Miris alaske čorbe na najširem osmehu Dunava
Dunav može biti i plitak i dubok, brz i spor, širok i uzak, ali je samo na jednom mestu nasmejan – u Golupcu. Tamo on ima najširi osmeh. Zato smo, kao i mnogi, došli u Golubac da uživamo u tom osmehu i svemu što nudi, naročito poslednjeg vikenda u julu, kada se održava manifestacija Sajam Dunava, ove godine po osamnaesti put. Svoje punoletstvo opravdala je raznolikim sadržajima, pa je maturirala s odličnim uspehom.
– Pre osamnaest godina počeo je kao sajam privrede pod nazivom Sajam Dunava. Narastao je i proširio se na četiri dana. Tokom ovog sajma održava se i „Golubački kotlić“, a koncipiran je tako da ima za svakoga ponešto. Novitet je revijalna džet-ski trka na vodi, a u saradnji sa Ministarstvom turizma i omladine, u želji da očuvamo tradiciju ovog kraja, organizovali smo u okviru Sajma Dunava Viteški bazar, gde posetioci mogu da se upoznaju sa starim zanatima, vide simulaciju viteških borbi i probaju jela po srednjovekovnim receptima – uputila nas je Željka Milenković, v. d. direktorke Turističke organizacije opštine Golubac.
Velika atrakcija ovogodišnjeg Sajma Dunava bio je „Golubački kotlić“ koji je ove godine organizovan 60. put. Počeo je 1966. godine pod nazivom „Kapetanske večeri” u organizaciji Radio Beograda, a kada je naredne godine pobednik osvojio nagradu „Golubački kotlić“ narod je čitavu manifestaciju počeo da naziva baš tim imenom. Pre nego što se zakuvala riblja čorba održana je izložba u Muzeju Golupca koja nas podseća ne samo na tih šezdeset godina nego i na činjenicu da ribarska tradicija u ovom kraju traje vekovima.
– Dunav je jedna od četiri rajske reke: pored Tigra i Eufrata u Maloj Aziji i Nila u Africi. Ovo je jedinstvena prilika da se podsetimo da život na Dunavu, pored ove reke i s njom i uz nju traje hiljadama godina – rekao je dr Dragan Jacanović, arheolog Narodnog muzeja iz Požarevca, na otvaranju izložbe „60 godina Golubačkog kotlića“ kojoj je bio kustos.
O ribarstvu ovog kraja najlepše govore Vinci i Usije, mesta gde je reka hranila gotovo svako domaćinstvo. S čamcem u dvorištu i alatom u rukama, generacije su rasle učeći da čitaju ćudljivi Dunav. A onda bi se sva ta rečna raskoš slivala u Golubac – trgovačko srce u kom se riba kupovala, pripremala sa strašću i slala dalje, ka Požarevcu, Smederevu i beogradskim trpezama.
Priču o ribarskoj tradiciji ovog kraja najbolje je sačuvao akademik Mihailo Petrović Mika Alas. Kao vrhunski matematičar, ali i strastveni ribolovac i poznavalac Dunava, godinama je boravio u Golupcu i Đerdapu, učeći zanat rame uz rame s lokalnim alasima. Njegova kapitalna studija „Đerdapski ribolovi“ i danas predstavlja najznačajnije naučno delo o tradicionalnom ribarstvu na ovom delu Dunava. Zahvaljujući upravo njegovim zapisima sačuvani su opisi starih ribolovišta, načina lova, narodnih naziva riba i života dunavskih alasa.
– Ribari skupe drva, založe vatru i stave kazan da se kuva. U prvoj obližnjoj bašti izvade luk, uberu paradajz i paprika, pa se to krčka sve vreme dok oni plove. Po završetku, kada izađu na obalu, dodaju ribu, a čorbu samo začine, odnosno posole. To je bio glavni začin, čorbe su zato i bile bele – objašnjava nam Radiša Rade Bogdanović, predsednik Upravnog odbora Turističke organizacije opštine Golubac.
Izgradnjom Hidroelektrane „Đerdap I”, početkom sedamdesetih godina, Dunav je promenio svoje lice. Podizanjem nivoa reke potopljeni su vekovni virovi i brzaci, a presecanjem migracionog puta iz Crnog mora, iz ovog dela Dunava zauvek su nestale plemenite ribe: jesetra, moruna, pastruga i sim. Više nije bilo đerdapskog kavijara jer je mirnija voda donela novu rečnu trpezu. Primat su preuzeli šaran, smuđ, som, deverika, babuška i tolstolobik. Iako je modifikovana reka potisnula stare alaske alate, ribarska duša Golupca i ljubav prema Dunavu nikada nisu nestale.
