Topli letnji dani prosto mame da se vreme provodi u prirodi, najčešće pored reka, jezera, mora ili bazena. Uz želju za lepim i preplanulim tenom dolaze i pitanja koliko smemo da se izlažemo suncu da to bude zdravo i blagotvorno. No, nije beznačajno ni znati kako da se zaštitimo od prejakog sunca, kakve preparate da koristimo za negu i zaštitu. Koliko je minimalno potrebno da boravimo na suncu da bi blagotvorno uticalo na naš organizam i zašto je važno da se izlažemo sunčevim zracima pitali smo dr Mirjanu Anđelić.

- Ako se koža izlaže sunčevoj svetlosti i to UVB zracima talasne dužine od 270 do 300 nm, a to je situacija kada je indeks zračenja napolju veći od 3, tada je dovoljno je izlagati suncu lice, ramena i ruke po 15 minuta 3 puta nedeljno. Ovo vreme je sasvim dovoljno da se u našem telu sintetiše potrebna količina D vitamina. To je vrlo važno jer on učestvuje u mnogim metaboličkim procesima. Dobra vest je da se ovaj vitamin može deponovati u masnom i mišićnom tkivu, ali te rezerve traju do dva meseca bez obzira na količinu deponovanog vitamina. To znači, kada prođe leto, svaka dva meseca na Havaje po D vitamin - našalila se dr Anđelić.

Vrhunski dermatolozi preporučuju odlazak na plažu i uživanje u blagodetima sunca u prepodnevnim satima. Posle podne, sunčanje se preporučuje posle 17 sati. Na taj način obezbeđujemo dovoljnu količinu vitamina D koji nam je potreban za zdrav život. Lekari u poslednje vreme stalno ističu da je ovaj vitamin izuzetno važnan za naš organizam, a dr Mirjana Anđelić nam objašnjava i zašto.

- Vitamin D utiče na metabolizam ugljenih hidrata, na prevenciju karcinoma dojke i debelog creva ali i na ishod trudnoće. Baveći se sterilitetom, kontrolišem ženama nivo D3 vitamina u krvi i postotak onih s nižim vrednostima je preko 90 procenata. Tako da gotovo sve žene koje su u procesu lečenja steriliteta ili su trudne, moraju da uzimaju dodatno D vitamin. Preporuke za dnevni unos idu od 400 ij (internacionalnih jedinica) do 2000 ij, zavisi od postojećeg nivoa u krvi - istakla je dr Anđelić, ginekolog.

Bitno je da se zna da solarijumi ne pomažu u sintezi D vitamina, jer su tamo uglavnom UVA zraci druge talasne dužine. Osim toga, boravak u solarijumu je samo put da koža još brže stari.

SPF faktor (skraćenica od Sun Protection Factor) se često ističe na kremama i ostalim preparatima za zaštitu od sunčevih zraka. Šta ovaj broj zaista označava upitali smo farmaceutkinju mr ph. Aleksandru Obradović:

- Ova oznaka na preparatu za sunčanje označava koliko puta duže se možemo sunčati do pojave prvog crvenila u odnosu na vreme bez ikakve zaštite. To znači, da ako se crvenilo javlja posle 10 minuta kada smo bez ikakve zaštite, sa preparatom faktora 10 crvenilo će se pojaviti posle 100 minuta sunčanja. Ovo su naravno prosečne vrednosti i treba ih uzeti okvirno. Ono što bi trebalo da se zna da se losioni za zaštitu od sunca moraju naneti 20 minuta pre izlaska na sunce da ih koža upije i da oni počnu da deluju. Naglasila bih da nije dovoljno da se samo jedamput namažemo, nego da losione nanosimo svaki put kada vreme zaštite istekne  – otkrila nam je mr ph. Aleksandra Obradović.

Sunce ne treba izbegavati, jer puno nam blagodeti donosi, ali bi se zato trebalo sunčati pametno. Kreme za sunčanje su takođe predmet raznih polemika. Ono što je važno je da koristimo preparate koji imaju zaštitni faktor, ali ne sadrže paraben (vrsta konzervansa) i razne druge aditive koji mogu ozbiljno ugroziti naše zdravlje (više o tome na ovom linku).

- Sve što namažemo na našu kožu, 60 procenata toga ulazi u naš krvotok za neverovatnih 30 sekundi i to uvek imajte na umu pri izboru preparata za kožu! Dakle, zlatno pravilo – ono što ne smemo da pojedemo, nikako ne treba ni da namažemo na našu kožu – naglasila je Snežana Dukanac, autorka bloga s receptima za prirodnu negu kože s preparatima koje možete napraviti kod kuće.

Snežana Dukanac nam otkriva da kremu sa zaštitnim faktorom možete napraviti i kod kuće, sami, od sastojaka koji neće ugroziti vaše zdravlje. Naprotiv. Svi prirodni losioni se prave na bazi ulja.

- Ukoliko se odlučite za tu varijantu, treba da znate koja ulja treba da izbegavate, jer postoje ulja koja su zdrava i lekovita, ali su u isto vreme osetljiva na (sunčevu) svetlost i pod njenim uticajem menjaju svojstva. Tako da umesto da budu blagotvorna, ona postaju toksična – istakla je za Snežana Dukanac i nadovezala se:

- Ulja koja treba izbegavati 24 sata pre izlaganja sunčevim zracima su: kantarionovo ulje, ulje kumina, đumbirovo ulje, ulje semenki grejpa, ulje pomorandže, limuna, kajsije, anisa, lovorovo ulje, ulje valerijane, kamfora, cimeta, ulje korijandera, komorača, hmelja, muškatnih oraščića, smreke, peršuna, bibera, majčine dušice. To su samo neka od fototoksičnih ulja koji pod uticajem sunca izazivaju pege, opekotine, a mogu biti i kancerogena.

Važno je znati da se svi prirodni preparati čuvaju u tamnim staklenim teglicama da svetlost ne bi menjala njihova svojstva. Teglice je dovoljno uviti u aluminijumsku foliju ukoliko ne možete naći tamnu ambalažu. Da bi postigli lep i zravo preplanuo ten trebalo bi voditi brigu i o ishrani. Preporuka je da se vitaminima snabdete iz svežeg voća i povrća, a leto je je idealno vreme za to, jer svežeg voća i povrća ima u izobilju. Iskoristite ove blagodeti i uživajete u letu!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Pixabay, Pexels