Pet razloga zašto bi trebalo da posetite Suboticu
Subotica, lepa varoš na severu Bačke, uvek osvoji posetioce svojim znamenitostima, Palićkim jezerom sa Zoološkim vrtom i lepim mestima za uživanje u dobroj hrani i vinima.
Palić je 2015 godine bio dobitinik Zlatne jabuke, priznanja Svetskog udruženja turističkih novinara „Fidžet“. Ovo prestižno priznanje prvi put je dobila neka turistička destinacija u Srbiji, a „Fidžet“ je prepoznao prirodno, kulturno i istorijsko nasleđe ove destinacije – a to samo znači da se dobar glas širi, a da za taj dobar rad turističkim poslenicima ove regije stižu i priznanja! Mi ćemo nabrojati samo 5 razloga zašto bi neizostavno trebalo da je posetite, ali kada doživite Suboticu, svakako ćete shvatiti da ih ima mnogo, mnogo više!
1. Gradska kuća – svakako jedna od najvećih atrakcija Subotice. Zgrada koja dominira subotičkim centrom je rađena je u stilu mađarske secesije početkom XX veka. Peštanske arhitekte Komor i Jakab su ovom građevinom dali pečat Subotici, a sigurno će vas oduševiti koliko su vodili računa o svakom detalju, bilo da je u pitanju spoljni ili unutrašnji izgled. Neizostavno je posetite od utorka do petka, jer tih dana u 12 sati je organizovan vodič koji će vas provesti po ovom lepom zdanju i upoznati vas s njegovim istorijatom i zanimljivostima.
2. Fontane i Rajhlova palata – U blizini Gradske kuće se nalaze dve fontane od čuvene žolnai keramike – jedna je plave boje, dok je druga zelene i sigurno daju čar trgu oko Gradske kuće. Zelena, je na žalost sada devastirana i bilo bi lepo da je u narednom periodu obnove da ponovo bude ukras trga.
Nedaleko odatle nalazi se i ne manje poznata prelepa Rajhlova palata, porodična kuća poznatog peštanskog arhitekte Ferenca Rajhla. Inspiraciju za ovakvu kuću Rajhl je našao u folklornim elementima mađarske pokrajine Erdelj i stilski pripada secesiji. Danas je u njoj smeštena Galerija moderne umetnosti. U njenom prostranom dvorištu se nalazi bašta poznatog kafića „Boss” gde vredi probati kafu sa šlagom.
3. Lud lab i šomloi galuške – Kada se umorite od razlgledanja, a već ste na Trgu, svakako svratite na ovdašnje nadaleko čuvene poslastice do poslastičarnice „Ravel”, koja se nalazi između pozorišta i Gradske bibilioteke. Lud lab je čokoladna torta s višnjama izuzetnog ukusa, a šomloi galuške poslastica zbog koje ćete se sigurno vraćati u Suboticu. Priča kaže da ih je smislio Karolj Golerič, glavni konobar legendarnog restorana „Gundel” u Budimpešti. Želeći da impresionira izabranicu svog srca, on je od sastojaka koje je našao u kuhinji na brzinu smislio desert - piškote sa čokoladnim i vanila prelivom, rumom, suvim grožđem i šlagom. Da mi se dopao, ali i svim onim potonjim koji su ga probali.
4. Gradski muzej i Sinagoga – Iako možda niste veliki ljubitelj muzeja, subotički muzej će vam se dopasti. Uvek imaju sjajne i zanimljive postavke. Kada se umorite od razledanja muzejskih eksponata u blizini se nalazi i čuvena Sinagoga koju su projektovali iste arhitekte kao i Gradsku kuću. Ona je dugo vremena bila devastirana, ali je sada obnovljena i sija u punom sjaju. Veća je i raskošnija od novosadske sinagoge i prava je atrakcija.
5. Palićko jezero i Zoološki vrt – Kada ste obišli sve ove destinacije, vreme je da se otisnete na Palić. Naime, nedaleko od Subotice se nalazi Palićko jezero na kome je smešteno čuveno letovalište s početka XX veka. Divne vile koje se nalaze na obali i u velikom parku pored jezera potvrđuju da je ovo pred Opatije (u Hrvatskoj) i Banje Koviljače, zaista bilo pravo mondensko letovalište na prostoru Balkana.
Prepoznatljiv stil gradnje kapitalnih objekata na Paliću je delo već poznatog dvojca Komora i Jakaba. Posle šetnje ovim prelepim parkom pored jezera svratite u najstariju kafanu u ovom kraju – Malu gostionu. Ukoliko je vreme posete Paliću nedelja – obavezno ostanite na čuvenom nedeljnom ručku. Usluga je na principu švedskog stola, a moći ćete da uživate u bogatoj ponudi vojvođanskih specijaliteta za 1090 dinara.
Svakako ne bi trebalo zaboraviti ni vina s peska i tamburaše, ali o tome nekom drugom prilikom! Posle dobrog ručka svakako će prijati šetnja pored Palićkog jezera i u Zoološkom vrtu, deci naročito. Park pored jezera krase vajarska dela, ali izdvojamo kip Lajoša Vermeša, veleposednika i svestranog sportiste koji je obnovio Olimpijske igre pre Kubertena nadenuvši im ime Palićka olimpijada.
Ovaj veliki ljubitelj sporta sve što je imao uložio je u svoj san o Palićkoj olimpijadi, koji se ostvario 1880. godine. Za potrebe prvih Palićkih sportskih igara Vermeš je sagradio stadion na samoj obali Palićkog jezera i olimpijsko selo. O tome i danas nemo svedoče kula Bagojvar (Sovino gnezdo) i vila Lujza. Narednih godina je postavio fiskulturne sprave, atletske staze i prvu biciklističku stazu u ovom delu Evrope, pa paralelno sa tim, raste i broj disciplina na ovom sportskom događaju... Baklju palićke olimpijade ugasio Prvi svetski rat.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje