Najveća planina, najhladnija visoravan i najlepši meandar
– Planina Golija je najveća planina u Srbiji. Prostire se na teritoriji Novog Pazara, Kraljeva, Raške, Ivanjice i Sjenice. Tu je i Pešterska visoravan, jedan od dragulja Srbije, ali i najhladnije mesto u Srbiji – otkriva nam Irfan Nurković, turistički vodič TO Novog Pazara.
Zaista, može se reći da je Novi Pazar grad jedinstvene geografske pozicije jer je prema rečima našeg sagovornika okružen moćnim planinskim prstenom koji mu kroji ćud i istoriju. Sa severa i severozapada ga čuva velika Golija, čije padine počinju na petnaestak kilometara od grada, dok se ka zapadu otvara mistična, prostrana i zimi neverovatno hladna i snežna Pešterska visoravan. Istočni horizont grada čvrsto drži planina Rogozna, podižući svoje obode odmah iznad gradskih ulica, dok se na severoistoku, preko doline Raške, uzdiže masiv Kopaonika.
Idući po Goliji primećujemo koliko je bogata šumama i lepa, a od našeg vodiča po Goliji Boška Mihailovića saznajemo da se ova planina ne zove Golija što je gola, nego što je golema! Ona je 2001. godine proglašena za Park prirode, ali ono što je izdvaja na svetskoj mapi jeste to što je iste godine Unesko (UNESCO) proglasio područje Golija-Studenica za prvi Rezervat biosfere u Srbiji. To znači da je njena priroda toliko očuvana i specifična da je proglašena za dobro od svetskog značaja. Ono što svakome, kao i meni, oduzme dah kada kroči na Goliju to su njena šumska prostranstva.
– Golija ima najveće i najbolje očuvane šumske komplekse u Srbiji. Na njoj raste preko 1.100 biljnih vrsta, što čini čak četvrtinu ukupne flore cele Srbije! Zbog svoje divljine ona je sigurno utočište i za mnoge životinjske vrste. Ima ovde i medveda, vukova, lisica i zečeva... Svega živog imamo – kaže licencirani planinski vodič Boško Mihailović ukazujući da je Golija glavno utočište planinskog javora (lat. Acer heldreichii), endemske vrste koja je preživela ledeno doba. Dodajemo da je to vrsta javora izuzetno kvalitetnog drveta koje se koristi za izradu vrhunskih muzičkih instrumenata poput violina.
Planina nije toliko visoka koliko je prostrana, a njen najviši vrh je 1.833 m i zove se Jankov kamen. Postoji više verzija kako je vrh dobio ime, a jedna od legendi je da je tu Sibinjanin Janko sakrio blago, a druga je da su se dva pobratima (ili dva brata), Rajko i Janko, nadmetala ko će doneti kamen na vrh planine. Jasno je da je Janko bio uspešniji, a Rajkov kamen se otkotrljao u potok, koji se od tada zove Rajkov potok. Sumnjičavi dodaju da Janko to ne bi uspeo sam, da nije bilo bar neke magije. Naime, planinske vile, uvidevši njegov trud, su mu pomogle da uz pomoć čarolije odnese kamen na sam vrh.
Inače je Golija u narodu poznata kao „vilinska planina“ – veruje se da magla koja se odjednom spusti na vrhove zapravo predstavlja vilinski veo kojim one skrivaju svoj ples od očiju nas običnih smrtnika. Golija je jedna od poslednjih velikih divljina Srbije, gledamo svu tu lepotu i želimo da se sačuva, da se svaka gradnja i intervencija radi s merom i sa željom da se ne naruši priroda, nego da sve što čovek sagradi bude uklopljeno i skladno.
– Sada smo napravili idejni plan za rekonstrukciju svih postojećih planinarskih staza. Trebalo bi da se urade po svim evropskim standardima kao i po standardima Planinarskog saveza Srbije. Važno je da se upišu na mape, da turisti kada dođu mogu da ih koriste. Smatramo da bi trebalo da postoji bar jedna turistička, pešačka, porodična staza, koja će biti duga 3-4 kilometra bez velikih uspona da mogu se šetaju ljudi koji nemaju kondicije – ističe naš vodič Boško Mihailović.
