Geslo mnogih volontera je čuvena Gandijeva rečenica „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu!“ Zato mnogo lјudi, pre svega mladih, želeći da živi u lepšem i bolјem svetu počinje da ga menja. Promenivši sebe, menjajući svoju okolinu, oni polako čine da ovaj svet bude baš onakav kakav su priželјkivali. Prema mišlјenju psihologa poklanjanje svog vremena, znanja ili rada onima kojima je to potrebno može da bude nepresušni izvor lične sreće. Upravo nam je to i potvrdila ekonomistkinja Marija Šulc iz Rume, koja se volontiranjem bavi još od školskih dana. Marija sada živi i radi u Novom Sadu i volonterka je OPENS-a i „Ženske inicijative“.

– U Novi Sad sam došla da studiram ekonomiju i po završetku studija sam poželela da tu ostanem, jer mi se dopala srpska Atina. Zaposlila sam se kao menadžer jedne velike korporacije koja se bavi marketingom. Uživajući u životu koji ovaj grad pruža, poželela sam da i ja dam svoj doprinos: da svoje slobodno vreme kvalitetno iskoristim tako što ću volontirati. A kada vi deo sebe date, kada nešto nekog naučite, ili nekom pomognete, onda se osetite ispunjeno i srećno, ma, osećate se kao super heroj!

• Nekada su mladi lјudi na ovim prostorima išli na radne akcije i to je bio način na koji su oni davali sebe ovom društvu. Da li je u vašoj porodici bilo akcijaša?

– Da, moji roditelјi su išli na radne akcije. Bio je to zanimlјiv koncept da se mladi lјudi iz različitih socijalnih sredina, krajeva i mesta tadašnje Jugoslavije upoznaju, druže i rade i tako doprinose zajednici. To se tada zvalo širenje bratstva i jedinstva, a u stvari namera je bila da se upoznaju i zbliže mladi iz različitih krajeva tadašnje zemlјe, mladi iz gradova i seoska omladina, ali i oni koji su obrazovani i oni koji to nisu - na jednom zadatku koji je bio izgradnja pruge, pošumlјavanje goleti... Prema pričama mojih roditelјa na radnim akcijama su se mladi upoznavali i zbližavali kroz druženje, pesmu i rad. S radnih akcija mama i tata nose mnogo lepih uspomena i mislim da su na mene preneli taj entuzijazam i motivisali me da se i ja priklјučim volonterima.

• Danas se volontira bez tog ideološkog prizvuka, ali, čini se da je mnogo manje lјudi je uklјučeno u ovakav dobrovolјni rad? Kako motivisati lјude da se bave volonterskim radom?

– Zavisi od situacije. Setite se samo poplava od pre neokoliko godina kada je zaista velik broj lјudi dolazio da pomogne da se voda ne izlije. Imali su motiv i zaista su to iz srca radili. Verujem da se ne bi mnogo ni razmišlјali kada bi opet trebalo to da učine!

• Krizne situacije mobilišu lјude, a šta se dešava kada nije kriza?

– Ima divnih stvari koje su volonteri uradili i rade za ovaj grad od onih koji pomažu našim starijim sugrađanima da kupe osnovne potrepštine do onih koji volontiraju na kulturnim i sportskim manifestacijama. Među njima ubrajam i sve one divne lјude koji su očistili Šodroš, potez od veslačkog kluba do Bećarca, Frušku goru... Svi oni čine naš život lepšim, bolјim i doprinose da Novi Sad bude prestonica kulture već sada. Istakla bih da je naše malo za nekog i te kako mnogo, a što nas je više, dobrobit je mnogostruka i samo se umnožava.

• Kada ste vi počeli da volontirate?

– Počela sam u trinaestoj godini, znači još u osnovnoj školi. Volontirala sam u Crvenom krstu. Meni je to iskustvo bilo iznenađujuće lepo. Držala sam vršnjacima i nešto mlađima edukacije o SIDI, bolestima prlјavih ruku… Držala sam ih po školama, naročito smo romskoj deci držali edukacije o higijeni. Znate kada deca u onome što vi govorite otkriju nešto novo, oni u vas gledaju kao učitelјicu, kao da ih vodite kroz život… Divan je to osećaj kada nekom učiniš život bolјim.

• Zašto volontirate?

- Mislim da je to svrha našeg postojanja. Poklanjam svoje vreme i poklanjam deo sebe. Pre nego što sam upisala ekonomiju, ja sam kao i mnogo devojčica naklonjenih knjizi sanjarila da budem učitelјica. Volontirajući kao edukator, ta moja želјa se na neki način ostvarila, mislim, nisam bukvalno učitelјica, ali prenosim znanje nekom kome je to vredno i kome to može pomoći da živi lepši život. Ja sam od onih lјudi koji vole obične stvari, volontirajući nisam imala neka velika očekivanja, meni je lepo da tako provodim vreme, ali sve ono dobro što sam nekom pružila, uvek je pronalazilo razne načine da mi se višestruko vrati.

• Da li ste imali priliku da idete u neke druge krajeve, da putujete?

– Dok sam volontirala u Crvenom krstu, dosta sam putovala. Nekako najtužnije priče su mi vezane za Kosovo. Tamo smo nosili pomoć deci bez jednog ili oba roditelјa. Naravno da me dirne njihova tuga i da saosećam s njihovim gubitkom. Ali ono što mi daje nadu su njihovi osmesi i rešenost da se ne predaju u životu. Kada to uporedim s ovdašnjom prezaštićenom decom shvatim kako ona ne umeju da se nose sa izazovima koje im donosi život. Mislim da naša suština nije patnja, nego da ona treba da nas prene, da nas natera da mobilišemo sve snage u sebi, da nam pomogne da stanemo čvrsto na zemlјu – onda nas nijedan vetar ne može oduvati. Ako je to naša lekcija, savladajmo je i krenimo dalјe!

• U okviru koje organizacije volontirate?

– U okviru „Ženske inicijative“ gde pomažem da se žene informatički opismene i u okviru OPENS-a. Novi Sad je dobio titulu Omladinske prestonica Evrope za 2019. i naš zadatak je da što više lјudi upoznamo sa našim lepim gradom, ali i da pomognemo velikom broju mladih lјudi da aktivno učestvuju u sopstvenom razvoju i izgradnji nezavisnosti. Zato mi i držimo kreativne i edukativne radionice: engleski jezik, asertivno ponašanje, slikanje, umetnička fotografija… Ovo je jedna vrsta neformalnog obrazovanja gde se tinejdžerima pruža prilika da steknu neko znajne ili veštinu.

• Kakvu radionicu vi vodite?

– Vodim radionicu asertivne komunikacije. Asertivnost znači izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren, pošten i socijalno adekvatan način uz uvažavanje drugih. Istakla bih da asertivna osoba poštuje mišlјenja i stavove drugih, ali ne mora nužno da slaže sa njima. Veština dobre komunikacije je manje više svima potrebna, a ova radionica ima cilј ne samo da pomogne mladim lјudima da na najbolјi način izađu iz konflikta nego da ni ne ulaze u konfliktne situacije.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: S. Šušnjević, privatna arhiva

Izvor: Dnevnik