Banenski, potvrđuju da u Banskom turizam nije samo usputna privredna grana, već motor razvoja. Bansko je četvrta najvažnija turistička destinacija u celoj Bugarskoj (odmah iza primorskih gradova Nesebara i Varne, i glavnog grada Sofije) i apsolutni je lider među planinskim centrima. Veoma su ponosni na to da je Bansko ostvarilo preko milion noćenja godišnje, što je podatak za veliko poštovanje.

Zato se turizmu ovde prilazi veoma ozbiljno. Sve nas je iznenadila činjenica da predsednik turističke zajednice nije postavljen od države, nego se na ovu, pre svega, volontersku funkciju bira ugledan ugostitelj, kao što je Malin Bistrin. Cilj svih turističkih poslenika Banskog je da gost koji dođe u ovo planinsko mesto uživa u njemu. Osim zimskih sportova, a leti planinarenja, odlični su spa i velnes kapaciteti, gde se izdvajaju Grand hotel i Grand hotel terme.

Mislilo se i na festivale, pre svega na džez, operski i filmski festival. Mnoge oduševi sjajna gastronomska ponuda i iznenadi bogato istorijsko i kulturno nasleđe ovog kraja o čemu će biti posebno reči. Što bi se reklo, ima za svakoga ponešto!

Ne možemo, a da ne spomenemo da je čistoća samog gradića na nas ostavila snažan utisak. U nekim trenucima pomislili smo da se nalazimo u Austriji ili Švajcarskoj. Impresionirao nas je i način na koji brinu o svom kulturnom nasleđu i identitetu samog mesta. Sve stare zgrade su brižljivo restaurirane i obnovljene, a nove lepo uklopljene – sve je rađeno s merom.

Kuće od kamena i drveta daju ovom planinskom gradiću pravi šarm. Uz puno zelenila i brižljivo negovanog cveća grad izgleda ljupko i privlačno. Zaista za svaku preporuku, nema šege, Bansko je dobar izbor za pravi beg od letnje žege.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Mariniranje, Dido3wikimedia