Hrvatski operski pevač i TV lice Volјen Grbac spada u ličnosti koje plene neposrednošću i šarmom. Kada ga gledate na sceni ili van nje odaje utisak da sve radi s lakoćom i da teče kao voda. Možda baš zato što je rođen u Slavoniji, na Panonskom moru, a odrastao i živi na plavom Jadranu. Za sebe kaže da je primorac, kao i svi Rječani. Solista je u HNK Ivan pl. Zajec u Rijeci. Osim pevanja, velike lјubavi su mu je fotografija i putovanja, tako smo ga i sreli u Plovdivu u Bugarskoj. Poslednjih godna postao je poznat i kao voditelј TV šoua „S Volјenom na ti“.

• Kako ste počeli da radite ovaj šou?

- Na TV se uvek vrte ista lica, kao da postoji neki monopol. Ima lјudi koji su sjajni u onome što rade, ali ne znamo za njih, a najčešće su i bolјi od onih koje neprestano viđamo na televiziji. To sam rekao svom prijatelјu uredniku riječke TV, a on mi je rekao „da je to sjajna ideja“ no upitao se „ko će s s tim lјudima razovarati“. Kao iz topa sam mu odgovorio „ja“. Moji su roditelјi bili iz novinarske profesije i ja sam se tu snašao kao riba u vodi. Ubrzo smo napravili pilot emisiju. Ministarstvo kulture je prepoznalo njenu vrednost, tako da smo dobili sredstva za prvi serijal od 32 emisije, a sada smo dobili sredstva za drugi serijal od takođe 32 emisije.

• Kako je nastalo ime emisije „S Volјenom na ti“?

- Kada sam počeo da pravim spisak ko bi sve mogao da učestvuje u emisiji, a to su bili lјudi iz umetnosti i kulture, shvatio sam da sam sa svakim na ti, tako da je logičan i sam naziv. Mada se emituje na lokalnoj TV, danas to nije prepreka, jer se sve može pratiti i preko Interneta, tako da je emisija stekla i puno svojih gledalaca.

• Postali ste poznati pre svega kao operski pevač…

- Mada sam u muzičkoj školi završio violinu, uvek sam voleo da pevam. Kada sam stasao, u Trstu sam završio konzervatorijum „Đuzepe Tartini“. Potom sam otišao na Visoku školu za pevanje u Madridu u Španiji na kojoj se školuju samo operski pevači. Preko 30 godina sam pevao glavne tenorske uloge u HNK Ivana pl. Zajca u Rijeci i sada malo odmaram, putujem po svetu, jednom rečju uživam u životu.

• Kako se slaže jedna boemska duša s velikom disciplinom koju svaki izvođač mora ima?

- Teško. Većina mojih kolega i ja smo hedonisti – tako da je do predstave karantin: pazimo da se ne prehladimo, vodimo računa šta jedemo… Oni koji sviraju neki instrument, ako ga oštete mogu kupitit novi, ali mi koji pevamo – ne možemo kupiti nove glasne žice. No, kada se sve završi, onda se možemo prepustiti boemiji… Ipak, biti operski pevač je veoma zahtevno zanimanje – zahtevno na svim nivoima: fizičkom, mentalnom i emotivnom. Zato i imamo beneficirani radni staž. Pogotovo je tenora vrlo malo. Neke uloge su vrlo zahtevne kao Don Karlos, recimo, ne verujem da ima više od 3 tenora u Hrvatskoj koja su pevala tu ulogu u poslednjih 20 godina.

• Koji je vaš recept za dobar život?

- Kreativnost, znatiželјa, otvorenost… Ne priznajem biološku starost, ima tridesetogodišnjaka koji samo vegetiraju, žive tuđe živote… Mora se živeti svoj život, zato nisam na fejsbuku, živim po starinski: dobar zalogaj, po koja kap dobrog vina, ali zato mnogo druženja, pesme i uživanja. Treba slaviti život svaki dan.

• Osim pevanja se bavite i fotografijom?

- Predrasuda je da ako se čovek bavi s mnogo stvari da ih neće raditi dobro. Rezultat, na sreću, demantuje tu tezu. U umetnosti je važan rezultat, kao i fudbalu. Baveći se fotografijom, učestvovao sam na jednom fotografskom ex tempore takmičenju u Novigradu. To znači da fotografi imaju 1 do 2 dana da fotoaparatom nešto zabeleže na određenu temu. Bilo je preko 50 učesnika, uglavnom profesionalaca iz raznih zemalјa, ali je pobeda ipak piripala meni! Potom sam počeo da sarađujem s raznim časopisima koji su obajvlјivali moje fotografije i reportaže s putovanja, jer sam uvek puno putovao.

• Vi ste član i svetskog udruženja turističkih novinara FIJET. Kako ste dospeli u to udruženje?

- Tome je kumovala moja monografija o Opatiji. Naime, ja sam za svoju dušu počeo da fotografišem Opatiju. Uvek, kada sam imao vremena i kada mi se učinilo da je svetlo dobro, odlazio sam do ovog bisera Kvarnera i fotografisao…. Skupilo se dosta lepih fotografija, pa sam ih zajedno s mojim tekstom ponudio izdavaču koji je oduševlјeno prihvatio. Tako je nastala ta monografija. Kada je Opatija dobila priznanje „Zlatna jabuka“ od FIJET-a tada su delili upravo moju monografiju svim zvanicama koje su došle iz stranih zemalјa.

• Opatija je napravila velku feštu povodom tog događaja. Da li ste možda vi bili jedan od učesnika?

- Da ja sam, naravno, nastupao kao pevač. No, kada sam im se posle pridružio na koktelu svi su veoma bili iznenađeni da je ta knjiga o Opatiji mojih ruku delo. Na osnovu toga su mi predložili da postanem član ovog prestižnog Udruženja. Zaista mi je čast da budem deo FIJET-a. Putujem s njima tri do četiri puta godišnje. Inače volim da putujem i dobar deo sveta sam obišao. Putovanja su moja strast i uživam da otkrivam nove zemlјe, ukuse, lјude. Uvek me privuče neki lep detalј, svetlo, prizor…

Marina Jablanov Stojanović

Foto: privatna arhiva, M. Jablanov, V. Grbac

Napomena: U Veneciji je karneval sa najlepšom scenografijom na svetu. Voljen Grbac ga već godinama snima i prati i imao je dvadesetak izložbi u nekoliko država. Ovo je skroman izbor tog opusa.