Bilo bi nepravedno ne spomenuti još jedan dragulj prirode koji se nalazi u blizini Novog Pazara – meandre Uvca, Specijalni rezervat prirode. Na jedan čuveni vidikovac koji se zove Molitva nas vodi rendžer sa Peštera Sabahudin – Sapko Abdagić. Meandrima Uvca sam već imala priliku da plovim katamaranom i bilo je čarobno. Međutim, kada sam ove meandre pogledala sa Molitve prizor mi je oduzeo dah. Zaista sam se pomolila u sebi puna zahvalnosti za ovu lepotu. Nisam bila jedina, cela grupa novinara iz regiona, koji su ovde boravili na poziv TO Novog Pazara u organizaciji FIJET-Srbija su bili zadivljeni prirodom koja ih okružuje.
– Jedan od najlepših vidikovaca na Uvcu se nalazi na 1.247 metara nadmorske visine i gleda na meandre, pećine i beloglave supove. Mesto je dobilo ime Molitva po tome što su se nekada davno ljudi molili Bogu da ovde padne kiša i kako kažu dragi Bog je to uvek uslišio. Na tom mestu podignuta je platforma za vidikovac. Heštegovi sa društvenih mreža govore da je upravo sa Molitve napravljeno i najviše fotografija u ovom delu Evrope – upućuje nas pešterski rendžer i turistički vodič Sapko Abdagić.
Opština Sjenica je po svojoj teritoriji jedna od najvećih u Srbiji i prostire na preko 1.059 kvadratnih kilometara. Zanimljivo je da ovaj kraj ima čak šest zaštićenih područja. Pored Golije i Uvca, koji obuhvata kanjon reke sa meandrima, tri veštačka jezera (Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko), ogroman Ušački pećinski sistem i najveću koloniju beloglavog supa na Balkanu. Sjenica krije još prirodnih blaga…
– Pored toga imamo i Peštersko polje, koje je proglašeno za specijalni rezervat prirode zbog toga što predstavlja najveće kraško polje u Srbiji i najvišu vetrovitu visoravan na Balkanu. Spomenik prirode Gutavicu, koja je netaknuta, autohtona šuma koja predstavlja naučni primer kako su nekada izgledale prašume na Pešteru pre nego što ih je čovek iskrčio radi pašnjaka. Tu su i Paljevine, takođe spomenik prirode kao i Tubića pećine. Nalazi se u sjeničkom selu Tubići i deo je bogatog kraškog reljefa po kojem je cela Pešterska visoravan prepoznatljiva u svetskoj geologiji – ispričao nam je Sabahudin Abdagić.
Ovih 6 tačaka govore da su Sjenica i Pešterska visoravan ekološko jezgro Srbije gde se na relativno malom prostoru ukrštaju kanjoni, prašume, pećine i najveće kraško polje u zemlji. Zanimljiv predeo gde toliko toga ima da se vidi. To zapravo dokazuju da Sjenica nije samo „srpski Sibir“ zbog niskih temperatura koje su dostigle –39,5 stepeni Celzijusa 13. januara 1985. godine u Karajukićevim Bunarima, što predstavlja zvanično najnižu temperaturu na ovim prostorima.
Ukoliko se pitate gde da odsednete da biste mogli sve ovo da vidite naša preporuka je ako se odlučite za Novi Pazar hotel „Vrbak ND”, a ako želite da se probudite okruženi šumama i pašnjacima Golije onda je to hotel „Sedlo”.
Hotel „Borovi” su takođe predivno mesto gde možete da odsednete. U samoj je blizini Sjenice, a okružen je borovom šumom. Ima odličan spa i velnes program, a u njegovim restoranima možete uživati u vrhunskoj tradicionalnoj hrani spremljenoj od organskih namirnica sa Pešterske visoravni.
Sasvim dovoljno razloga da se uputite u ovaj, beskrajno zanimljiv kraj Srbije gde se možete upoznati sa srpskom istorijom i duhovnošću, sa islamskom tradicijom, sa prelepim pejzažima i prirodnim lepotama. Gde možete uživati u banjskim sadržajima i odličnoj hrani. Sigurna sam da će vas ovde dočekati širom otvorenih ruku.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Marinranje, Stanislav Zolnaj wikimedia