NOVI PAZAR: Kroz stari šeher

– Novi Pazar je jedinstven grad koji ima čak četiri spomenika koja se nalaze na UNESKO-voj listi svetske baštine: stari grad Ras, manastir Sopoćani, manastir Đurđevi Stupovi i crkvu Svetih apostola Petra i Pavla, najstariju crkvu u Srbiji, koja je građena na temeljima ranohrišćanskog hrama iz VI veka. Ovde se susreću dve civilizacije jer je Novi Pazar kombinacija dve vere i dve kulture – priča nam o Novom Pazaru dr Ljiljana Lešević Lukić iz Turističke organizacije Novog Pazara, koja je bila naš vodič kroz ovaj grad.

Smešten je u zvezdastoj dolini okružen Golijom, Pešterom i Rogoznom. Novi Pazar je nastao na raskrsnici balkanske rute koja je povezivala Dubrovnik, Bosnu i južni deo Jadrana sa Solunom i Carigradom. Ovo je i predeo gde je nastala srpska država kojom su upravljali Nemanjići. Mnogo istorije na tako malom prostoru!

Jedna od ključnih istorijsko-geografskih debata u srpskoj medijevalistici je gde se zaista nalazio grad Ras, mesto gde je nastala srpska država. Naime, pitamo se zašto se dvor nalazio u Deževi, Petrova crkva gde su se Nemanjići krstili oko šest kilometara dalje, a vojno utvrđenje i Trgovište oko dvadesetak kilometara udaljeno od dvora? Ta i mnoga druga pitanja iz naše istorije tek čekaju (pravi) odgovor... Zanima nas još i zašto je Novi, a ne samo Pazar i to saznajemo od drugog turističkog vodiča koji nas je odveo do Trgovišta.

– Ovde prolazi reka Raška, što je bilo dosta bitno za gradove u to vreme. Kombinacija utvrđenja na brdu (Gradina) i mesta gde se trgovalo činila je stari grad Ras, koji je više puta rušen i obnavljan, a poslednji put je porušen 1455. godine. Šest godina kasnije, 1461. godine, na devet kilometara odavde, na širem prostoru osniva se Jeni Pazar, odnosno Novo Trgovište, koje kasnije postaje Novi Pazar. Dakle, nakon razaranja stari grad nije obnavljan na istom mestu, nego je odlučeno da se na drugoj, prostranijoj lokaciji osnuje novi grad – objašnjava nam Irfan Nurković iz TO Novi Pazar.

Grad je osnovao jedan od velikih turskih vojskovođa Isa-beg Isaković. A ono što ga je obleležilo je trgovina i ona je uticala na njegov procvat naročito u XVI i XVII veku kada je Novi Pazar bio u zenitu moći. Putopisac Evlija Čelebija beleži da je grad imao preko 1.100 dućana, desetine džamija, javnih česmi i luksuznih begovskih konaka. U jednom periodu XVII veka ovaj grad je imao preko 30.000 stanovnika što je upućivalo da je bio veći i značajniji od mnogih evropskih gradova tog vremena. Na primer, Atina je bila kasaba za Novi Pazar, koji je bio šeher!

Trebalo bi reći da bi jedno mesto postalo šeher (turski şehir) moralo je da ispuni visoke kriterijume: da bude veliko privredno, trgovačko i zanatsko središte, potom da ima razvijene kulturne i obrazovne institucije, ali i da ima specifične arhitektonske celine – sve što podrazumeva jedan urban život. Kroz Pazar je prolazilo srebro i zlato iz obližnjih rudnika, a dubrovački trgovci su tu menjali luksuznu zapadnu robu (tkanine, i staklo i morsku so) za kožu, vosak i poljoprivredne proizvode sa Balkana. Šeher gradovi na ovim postorima su bili Sarajevo, Skoplje, Banja Luka i Mostar, a u Srbiji osim Novog Pazara su to bili Beograd, Niš, Užice kao i Priština, Prizren i Vučitrn.

Centrom grada danas dominira hotel jedinstvene arhitekture izgrađen preko reke Raške. To je „Vrbak ND“, koji puni 50 godina, renoviran je, prijatan i udoban, baš po meri izbirljivih gostiju. Zato je Turistička organizacija Novog Pazara baš tu smestila grupu međunarodnih novinara, članova Udruženja FIJET koji su došli na studijsku turu da upoznaju čari Novog Pazara i njegove okoline. Istorijski ekvivalent ovom modernom hotelu i jedan od retkih očuvanih objekata te vrste je Amir-agin han u samom ulazu na čaršiju. Mada je u istorji ovog grada bilo mnogo hanova i karavan-saraja, on je bukvalno jedini uspeo da preživi ratove, požare i urbanizaciju.

– Arhitekta ovog hana projektovao ga je tako da su prozori otvoreni ka čaršiji, što nije bio slučaj u to vreme zbog sigurnosti gostiju. Naime, prozori su uvek bili otvoreni ka unutrašnjom dvorištu. Međutim, arhitekta ovog hana je želeo da se svaki gost upozna sa šeherom, sa lepotama Novog Pazara. U prizemlju su bile štale za konje i skladišta za robu, dok su na spratu bile sobe u kojima su putnici ili trgovci noćili. Trenutno nije u funkciji, u donjem delu su dva kafića, a gornji sprat je u procesu restitucije – upoznaje nas Ljiljana Lukić Lešević.