– Posebno mesto pripada Darku Stojadinoviću iz Vinaca, jednom od najtrofejnijih učesnika u istoriji manifestacije. Njegovi brojni pehari i priznanja svedoče o dugogodišnjem umeću i ljubavi prema pripremanju riblje čorbe. Tu je i Brana Kostić Prća iz Usija, jedan od simbola stare generacije alasa i majstora kotlića, kao i mnogi drugi učesnici koji su decenijama čuvali ugled ove manifestacije – rekao nam je Marjan Đokić, v.d. direktora Muzeja Golubca.
Sigurni smo da je nekad bilo drugačije, ali je i danas pravo zadovoljstvo prošetati pored Dunava kada se održava „Golubački kotlić“. U suton, na keju se zapale vatre ispod kazana, a pogled vam krade Golubačka tvrđava... Zato ni mi novinari, kojima je ime ljubopitljivost, a prezime radoznalost utihnemo pred ovim prizorom. Gledamo kako se tik uz reku ljudi druže, pevaju, kuvaju, pijuckaju, jednom rečju, uživaju. Kada se sve ovo pomeša, dalje riblja čorba može biti samo dobra.
– Danas se kuva drugačija čorba u odnosu na nekadašnje vreme. Drugačija je riba, a koriste se začini, mlevena aleva paprika... Nekada je pobednička čorba išla na licitaciju i to je bio dodatni motiv da se skuva što bolja. Kako se takmičenje omasovilo, to, nažalost, više nije moguće. Zato naša Turistička organizacija kuva od 200 do 300 litara riblje čorbe za građanstvo, kako bi posetioci mogli da uživaju u ovom specijalitetu, jer takmičari svoju čorbu uglavnom podele s prijateljima i porodicom – prenosi nam Rade Bogdanović.
Mnogima nagrada nije glavni motiv, važnije im je druženje, ali je veselije kada njihovo umeće bude nagrađeno. Ovogodišnji dobitnici su: najbolja riblja čorba i prvo mesto pripada Danijelu Mišiću iz Golupca, drugo mesto osvojio je Zoran Cvejić iz Drmna, dok je treće mesto pripalo Bojani Pacić iz Mišljenovca.
Nije ovo jedino takmičenje na Sajmu Dunava – takmičilo se za najbolju fotografiju, u gađanju glinenih golubova, u šahu, u odbojci na pesku... Vetar je bio povoljan, pa su se vozile jedrilice, kajaci, daske, a mnogima su bile zanimljive revijalne trke skutera na vodi.
Većini je bila najatraktivnija subota kada je bio Viteški bazar. Tada su se u golubačkom parku pojavili vitezovi s damama. Svojim odorama, mačevima, oklopima, hranom i pivom po srednjovekovnim receptima oživeli su to davno doba, tako da smo se u nekim trenucima osećali kao da smo i sami zakoračili u srednji vek. Koncert srednjovekovne muzike sastava „Vizantum“, a potom ples s vatrom, od koga je mnogima zastao dah, bili su kruna tog dana.
Mnoge je privukao advokat i putopisac Viktor Lazić anegdotama s mnogobrojnih putovanja kada je predstavljao svoju novu knjigu „Grenland” u Narodnoj biblioteci „Veljko Dugošević“. Želja da sazna nešto novo i tu radost podeli sa svima nama golica tabane ovom svetskom putniku, a sve nas inspiriše. Sutradan je pesnik Matija Bećković bio zvezda Golubačke tvrđave i divnog zalaska sunca nad Dunavom. Suvišno je reći da je svojim stihovima obojio suton i napojio nam dušu.
Večernji koncerti daju Sajmu Dunava pravu festivalsku atmosferu. Po pravilu, prvo veče je posvećeno etno-muzici, tako da smo uživali s Biljom Krstić i orkestrom „Bistrik“. Drugo veče bilo je posvećeno pop-muzici i nastupio je Peđa Jovanović, na rok večeri nastupio je Tropiko bend i poslednje veče je rezervisano za narodnu muziku, a na sceni je bio Dragan Kojić Keba.
Već više godina dolazimo u Golubac da pratimo Sajam Dunava i svaki put nam je drugačije. Neizostavno se sretnemo sa starim prijateljima, ali i upoznamo nove, divne ljude. Svaki put otkrijemo nešto što nismo znali i vidimo ono što do sada nismo imali priliku da vidimo. Zato se i vraćamo – jer ovde uvek napojimo dušu, a Dunav nam namiguje i samo se osmehuje svojim najlepšim i najširim osmehom – zna da ćemo se vratiti.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, Igor Ristić, Muzej Golupca