Reka može da diktira pravila, ali ne i duh plovidbe
Treća Kovinska regata, održana od 27. jula do 7. avgusta, započela je i završila svoj put u marini Kovinskog Dunavca. Zamisao da se preplovi 480 kilometara i stigne do Mačvanske Mitrovice, odnosno samog ušća Drine u Savu, ove godine je ostala neostvarena zbog niskog vodostaja.
– U odnosu na ono što smo prvobitno planirali da će biti 30 do 40 plovila, zbog aktuelne situacije sa vodostajem, ove godine iz Kovina je isplovilo desetak plovila. Ostatak se priključio usput, tako da sada ima 15 u regati jer su se neki iz određenih razloga morali isključiti. Neizvodljivo je bilo da ove godine sprovedemo u delo ono što smo isplanirali, zato smo pristupili rezervnoj ruti do Kupinova i Krstova – rekla nam je Divna Kirilov, organizatorka za razvoj i promociju turističkih proizvoda Turističke organizacije opštine Kovin.
Na samoj reci izazovi se ne mere samo kilometrima već i sprudovima koji plovidbu pretvaraju u pravu nautičku taktiku. Kakvo je stvarno stanje na vodi i s čim su se sve posade suočavale iz sata u sat, najbolje se videlo sa kormila. To je potvrdio i zapovednik Kovinske regate Vasa Bugarski, tako da je promena rute bila jedini razuman potez.
– Ova godina je specifična zato što su nastupili istorijski vodostaji. Nizak vodostaj je svuda u Evropi, samim tim i kod nas, posebno na Savi, koja je inače komplikovana za plovidbu. Zbog niskog vodostaja i broj učesnika je smanjen, jer neki nisu mogli ni da isplove. Osim niskog vodostaja učesnike regate je morila i velika vrućina, što je uticalo da neki stariji učesnici odustanu – uputio nas je Vasa Bugarski, zapovednik Kovinske regate.
No, bez obzira na ove okolnosti, regata je nastavila s plovidbom i održan je kontinuitet. Za većinu učesnika je dovoljno to što prate tok reke uživajući u lepoti prirode koja ih okružuje. Uz podršku Turističke organizacije opštine Kovin, regata nije samo turizam — to je način da se upozna domovina, da se bude u prirodi i zavoli reka i obala izbliza. Zbog toga, cilj manifestacije je, pored promocije samog nautičkog turizma i promocija lepota naše zemlje. Dok se obale polako pomeraju u ritmu plovidbe, postaje jasno da regata nije samo nautički poduhvat. Ona je tihi otpor ubrzanom svakodnevnom životu, spona između onih koji pamte drugačiji Dunav i novih generacija koje tek treba da nauče kako se reka voli i čuva.
— Plovim već 17 godina, a na Kovinskoj regati sam učesnik od početka. Želim da mlade dovedemo na vodu, da ih približimo reci i odvojimo ih od neke druge strane, od kafana, digitale... Imam brodić od oko 8 metara dužine koji je stacioniran u Grockoj, a preplovim prosečno oko 1.000 km godišnje. Plovidba je meni pravo uživanje i neodvojivi deo života. Volim da sam na Dunavu okružen prijateljima. Zato i pozivam mlade da nam se pridruže da osete u sebi ljubav prema prirodi i probude ljubav prema reci da bi mogli da je čuvaju i ostave narednim generacijama – kaže nam Milan Kordić, penzioner iz Beograda.
Teško je dodati bilo šta ovoj jednostavnoj istini. Kada čovek odvoji pogled sa ekrana mobilnog telefona i prepusti rečnom toku, shvati da se ljubav prema prirodi ne uči iz video sadržaja, nego onda kada se oseti vetar na pramcu i vidi odsjaj sunca na vodi.
Regataše smo dočekali u mestu Gaj, u blizini Kovina na plaži Raj, na jednom od rukavaca Dunava. Bilo je pravo uzbuđenje gledati ih kako stižu. Pažnju nam je privukao brod Raki i neobični „mali od palube” koji je trčkarao od pramca do krme trudeći se da mu ništa ne promakne i proveravajući da li je sve u redu.
Odmah smo se setili čuvenog humorističkog romana „Tri čoveka u čamcu, a o psu da i ne govorimo” Džeroma K. Džeroma, koji je opisivao dogodovštine sa plovidbe gde je jedan od članova posade bio foksterijer đavolastog karaktera – Monmerensi. Ne znamo da li je ova terijerka (pretpostavljamo Džek Rasel) slične naravi kao Monmerensi, ali verujemo da je plovidba s njom svakako bila uzbudljiva.
Na plaži su regataši ukrstili varjače i takmičili se u kuvanju kupusa, malo da ispune slobodno vreme, a ujedno i da pripreme obrok za ostale učesnike regate. Najbolji kupus po oceni žirija pripremila je posada plovila „General”. Dok su se stariji bavili kuvanjem, mlađi su uživali u radostima na vodi – rekli bismo upravo su zato i tu.
Jedan od brodova koji je učestvovao na regati je i Šajka koja pripada Turističkoj organizaciji opštine Kovin. Trebalo bi napomenuti da ova turistička organizacija poseduje dva broda, tj. dve Šajke kojima se može ploviti Dunavom.
— Tako je, posedujemo dve šajke, jednu ste videli na regati, a druga je ovde u marini. Namenjene su turistima koji se prijavljuju turističkoj organizaciji ranije da najave dolazak da im organizujemo turu. Imamo obilazak Smederevske trđave, ili odlazak do ušća Morave kod Kostolca, tako da mogu da provedu jedan lep dan na vodi – otkrio nam je Miodrag Zlatković, v.d. direktora TO opštine Kovin.
Šajke nisu jedini adut koji Kovin stavlja pred ljubitelje reke. Poslednjih godina, ovdašnji Dunavac izrastao je u jedno od uređenijih utočišta za nautičare na ovom delu toka. Da bi turisti imali gde da spuste sidro i bezbrižno provedu noć, marina pruža podršku na obali.
— Pontoni u marini Kovin su osigurani šipovima velike nosivosti. Tu je privezano 233 plovila. Vlasnicima priveza je dostupna struja, voda i videonadzor. U planu je da se marina proširi. Svi putnici koji Dunavom dođu u Kovin, mogu da privežu svoje plovilo, jer imamo priveze koji su slobodni sa svom infrastrukturom – rekla nam je Divna Kirilov iz TO opštine Kovin.
Kada se sve sabere, reka ovde nije samo geografski pojam. Ona je živa spona ljudi, prirode i gostoprimstva koje se ne zaboravlja. Dovoljno je samo otisnuti se, ali i srećno stići u luku!
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, TOO Kovin