Zanimljivo je da Evlija Čelebija u svojim putopisima navodi „Svim putnicima, bili oni muslimani ili kauri (nemuslimani), daje se besplatno konak, jelo i piće tokom tri dana, što je pravilo ovog plemenitog vakufa.” Besplatan trodnevni boravak bio državna strategija održavanja trgovinskih puteva prohodnim i podsticanja trgovine. Ipak, ovo pravilo je važilo samo za goste karavan-seraja, koji su bili zadužbine (vakufi) sultana, vezira ili paša, dok su u hanovima, smeštenim u gradovima ove usluge bile naplaćivane od samog dolaska.

Ulaz u Isabegov hamam

Još jedno mesto, veoma bitno za ovakvu varoš, ne samo za trgovce i putnike, nego i za domaće stanovništvo je hamam – orijentalno kupatilo.
– Gazi Isa-beg je nakon postavljanja temelja grada sagradio i hamam. Dolaskom Turaka velika pažnja se pridavala ličnoj higijeni. Hamam je sagrađen po dimenzijama 23 puta 26 metara i imao je 11 kupola. Svaka kupola je bila formirana nad jednom prostorijom. To je bilo mesto gde su sklapani dogovori kako poslovni tako i bračni. Prvi put su devojke iz svoje kuće izlazile u šetnju do hamama... Tako da je sam taj odlazak u hamam bio jedna svojevrsna atrakcija za tadašnje stanovništvo. Zanimljivost ovog hamama je da imao prostorije za muškarce, ali i odvojene za žene – otkriva nam Ljiljana.

Prvo se ulazilo u prostoriju koja se zove šedrvan, gde se skidala odeća i tek se onda ulazilo u hamam. Voda se grejala u spoljašnjem delu, u prostoriji koja se nazivala hazna. Nakon kupanja, imali ste prostorije gde su se pružale kozmetičke usluge i masaže. Na kraju bi se ušlo u prostoriju gde bi se dobila kafu i cigara, da se posetilac odmori, a telo rashladi i navikne na spoljašnju temperaturu. Prema rečima naše sagovornice, sve prostorije unutar hamama bile su isplanirane upravo prema toku ovog procesa.

– Hamam nije u potpunosti rekonstruisan, ali je pretvoren u malu azu mira u strogom centru – kafečajnicu gde se možete počastiti domaćom kafom sa žara, nekim tradicionalnim slatkišem, malinadom ili đulsijem (napitkom od latica ruža) – upućuje nas Ljiljana Lešević Lukić.

Gastronomska ponuda zahteva mnogo više od nekoliko rečenica i o tome će posebno biti reči. Ustisak koji gost Novog Pazara sigurno stiče su uske ulice grada koji krajem XX veka i početkom XXI ponovo doživljava svoj procvat. Ima se utisak da otomanska struktura grada teško može da prati broj stanovnika i povećan saobraćaj. Šetajući njegovim ulicama srešćete puno mlađarije i mladih parova sa decom – što jeste praktičan dokaz zvaničnih podataka sa poslednjeg da popisa stanovništva u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna starost stanovnika Novog Pazara iznosi oko 35 godina što ga čini ne samo najmlađim gradom u Srbiji, nego i u Evropi!

Puno je superlativa koji se vezuju za Novi Pazar, a jedan od poslednjih koji smo čuli je i to da ga turisti s radošću sve više posećuju i duže ostaju, rekli bi smo po sopstvenom iskustvu jer ima i šta da se vidi i doživi.

– Broj turista i noćenja je u Novom Pazaru stalno raste. Sa ponosom možemo da se pohvalimo da se u odnosu na 2025. godinu, u prvom tromesečju ove godine broj gostiju povećao za više od 60 odsto, a kod stranih turista taj postotak je i viši. Ove brojke nisu slučajnost, već rezultat predanog, timskog rada cele Turističke organizacije Novog Pazara, ali i svih naših ugostitelja, hotelijera, turističkih radnika i, naravno, naših sugrađana prepoznatljivih po svom gostoprimstvu – ističe Dejan Belojica, direktor TO Novi Pazar.

To su bili i naši utisci tokom boravka: da ste ovde sačekani i dočekani, da vas Novopazarci s radošću ugošćavaju i da jedva čekaju da pokažu šta sve ima u njihovom kraju: od znamenitosti i prirodnih lepota do gastronomije. Da sve to nije moguće sažeti u jednu priču svedočimo i sami. Doneli smo priče o Čavića kući  i Muzeju Ras, ali ima i onih koje ćemo tek ispričati: o sakralnim objektima, tvrđavi i kuli Motrilji, o prirodnim lepotama Golije, Peštera i Uvca, ali i o banjama koje su na obodima Novog Pazara.

Zato ideja da se novi turističko-informativni centar smesti u staru hidroelektranu koja se nalazi u samom centru grada izgleda privlačno, a realizacija još jednog kutka za turiste (bivša Mitropolija) nagoveštava da će tu rado dolaziti jer će moći da se upoznaju sa gastronomskom i vinskom ponudom ovog kraja, a ponešto od toga i da ponesu kući kao suvenir.

Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, wikimedia